Ђилас, који је у дводневној посети Вашингтону, састао се са директором Савета за националну безбедност за Европу и Русију Џоном Ератом, директором за европске послове Вилијамом Берклијем, као и са Метјуом Палмером замеником помоћника државног секретара, и представницима у Конгресу, а теме разговора су биле стање демократије у Србији, протести и Косово.
Он је за Глас Америке причао о демократији, Косову, Савезу за Србију и могућим ванредним изборима.
Рекли сте Вашим саговорницима како је демократија у Србији угрожена. Шта су вам одговорили?
„То су били разговори да их упознамо са основном ситуацијом у Србији, да у Србији нема дијалога, могућности другачијег говора, да је друштво подељено на два пола, да је мржња међу људима огромна. Наравно, она је производ начина на који се председник државе обраћа људима који другачије мисле и медија које уређује сваки дан. Оно што је суштина, на чему сам инсистирао, је потреба дијалога и да реченице које председник државе изговара да неће да прича са опозицијом, да не прихвата ниједан захтев, су јасан доказ да у Србији нема више демократије и да смо се вратили у време од пре 30 година“.
А да ли они могу да утичу на то да се питање о стању демократије у Србији постави и власти у Београду?
„Мислим да је све што се дешава у Србији заиста на нама, на људима који живе у Србији, а да међународну заједницу треба да обавештавамо о томе, не да би нам они помагали на било који начин, него да буду информисани због стабилности не само Србије, него читавог региона. Односи са бившим југословенским републикама су нам најнижи у протеклих неколико деценија. Рецимо, када сам имао званични састанак са премијером Северне Македоније, око тога су се оглашавали наши званичници, добијали смо текстове како је у питању завера, како је премијер Заев „шиптарски плаћеник“. То су ствари које угрожавају стабилност региона у којем живимо, Србија није острво, ми смо део целе приче и неопходно је да се промени тај начин комуникације, јер ми улазимо у све већи степен агресије и питање је како ће то да се заврши на крају“.
Стиче се утисак да је питање Косова оно што међунардну заједницу, Америку и ЕУ, највише занима када је у питању председник Вучић. И председник САД Доналд Трамп је писао председнику Вучићу, и ЕУ очекује да ће он управо бити тај који ће довести до споразума са Приштином. Како мислите да раскинете ту везу међународне заједнице са председником Вучићем?
„Јасно је да су Александар Вучић и цела та екипа добили подршку 2012. уз обећање да ће довести до независности Косова, да ће испунити неке захтеве које у оно време Борис Тадић и неки људи на власти нису прихватили. Део је урађен кроз Бриселски споразум, али као што видите и даље не постоји решење. Највећи проблем је што људи који живе на Косову и Метохији, посебно Срби на северу, су предмет малтретирања криминалних власти које су повезане са властима у Београду. Истовремено, постоји страх код људи у јужном делу да би у случају таквог решења њихов опстанак био немогућ. Као што су ми рекли неки људи са којима сам причао доле, „не можете тражити решење на несрећи једног дела народа“. Међународна заједница, наравно, може да настави да инсистира на свом приступу, али ја не видим да он даје решење и не видим како ће то довести до смиривања тензија и стабилности региона“.
Једном од лидера СзС Вуку Јеремићу, када је био у посети Вашингтону, речено је да би било добро да се опозиција врати у рад скупштина. Да ли је парламент био поменут у вашим разговорима?
„Имали смо доста састанака овде у Савету за националну безбедност, и у Стејт департменту, и у Конгресу и није било превише приче на ту тему. Знам да је многима у међународној заједници неразумљиво зашто неко бојкотује изборе када су они начин да се дође на власт, али једноставно не можете учествовати у нечему што нису избори. Захтев целе опозиције у Србији и грађана је да добијемо фер и слободне изборе: то значи слободни медији, бирачки спискови, да престане притисак на људе да морају да гласају да би сачували посао или им неко прети. Све те ствари морају прво да се регулишу да би имали могућност да дођемо до избора, то значи прелазни период од 6 до 9 месеци да држава почне да функционише, па да идемо на изборе. Ја сам рекао својим саговорницима: замислите данас изборе у Србији, у оваквој атмосфери и тензијама. На тим изборима би било хиљаде инцидената, вероватно и жртава, јер су људи у таквој атмосфери у којој мрзите оног ко гласа за другу опцију. То није клима ни атмосфера у којој можете да дођете до било каквих избора у Србији“.
Ако не учествујете на изборима у Србији како мислите да промените власт?
„Кроз даље облике притиска, грађанске непослушности. На крају крајева увек им наведем исти пример. Господин Заев и његова странка су бојкотовали изборе у Македонији, па се после годину дана дошло до решења. Избора на којима се власт променила. Нисам, наравно, од људи који мисле да власт може да се мења на улици и нисам ни за какве упаде у институције. На крају крајева, ово није исто време као 5. октобра када је опозиција победила, па неко није хтео да јој призна то. Или 1996. када се исто десило. Ми сада тек треба да дођемо до слободних избора на којима, пре свега, имамо шасну да се чујемо. Шта нудимо и на који начин разговарамо. И мислим да је споразум са народом који смо потписали у оквиру ових протеста једна велика ствар. Једно јединство свих оних грађана који живе у Србији, а сматрају да Србија иде у погрешном смеру. А верујте ми да иде. Ми смо преговоре са Европском унијом почели као слободна земља. Данас смо делимично слободна – односно неслободна. 2011. године је 13000 људи отишло из Србије – прошле године скоро 100.000. То јасно показује какав је квалитет живота у Србији и да људи из Србије једноставно беже“.
Када кажете дијалог, председник Србије је јасно поручио да неће да прича нити са вама, нити са Бошком Обрадобовићем, нити са Вуком Јеремићем.
„Мислим да председник Србије уопште није адреса за разговоре. То што он стално излази из својих уставних овлашћења и преузима ствари за које није надлежан – не значи да треба да му дамо легитимитет за то место. За разговоре није Председништво Србије – постоје други органи у држави Србији чија то јесте функција“.
У раду парламента ви не учествујете?
„Па да, али не можете учествовати у парламенту у коме нема дискусије, који служи за малтретирање опозиције и усвајање закона о којима не можете да кажете ни реч. Али, ако је Србија земља која макар формално иде ка ЕУ, иако ја мислим да у стварности мислим да идемо на другу страну, очекујем да људи који се баве Србијом посредују да дође до неких разговора. Не до разговора Вучића, Јеремића, Обрадовића и мене, него између владе и институција, и оних људи који данас протестују укљућујући и опозиционе политичаре“.
„Немојте ми рећи да неко мисли да се РТС понаша као јавни сервис. Ја сам имао састанке са представницима међународних организација из иностранства, који су се претходно видели са Виучићем, који им је изговорио да је РТС потпуно под контролом опозиције, да он нема никакав утицај тамо. То можете да кажете некоме ко не зна разлику између Србије и Сибира, али било коме ко се бави Србијом то не можете да кажете. На крају крајева, да имамо било какав утицај не бисмо ушли у РТС са грађанима на начин на који смо ушли оно вече, па се све мирно завршило и изашли смо, него би имали могућност да ово што причам ја сад са вама чује и неко у Србији на телевизијама са националном фреквенцијом, пре свих на РТС-у“.
Хоће ли поново бити упада у РТС и какви су даљи планови за демонстрације?
„То што се десило је било спонтано те вечери и последица чињенице да РТС неколико месеци не одговара на бенигне захтеве – да представници протеста, дакле не опозиције, дођу и кажу зашто људи у више од 100 градова у Србији протестују. Грађани Србије имају више информација о томе шта се дешава у Паризу на протестима него у Србији. То је био захтев на који месецима није одговорено и онда се десио један спонтани излив неке енергије, можете да кажете и беса народа, али опет никаквог насиља на крају унутра није било. И ваш колега Зоран Станојевић је рекао да се нису осећали угрожено, да су људи тражили могућност да кажу нешто и на тој својој телевизији.
Није то метод који ћемо примењивати убудуће, трудићемо се да сви облици борбе буду мирни, јер не мислим да ми треба да испровоцирамо неке сукобе. Али имамо човека који спрема контрамитинге у Новом Саду, када је иначе заказана шетња сваког петка, заказује их у Београду после нашег протеста, то смо све видели са Слободаном Милошевићем. И да кажем још нешто – овде нас је возио возач Убера из Етиоптије. Кад је чуо одакле смо рекао је: „знам, вас су бомбардовали, а Милошевић је био глуп“. И он је схватио, човек из Етиопије, да је Милошевић такорећи био глуп, да ништа није разумео. Има нас који смо то схватили пре 30 година, али има и неких који су на власти данас који нису схватили ни тада, а богами ни сада“.
Обавештајци открили 5 највећих акција наше војске против НАТО. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Глас Америке
