Ретко када је исход избора у Украјини деловао тако неизвесно. Ово су први редовни избори шефа државе после превремених избора од маја 2014, који су расписани зато што је тадашњи председник Виктор Јанукович напустио земљу. Тада је победио бизнисмен Петро Порошенко који се на изненађење многих упустио у политику. Сада му неће бити лако да задржи функцију.
Троје фаворита са најбољим шансама
Око 36 милиона грађана са правом гласа у недељу може да бира између чак 38 кандидата, од којих већина нема никакве шансе. Према анкетама, као главни фаворит важи омиљени телевизијски комичар Володимир Зеленски – за њега би гласало између 20 и 30 одсто бирача. Он има значајну предност у односу на Порошенка и бившу премијерку Јулију Тимошенко – њих двоје имају наклоност од по 17 одсто бирача.
Зеленски је познат по више сатиричних емисија и серији „Служим народу“ у којој глуми наставника који постаје председник. Управо ових дана је почело приказивање трећег серијала. Зеленски профитира од свог имиџа нове политичке личности и омиљен је међу младим бирачима.
Порошенко и Тимошенкова, с друге стране, важе за представнике старог политичког система на који се гледа са скепсом. Зеленски задовољава потребу за новим лицима и очекивање да се појави нека врста избавитеља који би требало да реши многе проблеме државе.
Актуелни председник је за многе неомиљен, па и омражен. Порошенко је уздрман због нових открића о корупцији у државној индустрији оружја. Његови спољнополитички успеси, као што је либерализација визног режима са ЕУ, нису могли да смање разочарање због раста цена и непотизма.
Победа Зеленског није сигурна. Његов бирачки потенцијал као да је ограничен на источну и јужну Украјину. Осим тога, критичари га оптужују да је марионета у рукама олигарха Ихора Коломојског. Обојица то поричу, али су пословно повезани. Коломојски води неку врсту личне боре са Порошенком због ранијих сукоба, на пример, у банкарском сектору. Напослетку, и Зеленски јако поларизује и важи као проруски оријентисан, што би могло да застраши бираче у западној Украјини.
Теме које одређују предизборну кампању
Порошенко апелује пре свега на патриотски оријентисане Украјинце. Он се поставља као главни заповедник у рату против проруских сепаратиста у Источној Украјини и своје најважније такмаце оптужује да су пета колона Москве. Он полаже на своје спољнополитичке успехе и хоће даље окретање Украјине од Русије и повезивање са Западом.
Тимошенкова је окренута пре свега унутрашњој политици, зазива нови почетак и хоће да промени Устав у корист чисто парламентарне демократије. Обећањем да ће смањити цене гаса за домаћинства жели да освоји гласове сиромашнијих слојева бирача. И она хоће да уведе Украјину у ЕУ и НАТО.
Зеленски у свом изборном програму најчешче остаје при смелим обећањима са популистичким призвуком. Хоће да уведе пре свега више директне демократије путем референдума и гура прст у рану која се састоји од корупције, малих плата и пензија те све веће радне емиграције.
Раније је на изборе у Украјини често падала сенка оптужби за фалсификовање или манипулације. То је 2004. године довело до „наранџасте револуције“. О последњим изборима су посматрачи ОЕБС рекли да су били углавном фер, али сада има много упозорења на манипулације. У једном извештају те организације се каже да постоје „многе оптужбе због куповине гласова у читавој земљи“.
Због тога расте значај анкета које се врше док бирачи напуштају гласачка места. Најважније такве анкете врше два водећа института за испитивање јавног мњења, која углавном финансирају САД и ЕУ.
Изазови за будућег шефа државе
Осим рата у Донбасу и с тим повезане потребе да се армија модернизује, на новог шефа државе чека гомила других задатака, а пре свега – борба против корупције која је годинама вођена неефикасно. У готово свим областима живота потребо је спровести реформе, било да је реч о правосуђу, полицији или здравству.
Будући председник ће морати да се суочи и са могућим обустављањем транзита руског гаса за Европу од 2020. што ће Украјину финансијски ослабити и смањити њену заштиту од руских покушаја дестабилизације.
Наредних месеци онај ко победи на изборима вероватно неће почети велике реформе да не би правио грешке. Јер, на јесен се бира нови парламент и нова владајућа коалиција. Тек тада ће бити јасно ко у држави има последњу реч.
Прочитајте ОВДЕ одакле Русији не пада на памет да повлачи специјалце.
Извор: Дојче Веле
