Пише: Александар Павић
Да ли је то био осећај, пројекција жеља, можда избијање колективног несвесног на површину, или помало од свега тога… Јер, упркос бројним разочарењима и неиспуњеним надањима који су обележили Трампов мандат, испоставило се да и Трамп и Срби и Руси (а, све више, и Кинези) имају бар једну заједничку ствар: сви су мете безобзирне и безочне кампање сатанизације од стране махом „либералног” естаблишмента, јавности и медија, унапред оптужени без, односно упркос доказ(им)а, и сви имају непријатеље које докази заправо и не занимају.
Управо на 20-годишњицу почетка на-лажима-засноване НАТО агресије на СР Југославију, 24. марта 2019. амерички министар правде Вилијам Бар је писмом известио амерички Конгрес да специјални тужилац Роберт Малер, послескоро две године истраживања, није нашао доказе о дослуху између Трампове кампање и Русије током изборне кампање 2016. године. То, међутим, није поколебало већину оних који су током протекле две године не само гурнули САД у кошмар мрачнији од доба „макартизма” из 1950-их (за шта,између осталог, Републиканци у Представничком дому сада оптужују председавајућег Комитета за обавештајне послове, Демократу Адама Шифа) већ и распирили анти-руску хистерију каква није постојала ни у време постојања СССР-а, што је имало – и има – врло опасне глобалне последице.
Они и даље инсистирају да је Трамп „крив”, само што, ето, Малер није довољно дубоко копао, или је његова истрага била „исувише уско постављена”, док неки чак једноставно „одбијају да прихвате резултате Малеровог извештаја” или тврде да мора да постоји некакав разлог зашто је Трамп, наводно, толико „попустљив” према Путину (ако је ово попустљивост, тешко је замислити шта би представљало жељену супротност).
„Случајно” су то махом припадници исте ратнохушкачке политичке струје која охрабрује и подстиче амерички интервенционистички и експанзионистички унилатерализамјош од пада Берлинског зида, када је пропуштена прилика да се мирним путем превазиђе глобална блоковска подела која је цео свет држала у стању нелагодне равнотеже засноване на узајамној способности нуклеарног уништавања – не само противника него и целе планете.
Многи од оних који су у разбијању бивше Југославије видели изговор за очување НАТО-а, који су на распад СССР гледали као прилику да се НАТО, стопама Трећег рајха, шири даље на Исток, до руских граница, који су запенушано позивали на кршење међународног права и гажење Повеље УН 24.3.1999. године, који су бестидно ширили лажи о Садамовом „оружју за масовно уништење” и уништили Ирак, који су ликовали над варварским убиством Гадафија и подржавали ИСИС у борби против легалне власти у Сирији – све на основу дезинформација, голих лажи или укорењених стереотипа који су рационализовали разне атавистичке или ирационалне мржње – предњаче у неприхватању налаза истраге чије су покретање управо они громогласно поздрављали.
Не допадају им се чињенице? Утолико горе по чињенице, како је, наводно, једном приликом одбрусио Хегел. Макар се радило и о самом председнику САД.
Срећом по Трампа, Америка своју судбину није предала у руке неког Хашког трибунала, већ се (још увек) ослања на сопствене судове и инерцију какве-такве правне државе која се градила током више од два века. И не намерава, што се могло видети из недавних претњи упућених од стране шефа Стејт департмента Мајка Помпеа и Трамповог Саветника за националну безбедност Џона Болтона, који су запретилислужбеницима Међународног кривичног суда (такође у Хагу) не само санкцијама већ и хапшењима уколико се дрзну да покрену кривичне поступке против америчких војника и грађана за наводне ратне злочине.
Требало би о овоме обавестити нпр. америчку амбасаду у Сарајеву, која је недавно не само поздравила бедну и клеветничку пресуду коју је тзв. резидуални механизам Хашког трибунала за бившу СФРЈ изрекао политичару који је најмање одговоран за избијање рата у БиХ, др Радовану Караџићу, већ и позвала „све стране” да исту поштују.
Наравно, ово је само ироничан предлог, пошто су у амбасади засигурно сасвим свесни двоструких стандарда које, а да и не трепну, јавно пропагирају. Јер, то су очигледно припадници исте самозване глобалне „елите” којој припада нпр. некадашња десна рука „Кети” Ештон, Роберт Купер, који отворено заговара неохподност примене двоструких стандарда према незападним „дивљацима”. Односно житељи исте „мочваре” која се већ више од две године не мири са Трамповом победом, која се хвали на страницама Њујорк тајмса не само да активно саботира Трампову декларисану спољну политику, већ му шаље и отворене претње убиством (дословце: „влада ће убити овог човека” – што је за, а кога би другог, Си-ен-ен изјавио некадашњи заменик управо Роберта Малера, из времена када је био директор Еф-би-ај-а).
Они, тј. припадници тог трулог и лажљивог „либералног” естаблишмента су и створили Хашки трибунал за бившу СФРЈ (многи називају Медлин Олбрајт „мајком” Трибунала) у покушају трајне институционализације лажи које су користили да би оправдали своју агресију и опрали своје локалне помагаче. Пре него што су подржавали ИСИС у Сирији, подржавали су и настављају да подржавају његову претходницу на нашем простору, у БиХ и на Косову и Метохији.
Тзв. глобални естаблишмент и њихови, што декларисани, што притајени терористичко-фундаменталистички савезници одушевљени су казном доживотног затвора коју је Хашки „суд” изрекао др Караџићу – мада су неки незадовољни што није још строжa, тј. смртна (за детаљнији преглед реакција локалних испостава ових само наизглед необичних сабораца, обавезан је текст Слободана Антонића). И уопште их не занима недостатак доказа, нити чињеница да је Алија Изетбеговић, доказано, био тај који је одбацио све предратне мировне планове које је Радован прихватао, од „Историјског споразума” па до Кутиљеровог плана, чак и по цену прихватања независности БиХ (што би била прва њена независност у историји).
Они желе крв својих неистомишљеника, односно противника, и ништа их мање од тога не може задовољити. Уз то, очигледно је да дижу буку да би скренули пажњу са сопствене кривице.
Као што Трамп никада неће бити невин у очима оних који воле Хилари а њега мрзе, без обзира на понуђене доказе (мада све више ризикује трајну осуду оних чије је наде изневерио јер је одступио од својих обећања, али то је засебна тема), тако ни Срби никад неће бити невини у очима оних који их мрзе, оном истом мржњом која је произвела Јасеновац и НДХ, а која није кажњена одговарајућим нирнбершким процесима после Другог светског рата већ је, у титоизму, још и територијално награђена.
Као што ће и они који мрзе Русе наставити да их мрзе и, док гомилају војску и оружје према руским границама, хладнокрвно оптуживати Кремљ за „агресију”. И као што ће и Кинези, што су јачи, бити суочени са све већим бројем неутемељених оптужби – од наводног безбедносног ризика који представља Хуавеј (за разлику од доказаног глобалног шпијунирања америчке НСА, које је Сноуден тако ефектно раскринкао) па до наводног прогона против Ујгура који се спроводи у Синђангу (а оптужбе долазе од баштиника убица милиона не само Кинеза, већ и Вијетнамаца и Корејаца).
Ако ови „либерални” лудаци и њихови фундаменталистичко-терористички савезници у међувремену не дигну свет у ваздух, њихове лажи ће се, једна по једна, истопити као пахуље на сунцу, само је питање временаи истрајности.
До тада, важно је да се држимо истине, да је утврдимо тамо где још није коначно утврђена, да осветлимо све подметачине, попут оних за Сребреницу, што ће, надајмо се, нова комисија и учинити, или бар започети. И да никад не пристанемо да нас сатерају у дефанзиву и своју „истину” наметну они које она заправо и не занима, за које су чињенице само потрошна роба, муниција у борби до смрти, тесто које се може бескрајно растезати да би се дошло до жељеног, нечасног циља.
Они који увек вичу „држ’те лопова”, који су, заогрнути лажним ореолима „жртве”, покренули ратове и несреће 1990-их година, на крилима лажи оних истих политичара и медија који управо ових дана, пред нашим очима, губе последње остатке кредибилитета.
Ko je победио на изборима у Украјини сазнајте ОВДЕ.
