Хиљаде људи су се и ове суботе окупиле на београдском Студентском тргу упркос леденом ветру, пише Ноје цирхер цајтунг (НЗЗ). Протести трају од 8. децембра, а повод је био „брутални напад“ на опозиционог политичара Борка Стефановића. Лист додаје да се протестује у десетинама других градова, да су се изјаснили универзитетски професори и радници из културе и да, за разлику од претходне серије протеста 2017, ови нису престали након пар седмица.
„На рубу масе је опозициони Савез за Србију поставио неколико столова. Ту је Споразум са народом – план у више тачака око којег су се договориле чланице савеза. Те странке траже успостављање правне државе и присуство опозиције на националним телевизијама. Уз то желе да наступе на изборима тек када буду слободни и под фер условима“, пише швајцарски лист.
„Људи су овде престали да живе, само преживљавају“, рекао је за тај лист Мартин Бежинаревић, један од званичних организатора скупова у Београду. Он сматра да је Споразум са народом добра ствар: „Опозиција можда није савршена, али све је боље од Вучића.“
НЗЗ је разговарао и са Добрицом Веселиновићем из Иницијативе Не да(ви)мо Београд који има другачији став. О Споразуму са народом каже да су захтеви превише апстрактни, да је добро да све опозиционе странке излазе на протесте, али да су многи међу њима већ имали прилику да владају. „Они би слично аутократски владали као Вучић“, рекао је Веселиновић.
Једно од тих добро познатих лица је и Вук Јеремић, пише швајцарски лист. Он је према писању листа рекао да му протести дају наду у промене, да их опозиција подржава логистички и финансијски („Али ту се не ради о великим износима“). На питања о разнородности снага у Савезу за Србију, Јеремић је рекао да сарадња није увек лака, али да сви имају добру вољу и да покушавају да избегну теме око којих имају супротстављене ставове.
О томе НЗЗ пише: „Зато сасвим централни политички изазови уопште нису поменути у 'Споразуму са народом': будући однос према Косову и према Европској унији.“
Упорност протеста „буди сећања на деведесете и масовне демонстрације против тадашњег моћника Слободана Милошевића“, пише лист. Социолошкиња Весна Пешић је тада била међу водећим лицима опозиције, а данас не шета – због болова у леђима. „Можда кад буде топлије“, рекла је она. Јер, како додаје, протесте подржава с обзиром да Вучић крши све законе. „Он је све упропастио што смо имали. Има милион разлога да се буде против оваквог стила владавине.“
Међутим Пешић каже да паралела са деведесетим годинама не стоји. „Тада смо имали много јачу опозицију“, наводи она, док данас не види ко би могао да победи Вучића. Осим тога, данас не постоји притисак међународне заједнице на актуелну власт.
НЗЗ констатује: „Вучић збиља и даље има јаку подршку у Европској унији јер га тамо виде као човека који успешно може да затвори мировни процес са Косовом.“
Сличност са протестима у Бањалуци, Подгорици и Тирани
Исти лист је објавио и анализу о протестима у Србији, Црној Гори, Албанији и Босни уз питање: Долази ли „Балканско пролеће“? Аутор Андреас Ернст, раније дугогодишњи дописник из Београда, пише да су конкретни поводи различити, али да сви ови протести имају сличности:
„Замајац и енергија не долазе од опозиционих партија већ из друштва које се у демонстрацијама појављује као 'грађанско друштво'. Непријатељски симбол који држи хетерогене покрете на окупу су ауторитарне вође које у овим земљама већ годинама доминирају политичком сценом. Демонстранте мало шта повезује осим жеље да отерају са власти омражене моћнике“, пише Ернст.
Он примећује да су демонстранти не верују етаблираним опозиционим снагама те да су протести изнедрили нове фигуре без политичког искуства, али са харизмом. У Бањалуци је то био Давор Драгичевић, отац покојног Давида, док је у Србији то глумац Сергеј Трифуновић. „Готово је искључена могућност да они из разнобојног протеста могу да организују пробојне покрете: Драгичевић и Трифуновић су на послетку симболичне фигуре протеста, а не њихове вође. Њима недостаје идеолошке креативности и организаторских способности – или, укратко: воља за моћ.“
„Гнојиво за фрустрацију је у свим земљама врло слично: има економске и политичке компоненте. Привреда стагнира при високој незапослености, стручна радна снага у великим бројевима емигрира. Политички сситем је номинално демократски, али недостају контролни механизми који чине либералну демократију. Извршна влат одлучује о свему, отелотворена у аутократама Вучићу, Рами, Ђукановићу и Додику. Парламенти аминују њихове одлуке, правосуђе се не усуђује на независност. Већина медија извештава низ длаку власти. Избори су у тим условима пуки плебисцити којима вође периодичну легитимишу своју моћ“, пише даље Ернст.
Он анализу за Ноје цирхер цајтунг закључује „збуњеношћу“ Европске уније протестима. Портпаролка из Европске комисије Маја Коцијанчић је почетком седмице негирала да је у питању „Балканско пролеће“ јер шпротести наводно имају сасвим различите карактеристике. „И као и увек када ствари лоше стоје на Западном Балкану“, додаје Ернст, „портпаролка је посегнула за мантром ЕУ да регион има 'јасну европску перспективу' само ако се даље реформише.“
Након одлуке да се Пентагону додели 135 милијарди долара за разраду и увежбавање нове стратегије “тројанског коња” у борби против Русије и Кине, америчка влада је агенцију ДАРПА задужила да разради пројект “Андермajнер”. Прочитајте ОВДЕ све о томе.
Извор: Дојче Веле
