"Времена су се променила, ово није период после Хладног рата када су сви тврдили да не постоји опасност од нових сукоба. Сад се у Европи поново формирају нови батаљони, повећава се бројно стање војске и једна од последица је и обнова резервног састава", рекао је Радић.
Радић каже да је садашња организација Војске Србије успостављена 2006. и 2007. године, и да се састоји од много батаљона од којих многи у миру имају само неколицину људи, док би се у рату попуњавали пасивном резервом.
Чињеница је, истиче, да због обустављања служења војног рока пасивна резерва постаје све старија, број људи који долазе на добровољно служење је све мањи, те да Војска Србије мора да нађе прелазна решења док се не направи озбиљна анализа о евентуалном поновном увођењу служења војног рока.
"Једно од тих решења је минимално оспособљавање људи који нису служили војни рок, а који спадају у релативно млађе генерације, старости између 30 и 35 година", каже Радић.
Наводи да се човек за 15 дана не можете обучити у пуној мери, те да је реч о психолошком потезу како би држава показала да има ауторитет и да тражи од људи да буду спремни у случају потребе да се одазову.
Радић каже и да ће се, будући да је реч о новом моделу организације који ће тек бити анализиран, тек после прве генерације видети колико је ефикасан и да ли се троши превише новца због мало користи.
Он сматра да, с обзиром да се позива мали број људи, неће бити потребе за репресивним мерама.
Говорећи о моделима у другим државама, Радић наводи да свака војска има свој приступ, те да је тако служење војног рока обавезно у Норвешкој и Грчкој, неке земље позивају етапно грађане на краћи курс обуке, неке имају потпуно професионални модел попуне...
Додаје да на резервном саставу, оспособљавању људи и формирању јединица тренутно раде у Хрватској, Македонији, земљама ширег региона, те подсећа да Црна Гора, након инсистирања НАТО, формира резерве и припрема још два пешадијска батаљона.
"Полако сви стидљиво отварају тему да се поново уведе обавеза служења војног рока", каже Радић.
Истраживач Београдског центра за безбедносну политику Катарина Дјокић, такође, сматра да је одлука о обучавању мушкараца који нису служили војни рок "дискретно враћање регрутне војске на мала врата".
"Међутим, уколико је то тако, поставља се питање зашто се то ради на овај начин, јер је наша важећа стратегија одбране прилично застарела и немамо дефинисане претње од којих треба да се бранимо коришћењем војске, а онда на основу тога и план каква је војска потребна Србији", рекла је Дјокић за Тањуг.
Ако, каже, не постоји намера да се враћа регрутна војска онда позиви за обуку делују неозбиљно - да се људи "изваче са послова" како би чистили кругове, а за тако нешто се могу ангажовати хигијеничари.
"Обука у Србији је нешто ново, није ни обавезно служење војног рока, није ни добровољно, него је обавезно обучавање које ће трајати 15 дана и поставља се питање шта се за тих 15 дана плус 15 дана специјалистичке обуке може нучити", навела је Дјокић.
У неким земљама, наводи она, поново је уведен обавезан војни рок, међу којима је Шведска, која је, указује Дјокић, усвојила нову стратегију одбране у којој пише да се плаше руске агресије и да у складу са тим примењују такозвани концепт тоталне одбране.
Једно од питања, каже она, јесте и на који начин могу обуку избећи људи који не желе да користе оружје, јер, подсећа да је право на приговор савести уставно право.
Прочитајте ОВДЕ зашто Војни синдикат Србије тражи хитну смену Вулина.
Извор: Танјуг
