Пише: Том Луонго
Зашто тамо?
И, зашто сада?
Зашто Кашмир?
Индија и Пакистан предузимају озбиљне кораке како би изашли из спољне контроле САД-а. Индија је отворено пркосила САД-у око куповине руских С-400 ракетних одбрамбених система, одржавајући своју трговину нафтом са Ираном и развијајући важну иранску луку у Шабахару како би помогли да се комплетира готово приватни транспортни коридор северног југа.
Пакистан, под новим премијером Имраном Каном, покушава да обрачуна рачуне са Кином преко огромних инвестиција за њихову Иницијативу за појас и пут (БРИ) познату као Кинески економски коридор у Пакистану (ЦПЕЦ). Она је такође била на челу вишеструких кругова разговора подстакнутих од стране Руса и Иранаца како би направили неку врсту мира у Авганистану.
Трампова администрација је прекинула америчку помоћ Пакистану јер није била довољно корисна у борби против тероризма. Ово је отворило рат речи између Трампа и Кана који је подсетио Трампа да је мало новца који је САД послао Пакистану ништа у поређењу са губицима, како економским тако и личним.
Ако је икада постојала могућност да се између Индије и Пакистана успостави мир, то би било у контексту повезивања двеју земаља кроз кинеске регионалне планове, као и решавање тешког проблема наставка америчке и НАТО окупације Авганистана.
Све што се може урадити да би се распламсале тензије између ова два противника онда служи циљевима САД-а да сеју хаос и поделе, како би се ствари одвијале глатко. Кан је изабран да у ствари испразни пакистанску мочвару. Његов, као и Трампов задатак, је тежак.
И у овом тренутку изгледа као да је још увек спреман да га покрене, за разлику од Трампа који једноставно открива да је бледа сенка Барака Обаме, иако са изразито наранџастом нијансом.
Али опет, зашто баш сада?
Зато што је Трамп растројен својом најновијом љубавном везом са собом – узимајући заслуге за корејски мировни процес који ће се наставити са или без њега у овом тренутку. Све што може да уради је да га успори, а то је управо оно што је његов државни секретар радио од прошлогодишњег састанка у Сингапуру.
И то оставља људе попут Џона Болтона и осталих најгорих људи из Вашингтона да иду на посао подривајући читав светски регион.
Терористички напад прошлог викенда био је планирана провокација како би се произвео исход који имамо данас. Џејш-ел-Мухамед има превише директних и индиректних веза са Бушовим програмима и Саудијском Арабијом да би се игнорисао.
Овај напад се дешава само неколико дана након што је саудијски принц Мохамед бин Салман пожурео да спаси све мање девизне резерве Пакистана обећавајући 10 милијарди долара за изградњу рафинерије саудијске нафте у (сада кинеској) луци Гвадар.
Не постоје случајности у геополитици. Тајминг је све.
То ме подсећа на распламсавање Нагорно-Карабаха између Арменије и Азербејџана 2016. године. Тада се државни секретар Џон Кери састао са азеријским лидером Иламом Алијевим у среду, а до недеље је срушен скоро двадесетогодишњи мир.
Саветник за националну безбедност Џон Болтон очајнички жели да спречи Трампа да повуче половину војника из Авганистана. Након катастрофалне конференције „Покренимо рат против Ирана“ у Варшави пре две седмице, Болтон, државни секретар Мајк Помпео и израелски премијер Бенџамин Нетањаху су били узнемирени због тога што нису добили подршку ван оних који су се већ посветили таквом плану.
Европа је одлучно рекла не, осим спремног сатрапа из Пољске, који се још увек нада да ће их тата Трамп спасити од злог старог гасовода Северни ток 2.
Као што је недавно истакао Алистар Крук, Болтон врши притисак на Пакистан да успостави мировни споразум с талибанима, који некако допушта да САД задрже присуство свих својих трупа тамо.
Вашингтон сада прихвата Пакистан (Саудијска Арабија и УАЕ пишу чекове). А Вашингтон гледа на Пакистан, али не толико на то да задржи и поремети талибане, већ да га приволи путем ‘мировног споразума’ да прихвати да буде још једно ” чвориште ” америчке војске, како би одговарало америчком обновљеном војном ‘чворишту’ у Ербилу ( курдском делу Ирака, који се граничи с курдским провинцијама Ирана). Као бивши индијски амбасадор, МК Бадракумар објашњава:
“Оно што Саудијци и Емирати очекују као наставак у блиској будућности је извесно” поновно подизање “традиционалне авганистанско-исламистичке идеологије Талибана и његов суштински националистички” авганистански “поглед са значајном дозом индоктринације вехабија … [како би] омогућили [да] интегришу талибане у глобалну џихадску мрежу и суживот с екстремистичким организацијама као што су варијанте Исламске државе или Ал Каиде … тако да се геополитички пројекти могу предузети у регијама као што су Централна Азија и Кавказ или Иран са авганистанске земље, под компромисним талибанским руководством ”.
Болтон је такође био у стању да наговори Трампа да пристане да повуче већину трупа из Сирије, остави довољно да позове ваздушне нападе како би заштитио оно што је остало од ИД и остатак преселио у Ирак.
Трамп каже да је испунио обећање из предизборне кампање, а сви планови за рат са Ираном остају на распореду.
Дакле, ако сам у праву (а нема гаранције да јесам), који циљ покреће борбу између Индије и Пакистана?
Многи, нажалост.
1.Продаје регионални хаос о потреби да се настави рат против тероризма.
2.ИД је нестао, али још увек морамо да се боримо против Ирана.
3.Она кажњава Индију што се усуђује да се повуче из резервата.
4.Подсећа Кан да је његова снага на ивици.
5.То је упозорење Кини да ће САД ризиковати све како не би изгубиле Хартланд.
Додајте ту близину Трамп-Ким састанка, као и свађалаче трговинске разговоре са Кином и имате гомилу сродних вести, све у исто време како бисте дошли до поенте.
Болтон, Британци, Француска и Нетањаху били су спремни да ризикују Трећи светски рат у Сирији како би створили лажни догађај у ком је Русија напала мету НАТО-а – рушење авиона ИЛ-20 ЕЛИНТ прошлог септембра.
Зар не мислите да ови залуђеници не би ризиковали нуклеарни сукоб између Пакистана и Индије да би разориле (буквално) кинеске планове да освоје највећу награду у геополитици?
Ако не мислите , нисте обраћали пажњу.
И Имран Кан и индијски премијер Нарендра Моди се морају понашати разумно. Моди има изборе који долазе касније ове године. Сигуран сам да је рачуница била да ће искористити прилику да изнуди гласове бирача пуштајући неколико бомби у Пакистану. За Кана, ово је први прави тест његовог руководства и он мора да се одупре позиву сирена саудијског новца да балансира све стране једначине смиривајући ову ситуацију што је брже могуће.
Једно је сигурно, нисмо видели последње од овога.
Да ли је ово први корак ка уједињењу лажне државе и Албаније? Тзв. Косово изгласало резолуцију. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: webtribune.rs
