Пише: Михал Рамач
Ако се овако настави, до краја марта биће нас толико као ономад на последњем окупљању „Грађански Нови Сад против диктатуре система“. Кад смо запалили свеће за покој демократије, заједно с посматрачима било нас је тридесетак.
Трифуновић као да је дошао у Нови Сад по налогу оног против кога је викао. Говорио је уличарским језиком мржње, какав избегавају чак и неки напредњаци. Вучић, Маја Гојковић и Ненад Чанак не заслужују особито поштовање, али Новосађани не иду на протесте да би их вређали. Не шетамо с пиштаљкама да би се један простаклук заменио другим. Захтевамо оставке, поштене изборе и поштовање закона.
Откуд глумцу право да понижава студенте који мирно вечерају у мензи? Трифуновић може да сматра идиотом кога хоће. Говорник на Позоришном тргу дужан је да поштује и окупљене и оне којих нема. Пуноправни грађани Србије су и они који не иду на протесте, и они који баш петком у 18 воде љубав, и они који седе у читаоници или за трпезом.
Сваки глумац има право да не трпи Војводину. Говорник на Позоришном тргу нема право да вређа Војвођане. Ко не поштује туђ завичај, лако ће се одрећи и својег. Коме смета Војводина, тај не мари ни за Србију. Коме се привиђају окупаторски камиони, место му је у Вулиновом наручју. Ако је сав Покрет слободних грађана такав какав му је председник, боље им је да затворе дућан. Оно што је Сергеј Трифуновић лармао у петак, 1. марта, неме везе ни с грађанским духом ни са слободом.
На протестима у Новом Саду срећем људе с којима се познајем бар од марта 1991. Небеса знају колико смо се насмрзавали, нашетали, напиштали. Неки су ме протеклих недеља упознали с децом, неки и са унуцима. Нисмо се одрекли идеала. Нисмо постали уличари. Не пљујемо и не псујемо ни у кући ни на улици, не бацамо опушке и смеће. Наслушали смо се добрих и слабијих говорника. Трифуновић не спада у лица која бих слушао још једном. Ако Савез за Србију не нуди ништа паметније и никог пристојнијег, тако му и треба. Тако треба и пристојним грађанима Србије. Ко руши зло с ликовима попут Трифуновића, добиће веће.
Прочитајте ОВДЕ нову колумну Михајла Меденице.
Извор: Данас
