„То је наша будућност и то је тренутно наш најважнији изазов. Ако ово успемо, оставићемо генерацијама које долазе за нама здрав економски модел који ће годину за годином доносити робустан раст”, рекла је Брнабић на Копаоник бизнис форуму.
Оне је, на пленарној сесији на тему „Макроекономске основе за снажан раст”, истакла да је Србија данас у много бољој ситуацији него пре десетак година и да је након тешких мера фискалне консолидације постигнута макроекономска стабилност.
„Србија је остварила четврту за редом годину стабилних јавних финансија, а 2018. смо завршили суфицитом у буџету од 32,2 милијарде динара, односно 0,64 одсто БДП-а.
Према њеним речима, јавни дуг који је пре само неколико година био изнад 70 одсто БДП-а сада износи око 50 одсто, а циљ владе је, каже, да га сведе у оквир такозване „безбедне зоне” од 45 одсто БДП-а.
Да је Србија доста урадила на побољшању пословног амбијента види се, додаје Брнабић, и по страним директним инвестицијама које су прошле године износиле око 3,5 милијарди евра.
Она је додала да је повећање инвестиција донело и већи број радних места, што је резултирало да незапосленост у четвртом кварталу 2018. године буде 12,9 одсто.
„Верујем да је 2019. година када ће незапосленост у Србији коначно бити једноцифрена”, рекла је Брнабић.
Наводећи да је Србија прошле године забележила раст од 4,3 одсто, највећи у последњих десет година и међу највишим у Европи, Брнабић сматра да то ипак није довољно да Србија сустигне чланице ЕУ у некој догледној будућности, те да економија није у потпуности спремна за одржив раст.
Брнабић је истакла да Влада Србије ради на томе да раст буде дугорочно одржив и у том смислу указала је по секторима шта се тачно ради да би се тај циљ достигао. Између осталог, навела је да је велики потенцијал у дигитализацији пољопривреде због чега се заједно са ЕУ гради Европски центар изврности за дигиталну пољопривреду.
Брнабић је, говорећи о енергији и рударству, најавила да ће Србија до 2020. године имати око 700 мегавата нових енергетских капацитета из обновљивих извора енергије.
Поменула је и два важна пројекта који се тичу рударства и, како каже, делују као изузетно значајни за раст у будућности.
Један је стратешко партнерство са кинеском компанијом ЗиЈин која је прошле године постала власник РТБ Бор и гарантовала инвестиције од 780 милиона долара у прве три године пословања, а други пројекат се односи на Јадарит у Лозници и чињеницу да Србија има 12 одсто светских резерви литијума.
„Имамо одличну сарадњу са компанијом Рио Тинто и очекујемо да до половине ове године буде завршена претходна Студија изводљивости, а да изградња самог постројења започне 2021. године. Процењени утицај овог пројекта је 1,3 одсто БДП-а”, рекла је Брнабић.
Брнабић је истакла и да је ове године повећан буџет за капиталне инвестиције и да први пут прелази 200 милијарди динара.
„Добро је што нам је сваке године извршење буџета за капиталне инвестиције све боље, а са ММФ-ом радимо на томе да и системски побољшамо координацију и извршење пројеката због чега од априла треба да почне са радом Комисија за имплементацију капиталних пројеката коју ћу водити ја као председник владе, односно коју би у будућности увек требало да води председник владе”, указала је она.
Премијерка је истакла и да је много тога урађено у реформи образовања и навела да је у овој години издвојено 20 милиона евра за повезивање 500 основних школа на брзи интернет и повећање броја дигиталних учионица на 10.000.
Такође, указала је да се инвестира око 100 милиона евра у инфраструктуру за истраживање и развој, иновације и стартап компаније.
Као најбрже растући привредни сектор поменула је информационо-комункационе технологије, наводећи да је у 2018. године извоз ИКТ износио чак милијарду и 135 милиона евра.
Она је истакла да је вероватно највећи искорак у односу на досадашњу политику подстицаја - увођење пореских подстицаја за развој економије знања.
Каже да је од 1. јануара ове године порез на добит за приходе од интелектуалне својине креиране у Србији нижи за чак 80 одсто, односно износи само три одсто уместо регуларних 15 одсто.
Истовремено је, истиче, уведен порески кредит од 30 одсто за инвестиције у нове иновативне компаније.
„На тај начин желимо да помогнемо нашим компанијама да више улажу стартапе и нове идеје, које ће значајно повећати иновативност домаће привреде”, рекла је Брнабић.
Како је истакла, у „рецепту” за брз и одржив раст, неопходан састојак је владавина права, а пре свега независно, објективно, ефикасно и одговорно судство.
„Када причам о владавини права и уставним изменама не причам о Поглављима 23 и 24 која јесу, уз дијалог са Приштином, централна тема наших европских интеграција, јер је, без обзира на ЕУ, ово нешто што је неопходно нама - нашим грађанима и нашој привреди”, рекла је Брнабић.
Мишљења је да здрава економија почива и на систему вредности који једну земљу чини „европском” па иако није у ЕУ.
Српска економија гура регион, али треба јачи раст
У атмосфери успоравања светске економије, раст у региону Западног Балкана достигао је у протеклом периоду пројектовани ниво од 3,5 процената, захваљујући превасходно убрзању економске активности у Србији, али да би се овај позитиван тренд наставио и у наредним годинама, неопходан је снажнији раст српске економије и више инвестиција.
Ово је порука председника Савеза економиста Србије Александра Влаховића са званичног отварања и првог радног дана 26. Копаоник бизнис форума, који је почео интонирањем химне Србије „Боже правде”.
Влаховић је на почетку Форума рекао да је као резултат макроекономске стабилности, оствареног буџетског суфицита, добрих фискалних кретања, јавни дуг у Србији смањен, да је на на крају прошле године износио приближно 54 одсто БДП-а , с тим да се овај тренд наставља.
„То је добро, јер се тиме повећава фискални простор који ће бити потребан у условима очекиваног погоршања светске коњуктуре” навео је Влаховић.
У атмосфери све чешћих најава кризе ширих размера, стање у јавним финансијама и привреди Србије је значајно унапређено у односу на позицију из 2008. године.
„Регулација банкарског сектора је неупоредиво боља, привреда се не задужује тако лако, међутим потребан је опрез”, напомиње Влаховић.
Евентуална контракција ино-тражње и прилива капитала ће свакако угрозити ниво активности и пословна заједница за то треба да буде спремна, указује председник СЕС-а.
„Влада треба да сачува фискални простор за антицикличне интервенције, стога опрезно са повећањем текуће потрошње”.
Он је навео да је запосленост у нашој земљи на предкризном нивоу.
Незапосленост, а посебно незапосленост младих, заједно са неповољним демографским развојем и миграцијом становништва је и даље највећи проблем, рекао је Влаховић.
„Средњорочна пројекција развоја економске активности је благо позитивна, у овој и наредној години очекује се раст од 3,5 и 3,4 процента, респективно”.
Међутим, упозорава, екстерни ризици постају доминантни фактор који ће утицати на реализацију макропројекција.
У претходној години, подсећа, окончана је приватизација РТБ Бор и ПКБ-а и покренут је стечај у Азотари.
„На тај начин је смањена листа предузећа која су услед своје величине и неуспешности имала негативни ефекат на јавне финансије”.
Међутим, додаје, још увек чека решење група предузећа у којој је формално запослено 15.000 радника.
„Изостао је напредак у реструктурирању највећих јавних предузећа, са изузетком Железница, као и јавних комуналних предузећа у већим градовима”.
Влаховић је у име Савеза Економиста Србије пожелео добродошлицу гостима 26. Копаоник бизнис форума и захвалио се партнерима и спонзорима Форума.
Овогодишњи Копаоник бизнис форум (КБФ), одржава се од 3. до 6. марта, а окупиће више од 1.300 учесника,160 модератора и панелиста из Србије и региона, који ће разматрати како постићи снажан економски раст и обезбедити брже приближавање стандарда Србије просечном стандарду Европске уније.
Форум организује Савез економиста Србије у партнерству са компанијом Мастеркард, а медијски партнери Форума су Новинска агенција Танјуг и НИН.
Централна тема 26. Копаоник Бизнис Форума је: „Србија десет година после велике рецесије: Снажан раст као императив”.
Приштина вреба тренутак, могући напади на север, Харадинај припремио три крвава сценарија! Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг, Политика
