"Русија мора имати интерес за укључивање Кине у Споразум о разоружању", изјавила је немачки министар обране Урсула фон дер Лиен за магазин Фокус. Очигледно позивајући се на Споразум о ликвидацији ракета средњег и кратког домета из 1987. године, она је објаснила да би кинеске ракете средњег домета могле технички досећи руску територију, те да “као што руске ракете представљају претњу Европи, тако и кинеске претстављају претњу за Русију".
 
Руски законодавци су на предлог, у принципу, били предусетљиви. Александр Шерин, заменик председника Комитета за обрану Државне думе, изјавио је да Кина, Индија и друге земље које имају оружје средњег домета треба да се придруже оквирном Споразуму којим се регулише његово поседовање, развој и кориштење. Међутим, он је рекао да би за тврдњу о кинеској претњи Русији требали "чврсти докази".

Владимир Џабаров, заменик председника Одбора за међународне односе Сената, био је још скептичнији, одбацујући изјаву немачког министра као "ништа више осим речи".

Изненадна забринутост немачког министра у погледу руске безбедности могла би бити изненађење. Међутим, мотиви Немачке постају много јаснији у контексту затегнутих односа између Москве и Запада.

Претња Европи

Споразум је на климавим ногама, а Вашингтон је најавио излазак пре месец дана, а Москва у понедељак. Чини се да су све опције дијалога исцрпљене, а САД и даље одбијају да саслушају аргументе Русије, а Москва је саопштила да ће престати да "куца на затворена врата".
 
Споразум из 1987. забранио је ракете базиране на копну са дометом од 500 км до 5.500 км. Време долета такве ракете обично је износило између само пет и седам минута, остављајући другој страни скоро да нема времена да процени претњу и да реагује. Лансиране из Русије, такве ракете не би стигле до копна САД-а, али су способне да ударе у било који део европског континента, што значи да би савезници Вашингтона платили коначну цену сваке опасне ескалације.
 
„Ракете средњег домета ће представљати директну претњу целој Европи ... То би било врло важно за Немце. Они могу да разговарају са Русима о уздржаности и све то, али је заиста потребно да САД поново размотре и покушају да промене своју одлуку. Међутим, Трампова администрација не слуша“, изјавио је РТ бивши званичник Пентагона, Мајкл Малуф.

Невероватан успех

Иако је фон дер Лиенова престала директно да позива Русију да преузме иницијативу у раду са Кином, њена изјава сугерише да би Москва то требала. Русија је свакако у бољој позицији да се бави овим питањем него САД.

Вашингтон се тренутно налази у жестоком економском спору са Кином, а који је погоршан због спора око кинеског технолошког гиганта Хуавеја. САД очајнички теже да избаце Хуавеј са тржишта својих савезника, оптужујући Кинезе да прете њиховој безбедности. Европска Унија, како је отворено признала фон дер Леиенова, још увек нема довољно полуга како би натерала Пекинг да саслуша њене забринутости.

„ЕУ не може много да уради са Пекингом“, изјавио је за РТ Петер Шулц, експерт за међународне односе са Универзитета у Готингему. Москва је, с друге стране, “партнер Пекинга” и “може барем наговорити Кину да се придружи разговорима о Соразуму”, додао је он.

Међутим, главни недостатак у овом плану је да је мало вероватно да ће Кина прихватити било чије захтеве када је у питању њеена властита безбедност.

„Овде имамо страшан проблем, јер од 70 до 80 посто [кинеских] ракетних снага… су кратког и средњег домета. Никада неће одустати од нечега ако не добију нешто заузврат ”, рекао је Шулц. 

Низ америчких повлачења из различитих међународних уговора, од иранског нуклеарног споразума до последњег о ликвидацији ракета, вероватно би учинио Кину мање склоном да прихвати било какве безбедносне гаранције од Вашингтона у замену за де факто разоружање.

Пре него што су објавиле своју одлуку о повлачењу из Споразума, САД су тврдоглаво оптуживале Русију да га је прекршила, не пружајући доказе и одбијајући да слушају било какве аргументе из Москве. Изгледа да садашње америчко руководство једноставно не жели да споразум остане на снази, сматра Малуф.

"[Амерички саветник за националну безбедност Џон] Болтон и други не желе ограничење способности Сједињених Држава - желе да буду у стању да се наоружају", рекао је бивши званичник Пентагона РТ-у.

Сада ћете видети огромну трку у наоружању, која ће учинити свет опаснијим.

Појам оптуживања Вашингтона очигледно никада није пао на памет немачком министру, док Немачка и други савезници НАТО-а настављају послушно да следе америчко вођство, чак и ако то значи нарушавање њихове сопствене безбедности. Уместо да се надају да ће добра воља Москве и на крају Пекинга чудесно решити све њихове проблеме, Европа и Немачка би боље користиле тако што би покушале да се врате назад и позабаве ратном политиком Вашингтона.

Прочитајте ОВДЕ колико милијарди улаже Кина у наоружање ове године.

Извор: vostok. rs