Представља миловање, љубљење, мажење између младића и девојака који нису у вези. Стрнџање је настало још у време Турака а код нас се највише упражњавало у Неготинској крајини. Тада би се обично становници неког влашког села нашли у пећини у којој је горела ватра, па би се сви љубили и додиривали. Све девојке би испробале све мушкарце и обрнуто, и сви би носили маске. Партнери су се мењали до изнемоглости.
– Стрнџање је… кад је (девојку) одведе тамо… па је стрнџа тамо, то је то. Дођу момци, дају девојкама бомбоне па је одвуче мало тамо у мрак – једноставно је објаснила Драгослава Станковић, која памти шта се догађало.
Стрнџање је било организовано тако што су девојке организовале седељке, обично после тешких јесењих радова, а на окупљања би позивале момке који су им се том приликом удварали, а затим их водили у мрак, где су се љубили, пипкали и миловали. Реч стрнџање пореклом је из румунског језика. Током овог бизарног обичаја младићи и девојке су се љубили, грлили и миловали и то свако са сваким, све до зоре.
- Целе те ноћи, до пред зору, девојка се стрнџала са свим момцима, односно, све девојке са свим момцима, ишло се у круг - објаснио је антрополог, Златимир Пантић.
Стрнџање је, по свему судећи, било организовано због стицања предбрачног искуства. Девојке су организовале седељке, обично после тешких јесењих радова, а на окупљања су, наравно, позивале момке који су им се том приликом удварали, а затим их водили у мрак, где су се љубили, пипкали и миловали. Ево како те догађаје памте неки од мушкараца:
- Понекад девојка је била лепа, да ти је мило да је пољубиш, а понекад ружна као габор. Момци су често избегавали те лепе девојке, јер се оне више праве важне и процењују момке, а ове мало ружније, њима је свеједно - каже Витомир Илић, присећајући се ових окупљања.
Шиптари спремају хаос на пролеће! Више о томе прочитајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
