Тако што изазивају експлозију која тај астероид претвара у `комаде и прашину`. Научници су, међутим, управо доказали да се наша Земља на тај начин не може спасити од иоле већег астериода.
Уз помоћ најновије метода компјутерског моделовања, оповргли су раширено у науци уверење да је сваки `објект` утолико лакше разбити експлозивом што је већи.
Моделовање је, међутим, показало: да је у космосу све другачије и да је – што је неки космички објекат већи – за његово разбијање потребно сразмерно све више енергије.
Гравитационо привлачење `комада и комадића`
Само моделовање је било подељено у две фазе: на кратковремену и дуготрајну фазу такозване „гравитационе реакумулације“.
У првој фази су проверавани процеси до којих долази одмах након отпочињања `напада на астероид`. А у другој: утицај снаге привлачења на честице и комаде и комадиће који се услед експлозије одвоје од површине астероида.
Провере су показале да `дизање астероида у ваздух` формира на њему милионе мањих и већих пукотина, али да га – упркос томе – није лако уништити.
Такође: да експлозије много више оштећују језгро астероида које потом јаче гравитационо делује на све комаде и комадиће које је експлозија одвојила од `тела астероида`.
Крајњи закључак гласи: астероид после `дизања у ваздух` задржава значајну стабилност, па се `комади и комадићи` - услед снаге његове гравитације – враћају назад и спајају са `телом`.
Још конкретније: ако се неки астероид у догледно време заиста устреми према Земљи – слање према добровољаца са експлозивом неће бити довољно...
Прочитајте ОВДЕ какву је тајну о Хитлеру открило топљење леда на Антарктику.
Извор: fakti. org
