Како се данас ратује без оружја и како се цивилним средствима постепено врши тзв. мека окупација? Како се утицајем на свест потчињава народ? Да ли су цивилне методе опасније од војних? Како се временом губи национална припадност и остварује стратегија освајања?
У књизи Слободана Стојичевића обрађене су методе, циљеви и последице мрежног удара на Србију.
Књига описује механизме меке окупације, која са аспекта последица може бити опаснија од војне.
Стојичевић, који је за писање ове књиге био инспирисан делом „Мрежни ратови“ руских политиколога и филозофа Александра Дугина и Леонида Савина, објашњава да је главни циљ мрежног рата освајање и поробљавање одређене територије, али не војним, већ цивилним средствима.
Због чега се мека окупација тешко уочава и да ли је она опаснија од војне?
— Јасно се види да јесте јер је у случају војне окупације јасно ко је непријатељ, ко је окупатор и окупираној нацији је јасно ко су они. Мека окупација је много опаснија. То је нов начин ратовања који уништава саму срж нације. Ја сам написао књигу о мрежном рату против Срба, иначе се он не спроводи само против нас. То је један велики пројекат неолибералне демократије, која је мутирала у последњих 20-30 година.
— Тренутно је центар у Америци, иначе није обавезно да тако буде. Многе земље су укључене у разној мери. Неолиберална идеологија је сада практично метастазирала и она ствара своје центре. Цео пројекат је разрађен у тинк-тенк центрима, у фабрикама идеја у САД. Али то није крај. Као што видимо, данас постоји неолиберална олигархија која практично више нема нацију ни боју. Поред Америке ту су и остале вазалне државе, државе ЕУ која се рецимо у нашем случају више користе због овдашњег анимозитета према Американцима.
Од кад траје мрежни рат против Срба и ко су главне мете?
— Појавом нових комуникационих средстава, почетком ’90-тих година, променило се целокупно друштво које постаје мрежно. Та промена повлачи и друге промене. У овом случају појавио се појам мрежно центричног ратовања, утицај нових комуникационих средстава на ратну технику. Врло брзо је примећено да те исте технике могу да се примене и на цивилну борбу. Све те технике су пребачене у цивилну употребу, коришћењем НВО, медија, економија итд.
Мени је био циљ да покажем одређену технику и да на конкретним примерима покажем шта се догађа у пракси, у Србији, и да то аргументујем не неким тајним подацима, чињеницама на нивоу рекла-казала, већ је све поткрепљено новинским чланцима.
Како се ствара неолиберална мрежа?
— Ствара се идеолошки предложак у идеолошким центрима, одобрава се од стране либералног естаблишмента, уклапа се у неку доктрину и након тога, за разлику од свих других идеолошких система, она метастазира. Стварају се наративи, одређени тзв. фрејмови, тенденције, што се у мрежном рату назива намера командира. Одређују се друштвене групе, њихов распоред. Као у бизнису, дефинише се циљна група, профилише се, и онда се та група обрађује и окреће против других. И све је обично упаковано у неке добре намере, на први поглед.
— То је велика заблуда, јер виртуелно заправо не постоји. То је урбана бајка. Сваки податак постоји на неком серверу, на неком хард-диску. Огроман је утицај друштвених мрежа. У књизи наводим податак који сам чуо у Русији да око два одсто корисника Твитера генерише 60 одсто саобраћаја. И генерално са појавом друштвених мрежа кардинално се мења начин информисања младих и профилисање њиховог ума.
Постоји ли нека линија одбране, како се борити против меке окупације?
— Нажалост не постоји велики маневарски простор. Оно што је део једног великог војно-цивилног пројекта, ту ми мало што можемо да урадимо. Смењују се власти, владајуће гарнитуре, и то врло циљано јер се тада више не зна ко је за шта одговоран. Ствара се збрка у којој се губе стратешки проблеми. Ми смо изгубили комплетну инфраструктуру за интернет, она практично више није наша, губимо стратешке области у привреди и зато је важно да се власти мењају и да свака од њих обави по један корак. И када га начини, онда се промени. Гранични услови су већ постављени. Ако имате утицај на медије, економију, друштвене групе, на целу машинерију не постоји велики маневарски простор за одбрану.
Читаоци из Србије који желе да купе штампано издање књиге могу је поручити на линку ОВДЕ. Књига је доступна и у књижарама Делфи. У електронском формату књигу могу купити и Срби у дијаспори путем линка ОВДЕ.
Извор: Rs.sputniknews. com
