Он такође сматра да је размена територија прихватљива за цео Балкан.
"Приметио сам да ту опцију сада подржавају и председници Србије и Косова. Мислим да нико у међународној заједници није у позицији да стоји на путу договора Београда и Приштине. Ако те две стране могу да се договоре о решењу, онда то нико не треба да спречава, а приметио сам и да је то позиција коју тренутно заступа америчка влада", рекао је Робертс у интервјуу за недељник "Експрес".
Уверен је да би "неки нови Берлински конгрес" могао да се бави свим отвореним питањима на Балкану.
"То није идеално решење, али ништа није савршено. Понекад су и несавршена решења боља од непостојећих", оценио је Робертс и додао да би "цена коју би Србија требало да плати је признавања независности Косова".
Британски амбасадор у Југославији од 1994. до 1997. године, који је водио мировне преговоре за прекид рата у Босни, констатовао је да је врло разочаравајуће што је Босна 25 година после Дејтона и даље проблематична држава, нестабилна, са израженим националистичким тензијама.
"Последњих 25-30 година у Босни је катастрофално. Све стране треба поново да седну за сто и да виде шта могу да учине како би стабилизовале ситуацију. Ако Босна жели да има европску будућност, онда мора да промени начин размишљања. Треба постићи договор који ће бити прихватљив за све стране, и за Босанце, и за Хрвате, и наравно за Србе", рекао је Робертс.
С друге стране приметио је да су дешавања у Македонији у последње време врло позитивна и оценио да је премијер Зоран Заев урадио одличну ствар када је решио проблем назива, додавши да нам треба више тако храбрих људи.
Осврнувши се на ситуацију у Црној Гори, нагласио је да ако она жели да напредује кроз западне институције, мора да испуни високе страндарде владавине права, некоруптивности, независности правосуђа и медија, јер се "тренутно ништа од тога не поштује".
Робертс је рекао и да је Велика Британије тренутно потпуно окренута себи, "опседнута собом, Брегзитом и односима са Европском унијом" и да ће морати да прође доста времена пре него што буду могли оперативно да се укључе у глобалне проблеме.
"Косово није на листи приоритета. Људи су овде и даље забринути због ситуације на Блиском истоку и Корејском полуострву. После Брегзита верујем да ће се Британија укључити у међународна питања и да ће демонстрирати свој глобални утицај. Ипак, верујем да ће као резултат Брегзита, ослабити њен међународни утицај, тако да идеја о поновном враћању утицаја на Балкан делује као немогућа мисија", оценио је Робертс.
Што се тиче утицаја Русије на Балкану, британски дипломата примећује да да су Руси врло посвећени томе да умање присуство Запада у балканским земљама и да су били врло разочарани уласком Црне Горе у НАТО, јер су се "надали да ће од ње направити вазалску државу".
"Русија има легитимне интересе на Балкану, као највећа словенска земља на свету. Потпуно је природан њихов интерес на овим просторима. Упркос томе, Русија би требало да поштује вољу народа Балкана, а не да намеће своју, тачније Путинову. Људи на Балкану треба сами да одлучују о својој будућности и својој орјентацији, о томе да ли ће бити прозападна, проруска или балансирана између те две опције", оценио је Робертс.
Ко стоји иза нове провокације Приштине, сазнајте ОВДЕ.
Извор: Танјуг
