Данска намерава да процени „шта се догађа у Русији и како се она (руска влада) односи према Украјини“, појаснио је Самулсен, чије су речи пренели руски медији. „С обзиром на наставак сукоба с Украјином руски потези нису у складу с данским интересима“, рекао је дански шеф дипломатије.
Данска агенција за енергетику разматра молбу „Гаспрома“ за изградњу гасовода. Уколико је данска влада одбаци, алтернативна рута, која заобилази данске територијалне воде, поскупеће пројекат јер ће захтевати додатних 50 километара дужу трасу. Тај руско-немачки гасовод већ је добио потребне дозволе од свих земаља кроз чије воде пролази, осим Данске.
Копенхаген је отегао читав процес свог одговора усвојивши закон који омогућује улагање вета на полагање цеви на својој територији. Тамошњи премијер Ларс Локе Расмусен је у јуну 2018.г. изјавио како предлаже разматрање пројекта гасовода „Северни ток 2“ на општеевропском нивоу (у Бриселу), након ког би и Данска донела своју коначну одлуку.
Данска, као велика америчка савезница, која се у овом случају, заправо, руководи америчким ставовима, који се снажно противе изградњи овог гасовода, ризикује да остане без финансијске користи коју би имала од транзита гаса кроз део гасовода који би пролазио њеним територијалнимм водама. Копенхаген, вероватно, чека последњи час и коначан расплет ове велике енергетске али и геополитичке заврзламе која се у међувремену створила, након чега ће донети и коначну одлуку.
Тактизирање Копенхагена је сасвим сигурно временски прецизно темпирано и не верујем како ће Данска, уколико дефинитивно увиди да је овај пројекат политички незаустављив, себе „отцепити“ од дела његовог финансијског „колача“ који ће припасти њеним суседима.
Јер оператор „Северног тока 2“ – компанија Норд Стрим 2 АГ, након оваквог данског става није отезала нити је желела да ишта препустити случају, већ је поднела захтев за промену трасе гасовода, који више не би ишао кроз данске територијалне воде већ кроз њен искључиви економски појас, северо-западно од острва Борнхолм (за гасоводне пројекте који пролазе дном ИГП нису потребне дозволе држава које су их прогласиле).
Међутим, успркос томе Норд Стрим 2 АГ није одбацио ни првобитну молбу, упућену Данској, која укључује најкраћу, а тиме и најјефтинију варијанту овог гасовода, те ће чекати коначан одговор данске владе докле год то буде могао, с обзиром на сам ток полагања гасоводних цеви тј. радова који већ интензивно трају.
„Северни ток 2“ гради се по дну Балтичкога мора, од руске до немачке обале, у дужини од 1,2 хиљада километара. Капацитет гасовода износиће 55 милијарди м3 гаса годишње, а укупна цена пројекта износи око 10 милијарди евра.
До сада су изграђене две трећине укупне дужине гасовода, за који се у целости планира да буде изграђен до краја 2019. године. Конзорцијум пројекта чине руски „Гаспром“ (51%) и европске енергетске компаније „Engie“, „OMV“, „Shell“, „BASF“ и „Uniper“.
Гасовод „Северни ток 2“ изазвао је велике поделе унутар прекоатлантских савезника, али и унутар саме ЕУ. Против њега се снажно заузимају САД и њихови сателити међу источним чланицама ЕУ, понајвише Пољска и прибалтичке државе бившег СССР-а, а такође и Украјина, којој се приближава истек дугорочног уговора с „Гаспромом“ о транзиту руског гаса у ЕУ. Тај уговор истиче 31. децембра 2019.г., а да на видику нема никаквих назнака његовог продужења.
Због тога су у Бриселу и покренути тројни разговори Русија-ЕУ-Украјина, који за сада нису уродили значајнијим помацима. Штавише, и украјински Нефтогас, партнер у споменутом уговору с „Гаспромом“, више није оптимистичан да ће Украјина успети да склопи нови уговор о транзиту руског гаса, што је изјавио пре два дана.
Можда у томе и има истине, јер Русија, осим тржишних услова на којима Москва сада инсистира за његово потписивање (без било каквих олакшица по Кијев), као услов укључује и нужност политичке и безбедносне стабилности које, такође, у Украјини још увек нема на видику.
Берлин и Париз одбацили захтев САД да одрже маневре својих ратних бродова у близини Крима. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: geopolitika.news
