У почетку је дневно границу прелазило неколико аутомобила и на десетине људи, али данас, како признаје Би Би Си, свакога дана из Јордана у Сирију улазе колоне људи с личним возилима, камионима и аутобусима.
Свако јутро се на граници стварају колоне аутомобила. Мали трговци доносе робу у Сирију, избеглице се враћају кући, чак и туристи долазе у земљу.
Новинарка улази у један аутобус пун туриста из Бахреина, а један младић јој говори како од детињства долази у Сирију и како му је драго да опет може да посети ову предивну арапску земљу.
Али на крају прилога долази најзанимљивије. Би Би Си јавља: “На хиљаде избеглица је одлучило да се врати у земљу након што су сиријске владине снаге, уз подршку Русије и Ирана, поново преузеле надзор над већим делом земље.”
Шта се догодило? Зар се Сиријци не боје Асада? Не желе да оде? Како? Па то су сви желели и због тога су побегли из земље, како су годинама тврдили западни и медији заливских монархија.
И сам Би Би Си је 9. априла 2018. објавио чланак: “Зашто сиријске избеглице треба вратити кући? – Четири услова”.
Чланак је навео податке истраживања Карнеги Центра чији су представници интервјуисали 320 избеглица у Јордану и наведено је: “Велика већина избеглица с којима смо разговарали верују како ће се њихове шансе да се икада врате у своју домовину повећати ако се председник Башар Ел-Асад уклони с власти”.
Али Асад није отишао. Неко други је отишао, или боље речено, отишли су. А Би Би Си сада мора да призна да Сиријци из земље нису побегли од Асада, легитимног владара земље, већ од терориста и рата којег су, у овом случају, покренули на југу Сирије.
Време ће открити ко је створио “побуњенике”, ко их је хранио, наоружавао и третирао. Постоји брдо доказа и о тим активностима, али их све треба објединити, хронолошки поређати, класификовати по важности и онда предати међународним телима и казненим судовима. Тачно је да постоје минималне шансе да неко одговара за то, али то није важно. Закључци и резултати ових радњи неће иза решетака ставити ниједног од западних челника, заливских шеика или турских функционера, али ће бити важни за исписивање праве историје сукоба.
За крај, ових дана је објављена ексклузивна вест како је Организација за забрану хемијског оружја пронашла трагове хлора на месту напада у Думи које су у то време контролисали такозвани побуњеници. Речено овако, свако ко прочита вест ће логично закључити да су владине снаге користиле хлор против терориста групе Јаиш Ал-Ислам која, у то време ,још увек није хтела да се преда.
Али новинари, који добро знају свој посао, прећуткују да извештај наводи и да се ниједна смрт не може повезати с траговима пронађеног хлора. Осим тога, на истом месту је пронађен жути резервоар за гас који је наводно коришћен у нападу, а налазио се у радионици милитаната у којима се правио експлозив и бомбе, укључујући познате барел-бомбе запремнине 20 литара, које су се лансирале из познатих импровизованих топова.
Извештај на крају наводи да постоји безброј противречних изјава “сведока” који су интервјуисани. То је главни разлог због ког је вест о извештају накратко објављена и убрзо заборављена.
Истина полако излази на видело и ову најважнију битку Асад мора и може добити.
Шешељ открио ко стоји иза нове провокације Приштине. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: logicno.com/ Л.Р
