Још 2006, када је папа Бенедикт XVI отворио за јавност списе папе Пија XII, у њима се нешто могло видети и о залагању Еугенија Пачелија у осуди нацизма. Будући папа Пије XII претходно је био нунциј задужен за Немачку, а тридесетих година прошлог века и државног кардиналски секретар Ватикана.

Управо је Пачели био тај који је као кардиналски секретар, а заједно с папом, „поправљао" текст који је заправо написао кардинал Минхена Фаулхабер и који ће у марту 1937. бити објављен као папино писмо познато по фрази „С горућом забринутошћу". У њему папа Пије II оштро осуђује „јеретички култ вође и нације који се ствара у нацистичкој Немачкој" и који би „морао бити стран сваком вернику". Минхенски кардинал користио је рецимо израз „велика забринутост", да би папа и његов секретар то повећали на „горућа забринутост".

Да ли је могао да учини више?

Након што је Римљанин, кардинал Пачели, 1939. изабран за папу Пија XII, медији у нацистичкој Немачкој јављали су да се од њега не може очекивати „ништа добро" и да ће се он још више уплитати у политику. То сматра и садашњи папа Фрања који жели да на 80. годишњицу избора Пија XII у марту следеће године, за стручну јавност отвори списе ватиканских архива из његовог периода.

О тзв. „ратном папи" у Немачкој се још увек много полемише. Да ли је могао да учини више? Да ли је још јасније могао да осуди нацизам, а посебно прогон Јевреја? Префект Тајног архива Ватикана, бискуп Серђо Пагано, тврди да ће тих око 151.000 списа показати да је папа Пије XII чак и директно налагао да се помогне онима које су нацисти прогањали, као и то да су и Јевреји проналази уточиште, рецимо чак и у папиној летњој резиденцији у Каштел Гандолфу.

„Пацовски канали"

Иако је интересовање за списе које је оставио Пије XII веома велико, још је заправо занимљивије то шта је сам врх Католичке цркве знао о помоћи коју су барем неки припадници Цркве пружали нацистима и ратним злочинцима у њиховом бекству после рата. У тим, како их називају „Пацовским каналима" посебну улогу имао је и хрватски свештеник Крунослав Драгановић, који је у друштву Св. Јеронима у Риму издао пасош Црвеног крста не само Анти Павелићу, већ и ноторном нацистичком злочинцу Клаусу Барбију, СС-овцу познатом као „Кољачу из Лиона", где је био на челу Гестапоа.

Ту „црквену везу" у својим мемоарима помињу и други званичници НДХ који су успели да побегну: Вјекослав Лубурић или Еуген „Дидо" Кватерник. И Андрија Артуковић је на свом суђењу такође говорио о самостанима и свештеницима који су његовим људима помогли да стигну „на сигурно".

Тек ће се видети колико је папа Пије XII знао о томе да се помаже и ноторним злочинцима. Јер неки од њих, који су имали и боље везе са Црквом, веома брзо су морали да одговарају пред судом за почињено: и то не само министри „богоштовља" у НДХ Мирко Пук и Миле Будак, већ рецимо и Јозеф Тисо.

„Председник и вођа" квислиншке Словачке, успео је да стигне до прихватног логора америчких снага у Баварској, али је по кратком поступку враћен Чехословачкој. И то упркос томе што је Тисо био католички свештеник који је чак и као словачки диктатор још увек био жупник жупе Бановце над Бебрави.

Антикомуниста

С друге стране, антикомунизам јесте била званична политика Ватикана и у доба док су се стварали супротстављени блокови није било сумње на којој је страни папа Пије XII. Тим пре што је исти тај папа још као државни секретар свом претходнику помогао да напише енциклику Дивини редемпторис, која је објављена практично истовремено са писмом о „горућој забринутости" за стање у Немачкој.

У тој посланици се осуђује комунизам, и то још оштрије од нацизма, а верницима се забрањује апсолутно свака сарадња с тим безбожницима. Немачки историчари подсећају да је Пучели као нунције био сведок и краткотрајне „Републике већа" у Минхену након Првог светског рата, и да није био сасвим имун ни према предрасуди о „комунистичко-јеврејској завери која угрожава хришћанство".

Однос према Степинцу

Више од седамдесет година након пораза нацизма можда је лако давати судове о томе шта је требало да се ради. То се свакако односи и на судбину кардинала Алојзија Степинца. Иначе, након што је Степинац ухапшен и када му је суђено, папа Пије XII то је назвао „најжалоснијим процесом у историји Цркве".

Исто тако, тај папа га је прогласио кардиналом у време док је Степинац био у кућном притвору у Крашићу.

Усташко злато

Тек ће се видети шта ће се наћи у списима Тајних архива Ватикана из бурних и опасних времена до смрти папе Пија XII, али вероватно не би требало бити превелики оптимиста и очекивати да је он о свему остави и траг на папиру.

То се нарочито односи на још један мит: онај о „усташком злату", за које се сматра да је барем делом завршило и у трезору Институтио пер ле Опере ди Религионе – Завода за верска дела у Ватикану, којег често погрешно зову Ватиканском банком.

Више је извора који наводе да је барем део тог злата – између осталог и злато Јевреја ликвидираних у НДХ – барем неко време било код Фрањеваца у Загребу пре него што су га усташке главешине однеле приликом бекства и да су га, наводно, разделиле међу собом. Део тога завршио је у Швајцарској, да би већи део онда и био враћен Југославији. Да ли је и то злато можда помогло само некима да се провуку „пацовским каналима"?

Повратак у Југославију

Министар НДХ који је и основао Јасеновац, Мирко Пук, чак је био на челу повереништва које је било задужено за „државне вредности", али му то није помогло. С друге стране, судбина свештеника којег је Павелић послао у Друштво Св. Јеронима пред крај рата и који је касније помогао многим злочинцима у бегу и више је него занимљива: Крунослав Драгановић вратио се у Југославију 1967. и мада се тврди да га је УДБА отела у Трсту, по његовом писаном сведочанству он се вратио добровољно. Против њега је надлежно државно тужилаштво Босне и Херцеговине подигло и оптужницу јер је рођен у Брчком. Али човек који је и Павелићу помогао у бекству никада није осуђен. Бавио се научним радом из области теологије и умро је у Сарајеву тек 1983.

И иако се обично каже да Католичка црква има „најстарију и најраширенију обавештајну агенцију на свету", не би требало веровати да су папи познати баш сви „дилове" који су негде постигнути.

Прочитајте ОВДЕ све о најновијем скандалу на ХРТ.

Извор: Дојче Веле