Сарајевски "Дневни аваз" наводи да су мештани тог и околних села забринути зато што припадници селафијског покрета масовно купују земљиште и подижу куће у ненасељеном делу места, а да је реч о припадницима параџемата који је 2016. одбио да се стави под окриље Исламске заједнице.
Пут до њиховог месџида, централног објекта који користе за обављање молитве, још је макадамски, али то не спречава долазак нових присталица.
Главни имам у Цазину ефендија Саид Мујакић објаснио је да је њима пре три године понуђена интеграција, али да су они одбили.
- Тада сам им рекао да ће убудуће бити предмет безбедносних служби и државе. Тешко је разговарати с тим људима - рекао је Мујакић за "Дневни аваз" који је разговарао и са Бајром Каиљковићем, који уз свог брата, важи за главног у овом параџемату.
Он је на питање прави ли се у Стијени "нова Маоча", одговорио да они никога не дирају и да не виде ништа спорно у томе да људи граде куће.
- Свако може купити земљу и на њој градити шта му је воља - казао је Каиљковић.
Џевад Галијашевић, стручњак из области борбе против тероризма који је 2000. године као начелник општине Маглај био најзаслужнији за измештање 1.500 муџахедина из села у Горњој Бочињи, каже да је параџемат код Цазина заправо "опасан тоталитарни покрет коме је исламска религија само маска и параван".
- Главно оружје њихових циљева је изазивање несигурности, ширење страха и притисак на секуларне европеизиране муслимане. Нажалост, оваква насеља су само показатељ одсуства рационалне и ефикасне безбедносне политике, али и израз фалсификовања природе ислама - истиче Галијашевић и додаје да је проблем са којим се Босна суочава комбинација "тоталитарне терористичке природе исламизма и неадекватног разумевања и одговора на тај изазов на Западу".
- С једне стране имамо погрешну теорију ислама као примитивне тоталитарне религије која је извориште тероризма и насиља. С друге стране у питању је самообмањујућа антиимперијалистичка доктрина ислама као реакција на западну политику и културу. Ове ове теорије су подједнако погубне за опстанак муслимана у Европи, али и дејтонске државе БиХ - закључује Галијашевић.
Покушај интеграције
Исламска заједница у БиХ у фебруару 2016. године је понудила интеграцију такозваним независним "параџематима" или ће забранити њихов рад.
Већ априла те године саопштено је да је од 29 параџемата - седам пристало да се стави под контролу Исламске заједнице, док су 22 то одбија. Међу њима је и параџемат Стијена код Цазина.
Вехабијске заједнице
Према незваничним подацима највише вехабијских насеља у Федерацији БиХ налазе се на подручју Зенице и Сарајева, али их има и у Жепчу, Завидовићима, Бановићима, Бихаћу, Цазину, Доњем Вакуфу, Горажду, Грачаници, Хаџићима, Какњу, Калесији, Маглају, Сребренику, Тешњу, Травнику, Тузли, Великој Кладуши и Живиницама.
Само у граду Сарајеву постоји више параџемата, а налазе се у насељима Сокоље, Осијек, Бољаков поток, Заклопача, затим у насељу у близини Аеродрома "Бутмир", у Улици Хајрудина Шабанија, у селима Бријешће Брдо и Бријешће Брдо, у Доброшевићима у приградском насељу Рајловац, Баре код Ступа на Илиџи, у Касиндолској и Заулицама на Илиџи.
Република Српска се неће одрећи првог председника Радована Караџића и закључци које је донео Главни одбор СДА протеклог викенда су обична небулоза и једино служе у дневнополитичким потребама Бакира Изетбеговића да учврсти своју позицију унутар странке, а да СДА постави на боље позиције унутар политике БиХ, порука је политичара из Републике Српске. Прочитајте ОВДЕ све детаље.
Извор: vesti. online
