Дојче Веле данас у тексту под насловом "Џихадисти у Црној Гори и даље на радару" наводи да је пораз Исламске државе у Сирији отворио је многа питања и анализира шта су узроци радикализације у најмањој балканској држави и које мере Црна Гора предузима по питању насилног екстремизма.
У претходних шест година, шесторо црногорских грађана погинуло је на ратишту у Сирији, а још деветоро, укључујући и двоје деце, налази се на подручјима где се крију припадници разбијене Исламске државе.
Укупно су до краја прошле године у Сирију отишла 23 црногорска држављанина и то 18 мушкараца и пет жена, који су са собом повели троје деце. Безбедносне службе нису регистровале нове одласке још од краја 2015. године, наводи Дојче Веле.
По речима Драгана Пејановића, националног координатора за борбу против насилног екстремизма, у односу на друге земље региона Црна Гора је најмање погођена овом појавом, али пуно ради у делу превенције,
Истовремено, Анђелија Ковачевић-Лучић из невладине организације Форум МНЕ, која се бави превенцијом насилног екстремизма, сматра да, иако у региону западног Балкана Црна Гора спада у групу мање угрожених земаља, није занемарљива бројка од 23 борца у Сирији и пет колико је отишло у источну Украјину.
Као ни у другим државама, ни у Црној Гори не постоји јединствен профил радикализоване особе и углавном је реч о комбинацији више фактора, констатује ДW, а Ковачевић-Лучић објашњава да њихове анализе указују да је један од њих лош социјални положај односно осећај незадовољства и фрустрације услед неиспуњених друштвених и економских потреба.
"Неретко је реч о ситуацијама у којима је особа незапослена, нема примања или живи од социјалних давања, не види перспективу у својој земљи и осећа се као да су јој сва врата затворена. Ове особе спас проналазе на различите начине, кроз прекомерну посвећеност вери или слагање с ауторитативним лидерима", додаје она и наглашава да су "најрањивија група млади, с обзиром да је највећи број бораца у тренутку одласка имао мање од тридесет година".
Пејановић наводи да је, по њиховим подацима, највећи број случајева одласка на страна ратишта био верски мотивисан, али и он потврђује да нема јединственог фактора који доводи до радикализације и екстремног насиља појединца.
У међувремену од страних бораца који су ратовали у Сирији десеторо њих вратило се у Црну Гору и приступили су мирној интеграцији, те тренутно не представљају безбедносну претњу. Поједини су, међутим, наставили да одржавају везе и контакте с истомишљеницима у Црној Гори и региону и они су и даље под надзором безбедносних служби, објашњава Пејановић.
Од десет повратника из Сирије један је завршио у затвору, јер је Црна Гора у међувремену увела кривично дело "учествовање у страним оружаним формацијама". Зависно од тежине почињеног дела, казне се крећу од шест месеци до пет година затвора.
Хамид Бехаровић добио је најмању казну након што се вратио у Црну Гору, а због учествовања у рату у источној Украјини на шест месеци осуђен је и Марко Баровић, пише Дојче Веле и појашњава да су обојица одслужили казне затвора, док остали повратници из Сирије нису процесуирани јер су кренули на сиријско ратиште и вратили се у Црну Гору пре увођења овог кривичног дела. Осим тога, још један црногорски ратник из Сирије у притвору је у Турској.
За деветоро црногорских држављана, међу којима двоје деце, се зна да су и даље у редовима ИД, а да је судбина већине њих, у случају повратка, јасна, потврђује Пејановић и каже: "Сви за које постоји сумња да су починили кривично дело учествовања у страним оружаним формацијама биће ухапшени и процесуирани".
Пејановић додаје да је Црна Гора једина држава региона која има Националну платформу за борбу против екстремизма, а Ковачевић-Лучић каже да је пре неколико година била евидентна лоша координација и нејасно дефинисана одговорност институција, али да су се ствари поправиле.
На крају текста саговорница Дојче Веле закључује да су до сада у фокусу више биле активности безбедносних и правосудних органа и поручује да је потребно више програма који су директно усмерени на појединце како би се спречила њихова радикализација.
Прочитајте ОВДЕ какав то поклон НАТО има за Црну Гору.
Извор: Дојче Веле
