Ово је први пут да су Сједињене Државе примениле ову ознаку на страни државни ентитет. Иако Америка већ гледа на Иран као на државу која спонзорише тероризам и гађа је санкцијама, стручњаци страхују да ће овај потез додати уље на ватру која тиња широм Блиског истока.

Администрација америчког председника Доналда Трампа донела је још једном одлуку без преседана, када је прогласила иранску елитну Револуционарну гарду као страну терористичку групу. Ово је први пут да су Сједињене Државе примениле ову ознаку на страни државни ентитет. Иако Америка већ гледа на Иран као на државу која спонзорише тероризам и гађа је санкцијама, стручњаци страхују да ће овај потез додати уље на ватру која тиња широм Блиског истока.

Револуционарна гарда Ирана (ИРГЦ) дуго је на мети Вашингтона. Појавила се у мају 1979. као паралелна војна институција поред иранске армије, у чију су лојалност тада сумњали заговорници револуције. У немирним годинама које су уследиле гарда је еволуирала од неискусне групе усијаних глава у јединственог, најефикаснијег гаранта опстанка режима. Тренутно поседује велики утицај у Ирану и уплетена је у буквално све главне секторе иранске економије. Неки процењују да чланство гарде броји око 125.000 људи.

САД, Израел и заливске краљевине посматрају иранску гарду као главно возило режима за дестабилизацију на Блиском истоку, оно што је Трамп назвао “глобалном терористичком кампањом”. САД су гарди “прикачиле” и смрти скоро 260 својих држављана, убијених у бомбардовању америчких база у Бејруту 1983. и 1984. Амерички званичници често су се позивали на ово кад им је требало оправдање за друге потезе против Ирана, укључујући Трампово одлуку да се повуче из нуклеарног споразума из 2015, указује “Вашингтон пост”.

"Мајка свих ратова"

Америчко карактерисање гарде као терористичке организације могло би довести до јачања тензија, сукоба, а у најгорем сценарију и до рата. Стога је велико питање за међународну политику ове године да ли су Трамп, израелски премијер Бењамин Нетанијаху и саудијски крунски принц Мохамед бин Салман толико ослабили код куће да су у стању да крену у рат са Ираном?

Нажалост, одговор је да, пише “Нејшен”. Иако су западна Европа, Русија и Кина, чак и већина стручњака за спољну политику у Вашингтону против избијања рата у региону, то је и даље могући сценарио.

А упркос Трамповим тензијама са Венецуелом, Кином и чак Северном Корејом – са којом је недавно нагло прекинуо нуклеарне преговоре – Иран је највероватнија локација следећег рата. Године политичког критиковања Ирана могле би се обити о главу Трампу и његовим саветницима, државном секретару Мајку Помпеу и безбедносном саветнику Џону Болтону, и претворити се у конфликт са могућим катастрофалним последицама.

Такав рат проширио би се Блиским истоком попут ватре, не само на Саудијску Арабију и Израел, два главна ривала Ирана у региону, већ и на Ирак, Сирију, Либан, Јемен и друге заливске државе. То би заиста могао бити, како је то рекао ирански председник Хасан Рохани прошле године – “мајка свих ратова.” Са познатим иранофобима Болтоном и Помпеом на руководећим позицијама, Трамп нема много ограничења кад је реч о Ирану, оцењује “Нејшен”.

Тензије на Блиском истоку

Препознавање иранске гарде као терористичке није, међутим, једини потез Трампа који је закувао ствари на Блиском истоку.

Амерички председник је у децембру 2017 признао Јерусалим као престоницу Израела, а недавно је признао Голанску висораван као израелску. Док је Нетанијаху ово поздравио, иранско Министарство спољних послова је саопштило да је признање Голана као израелског нелегално и неприхватљиво и да ова висораван припада Сирији. Против таквог Трамповог потеза огласиле су се и Европска унија и Русија. Иран је у знак одмазде одмах објавио да су САД спонзор тероризма а њихова Централна команда на Блиском истоку терористичка група.

Трамп је рекао да ће његов потез “значајно проширити домет и обим максималног притиска на ирански режим”, додајући да постоји јасан ризик за било коју особу или организацију која послује са иранском гардом. Ипак, “Вашингтон пост” указује на гласине да “Организација Трамп”, председникова породична компанија – послује са компанијом у Азербеџану која је прала новац иранске гарде.

- Овај такозвани максимални притисак показује да се није много размишљало о сложености коју подразумева такав потез, попут чињенице да иранска гарда није монолитна и да је састављена од регрута који немају избор него да служе – каже стручњак “Атлантског већа” Холи Дегрес, додајући да је то био разлог што је Вашингтон дуго чекао на овакав корак.

Несмотрени покушај изазивања кризе 

Трампова администрација тврди да не жели рат, већ да Иран промени своје понашање у региону. Мохамад Али Шабани, истраживаћ Универзитета СОАС у Лондону, рекао је да ће се Бела кућа увелике разочарати ако мисли да ће политичари повезани са гардом и организације са стварним утицајем у земљама попут Ирака и Либана изненада затворити своја врата.

- Ако је неко свестан дугорочне иранске игре, то су они данас на власти у Бејруту и Багдаду, од којих су многи партнери Исламске републике скоро 40 година – истакао је он.

Неки стручњаци, међутим, сматрају да Трампов потез неће имати много значаја.

- Гарда је већ међу највише санкционисаним ентитетима у свету и ово им неће донети нова ограничења. У најбољем случају, то изазива Техеран да буде умеренији и избегава ескалацију, а у најгорем је то несмотрени покушај изазивања криза на коју Трампова администрација није спремна – закључио је Џерет Бланк, бивши званчник администрације Трамповог претходника Барака Обаме.

Шокирали гледаоце: Русија напала Естонију, Немачка и НАТО крећу у одбрану. Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Блиц