Пише: Драгана Трифковић
Признавањем Голанске висоравни као дела територије државе Израел, САД су још једном погазиле све принципе међународног права. Међутим Трамп је отишао корак даље. Никада се није десило да САД прогласе званичну војску неке државе, терористичком организацијом. Неколико дана раније у америчком часопису Wall Street Journal представници Трампове администрације су најавили да САД намеравају да прогласе Иранску револуционарну гарду, терористичком организацијом. Оваква идеја поделила је америчке званичнике и изазвала негативне реакције Ирана. Ра разлику од Обаме који је радио на томе да САД коначно склопе неку врсту договора са Ираном, Трамп је од свог доласка на чело Америке заузео анти-ирански курс. Он је у интервјуу за Fox News 2017. године изјавио: „Иран апсолутно не уважава САД. Та земља је терористичка држава број 1. у свету“.
За такве тврдње Трамп нема никаквог основа. Једна од дефиниција тероризма гласи да тероризам представља противправни акт насиља усмереног против одређене државе са намером да се изазове страх или колективна штета, како би се остварио одређени политички циљ. Ако већ постоје намере да се нека држава окриви за тероризам, неопходно је да се за то наведу аргументи. На пример Трамп би морао да наведе које земље је то Иран напао? Ниједну. Насупрот томе ако бисмо анализирали америчку спољну политику последњих неколико деценија, могли бисмо да направимо подугачак списак земаља над којима су САД извршиле агресију. У свом говору у УН Трамп је оптужио Иран да шири хаос смрт и деструкцију на Блиском Истоку. Какав парадокс да то изговори амерички председник.
САД не могу да опросте Ирану понижење
Изношење оваквих неистина није једино што је Трамп предузео против Ирана. Он је прошле године донео одлуку да САД изађу из нуклеарног договора закљученог 2015. године који је Обама у име САД постигао са Ираном уз Русију, Велику Британију, Кину, Француску и Немачку. Овај историјски споразум је могао да буде основа за превазилажење дугогодишњег неразумевања на релацији САД-Иран. Постигнути споразум довео је до укидања исцрпљујућих економских и финансијских санкција које су УН, САД и ЕУ увеле Ирану, али одмах по изласку из споразума Трамп је увео нове санкције овој држави. Поред тога САД константно врше притисак на друге стране да донесу исте одлуке. Неколико пута последњих година, САД и њени стратешки савезници на Блиском Истоку, Саудијска Арабија и Израел, покушали су да организују протесте и немире у овој земљи. Најновији потез САД би могао да доведе до још већих тензија и отвореног непријатељства. Поставља се питање због чега Трамп намерно провоцира Иран и ко га подржава у томе?
Ако говоримо о иранско-америчким односима неопходно је да се осврнемо на догађаје који су пресудно утицали на данашњу политику Ирана. Наиме Иран и САД су до 1979. године и Исламске револуције, били стратешки партнери. Мохамед Реза Пахлави је завео диктаторски режим и спроводио политику вестернизација Ирана, угрожавајући национални идентитет своје земље. Владао је уз подршку Америке и држао контролу захваљујући снажној војсци, полицији и безбедносним службама (најпре Савак), које су у највећој мери контролисали Американци, односно ЦИА и Мосад. Таква политика је произвела велико друштвено незадовољство, које је на крају и довело до револуције. Иран је земља која поседује огромна природна богатства. У овој земљи се налази око 16% светских резерви гаса и око 10% светских резерви нафте. Због тога су САД заинтересоване да „стратешки сарађују“ са Ираном, под условом да то подразумева и експлоатацију ове земље. Након револуције Иран је постао република на челу са шиитским вођом ајатолахом Хомеинијем.
Успостављен је систем који може да се назове комбинацијом теократије и демократије, где врховна власт припада религијском вођи, док се председник државе и чланови Исламске саветодавне скупштине и Скупштине стручњака, бирају на демократским изборима. Американци су изгубили свој утицај у Ирану, и могућност експлоатације природних богатстава ове земље. Међутим оно што је Американци не могу да опросте Ирану је заузимање Амбасаде САД у Техерану 4. новембра 1979. године. Група студената је тог дана упала у двориште Амбасаде САД у Техерану, после чега и у саму зграду. Запослене америчке службенике су узели као таоце уз захтеве САД да се извину за вишедеценијско мешање у унутрашње послове Ирана, за државни удар 1953. године, да испоруче шаха Резу Пахлавија Ирану и да одмрзну државна средства Ирана у САД.
Студенти су пронашли у Амбасади тајна документа која су службеници слали ЦИА и обелоданили их јавности. Укупно је заробљено 52 таоца и талачка криза је потрајала 444 дана. Њу је обележио и потпуни неуспех операције ослобађања коју су организовале САД, која се и дан данас сматра најнеуспелијом операцијом икада. Ови догађаји довели су до потпуног прекида дипломатских односа Ирана и САД, који се ни до данашњих дана нису обновили. Како би се осветиле Ирану, САД су наговориле Садама Хусеина да крене у рат за освајање иранске нафте и у том рату су му дале пуну подршку. Ирачко-ирански рат је трајао од 1980. до 1988. године.
Елитни корпус Иранске револуционарне гарде
Уз велике жртве Иран је успео да сачува своју самосталност, али како Запад више није имао утицаја на Иран и пре свега како Западу није била доступна иранска нафта, започео је специјални рат против ове државе свим расположивим средствима. По завршетку Ирачко-иранског рата САД су наставиле да врше притисак на Иран економским и политичким санкцијама, као и сталном пропагандом. У склопу плана прекрајања Блиског Истока САД су планиране и напад на Иран, али се он због преокрета тока рата у Сирији, није остварио. Да је до напада дошло питање је какав би био исход, јер иранска војска и држава никако нису за потцењивање. Због тога је одлука о стављању званичних државних војних структура Ирана на листу терористичких организација, крајње опасна. Иран је већ увео реципрочне мере и ставио војску САД, на листу терористичких организација, на којој је и ИСИЛ.
Иран је држава са озбиљном војском, али и великом војном традицијом. Активни састав иранске војске броји око пола милиона припадника, а резервни састав око 350 хиљада. Иранска револуционарна гарда је елитни корпус државних војних структура Ирана, чији је основни задатак заштита тековина Исламске револуције. Државно руководство земље се директно ослања на ову моћну војну формацију. У његов састав улази 125 хиљада војника који су део копнених, ваздушних и морских снага. Иранска револуционарна гарда је подређена директно верском вођи, ајатолаху Хамнеију.
У оквиру Иранске револуционарне гарде налази се и специјална јединица Јерусалим (Qods Force) чији задатак је обављање специјалних операција изван граница Ирана. Командант ове јединице генерал-мајор Касим Сулејмани је ноћна мора за САД. Поједини амерички медији су га означавали као најопаснијег човека на свету. Он је заправо изузетно способан командант са великим искуством иза себе. Његова јединица је одиграла веома значајну улогу у Сирији, где је са регуларном Сиријском војском којој помаже Русија и либанским Хезболахом поразила терористичке силе, које узгред имају подршку САД и њених савезника на Блиском Истоку, Саудијске Арабије и Израела. Иранска војска је штитила хришћанске цркве и манастире у Сирији од напада исламских терориста.
Због тога је крајње злонамерно проглашавање Иранске револуционарне гарде терористичком организацијом, ако се узме у обзир да се она бори против тероризма на Блиском Истоку и да је Иран један од фактора стабилности овог региона. Ова војна формација Ирана је много допринела уништавању ИСИЛ-а на територији Сирије и Ирака, па се поставља питање да ли је америчка реакција узрокована осветом за Исламску државу?
САД провоцирају војни сукоб са Ираном
У сваком случају у администрацији Трампа овакву одлуку су заговарали државни секретар Мајк Помпео и саветник америчког председника за националну безбедност Џон Болтон. Крајем новембра прошле године Национални иранско-амерички савет (НВО са седиштем у Вашингтону) је израдио анализу у којој је предвидео да ће САД кренути на заоштравање односа са Ираном уколико Џејмс Матис напусти место министра одбране САД. Као што је познато министар Матис је дао оставку на место министра одбране под образложењем да се његови ставови разликују од ставова председника Трампа. Претходно су администрацију Трампа напустили Рекс Тилерсон и саветник за националну безбедност Херберт Макмастер, који су се залагали за дијалог са Ираном.
По мишљењу Националног иранско-америчког савета Трампова администрација ће намерно заоштравати односе са Ираном и наговарати председника САД да покрене војну акцију. Међутим у садашњим околностима није реално да САД могу да предузму војне акције против Ирана с обзиром на то да су њене позиције на Блиском Истоку ослабљене. С друге стране поред војног лобија конфронтирање са Ираном заговара и израелски лоби у САД као и конзервативни протестанти из Републиканске партије. Интресима САД на Блиском Истоку смета савезништво Ирана, Ирака, Сирије и Либана са Русијом које представља главну осу отпора коалицији Америке, Саудијске Арабије и Израела у овом региону.
Због тога САД воде информациони рат против Ирана и срамну пропагандну кампању у којој покушавају да представе ову државу са богатом историјом и културом, као терористичку државу. Пропаганда против Ирана се води деценијама због чега постоје многобројне предрасуде о овој земљи, које немају никаквог утемељења. Коначно и Русија је више пута опоменула Запад да нико не може и нема права да изолује Иран, само због тога што се боји њеног утицаја у Сирији, Ираку, Јемену и Либану.
Иран је издржао свих ових деценија супротстављајући се политици САД и њеној потреби да се меша у унутрашња питања других држава и експлоатише их на све могуће начине. Нема сумње да ће и даље опстати у борби за своју самосталност и очување традиције и културе.
Уколико Трамп настави истим путем као и његови претходници и крене у ратне походе, то ће неминовно довести до још већих потреса у свету, са непредвидивим последицама.
И на крају требало би да скренемо пажњу на то да САД желе од терористичке ОВК да направе регуларну војску такозваног независног Косова. Екстравагантни Трамп је, ваљда да би се разликовао од својих претходника, решио да регуларну војску једне суверене и међународно признате државе, прогласи за терористичку. Како год да окренемо, од Америке ништа паметно.
Како британска војска истражује нове методе психолошког ратовања, погледајте ОВДЕ.
Извор: Центар за геостратешке студије
