Он је у интервјуу за Балкан инфо испричао и поједине детаље о којима данас мало ко зна.

О Титу и његовом богаству

Тито није био наиван човек. Кад су му нудили да му дижу споменик он је рекао - Јесте ли видели шта је било са Стаљином? Што да трошите паре на споменике које ћете да рушите после моје смрти. Он је волео да се лепо обуче, волео је да попије и волео је жене.

Оне златне полуге што су нашли па оне имају печат Карађорђевића. И тај фамозни сеф је краљев а не његов.

Он је волео као поклоне да даје табакере. То му је ваљда остало из руског периода... Поклањао је сребрне табакере и муштикле. Е имао је много одела и униформи. То је имао доста. Био сам на Брду код Крања. Имао је предмете које је добијао на поклон. То је било ордење, слике... И то јесте његова приватна својина. Он је донео закон о поклону који је имао два члана. Први члан је био да нико од државних функционера није смео да даје и прима поклоне. А други члан је гласио да се то не односи на њега.

Комунисти нису били алави јер су веровали да ће владати заувек. Углавном су имали станове. Развитоком приватне својине је почела пљачка.

О оцу

Мој отац је био социјалдемократа и зато није могао да прихвати Дражину варијанту и зато је отишао са овима. Био је обавештајац у Београду све док га нису ухватили 1943.

Тада га шаљу у Матхаузен.

Спасло му је живот то што је иследник у Гестапоу био адвокат. И онда да помогне колеги и тако мој отац добије 40 година у Матхаузену. Да није дошло ослобођење нико из тог логора не би изашао. Е онда су говорили да је буржуј. А што је био буржуј? Па оженио се буржујком, кажу... Добро, моја мајка јесте била из буржујске породице. Она је имала имовину.

Мој отац кад је дошао у Београд имао је једна пар гаћа и један картонски кофер. Никад он пара није имао. Ни он ни ја. Ми смо изузетак од Цинцара. Нас двојица смо сматрали да је новац нешто што долази али да мора и да иде да би долазио.

Државни удар СФРЈ

Генерал Миле Мркшић и ја смо били пријатељи. У једно време се међу генералима расправљало да ли да војска изврши државни удар. И онда смо он и ја водили један разговор на ту тему.

- Онда морате да ухапсите све, рекао сам му.

- Како све? Како да ухапсим Милошевића?

- Па ако ухапсите све осим Милошевића онда је Слоба изврио државнби удар али не ви.

- Па то је онда не могућа мисија.

Ја сам био за то да војска изврши државни удар и да спасе Југославију.

О хапшењу Милошевића, Легији, Чедомиру Јовановићу

Легија ме је тог дана сачекао са фантомком. Жена ме довезла. Е онда сам му рекао да иде да смири моју жену, јер се она тресла од страха. Иако је знала Легију.

Рекао јој је - Весна не брините, Тома и ја заједно... Што њему то и мени.

И онда се она смирила и отишла.

Онда сам му рекао - Нећете ваљда да пуцамо једни на друге. Легија, јел смо то рекли једном - нема више да Србин пуца на Србина.

Ушао сам унутра и Чеда Јовановић је био тамо. Ја сад кажем да ми се не свиђа програм Чедине партије али с друге стране само је Чеда имао... храбрости, да не кажем оно друго, да буде тамо.

Ја сам му рекао да се склони јер је Марија Милошевић показивала агресивност према њему. Уместо да је дошао министар полиције или тужилац. Какву је Чеда имао функцију?

Марија је викала - Склони ово ђубре одавде. Онда је извадила пиштољ и пуцала у ваздух. Метак је могао да убије судију Горана Чавлину. Метак је пролетео поред њега. Па смо после лагали и он и ја да није тако било...

Ко је потписао и за колико је продат Милошевић

Војислав Коштуница, Зоран Ђинђић и Милан Милутиновић су потписали изјаву да Слободана Милошевића не хапсе због Хага. Али гаранцију да га неће изручити у Хаг је потписао Чедомир Јовановић са овлашћењем Зорана Ђинђића.

Јел' ово у реду Томо?, питао ме је Слоба.

- Ово ти је гаранција за ноћас, рекао сам му.

Руси су мени тврдили да је Милошевић продат... Е сад не сећам се да ли је било 10 или 30 милиона долара. Али су ми Руси рекли да је та пара исплаћена.

Први дан хапшења Милошевића, док сам ја био у Хагу, Слобу су чувале Кобре. А против њих нико није могао. То је била и опстала најбоља јединица... Ма какав ЈСО. Е али онда су други дан Кобре повучене по наређењу Павковића.

Иначе, Ђинђић и Павковић су предали две кесе докумената заменику тужиоца хашког трибунала. То су била кључна документа са којима је оптужена група за Косово. И то без дозволе, без скидања службене тајне...

Знате мени може да се свиђа или не свиђа Милошевићев режим, нисам био одушевљен... За Тадића сам гласао, и и дан данас га ценим. Али га не ценим због онога што је донео списак из Америке и отерао у војсци све од мајора па на горе у пензију. Јер је морао то да уради... Е па мора само да се умре...

О Аркану и Шешељу

Аркан ми је био клијент али само кад смо тужили Шешеља. Ја излазим из суда а ови Војини вичу - Бандо црвена!

- Мени вичете то? Па ја никад нисам био комуниста, ваш шеф је био комнуниста.

Како мени да вичете да сам црвен?

- Па тако нам рекао Воја да вичемо.

- Па вичите али немојте озбиљно, насмејем се и одем.

О Карли де Понте и убиству Ђинђића

Карла дел Понте се љутила на нас што јој не дајемо командну стрзктуру ОВК да би могла да их гони. Ја сам то рекао Ђинђићу, а после када је он убијен, рекао сам Зорану Мијатовићу.

Они су тврдили да су послали, али чињеница је да није било тога.

По налогу Ђинђића рађено је кретање ЈСО у рату посебно на Косову. Неко је пронео глас међу њима да се Зоран спрема да их пошаље у Хаг. Лично мислим да је то био разлог зашто је убијен.

Одбио сам само два случаја

Два пута сам одбио случај. Одбио сам да браним оног човека над ким је извршена последња смртна казна у Црној Гори. Он је силовао девојчицу од 6 година, па је убио и запалио. Е ту ме је моја мајка скочила и рекла да ће проклети млеко којим ме је дојила ако узмем да га браним.

И одбио сам да браним човека који је силовао мајку, па јој поломио јој руке и ноге.

И ту сам прекршио адвокатску етику, јер не смеш да одбијеш случај.

Лазански открио шта се све крије иза ОВК! Више о томе читајте ОВДЕ.

Извор: Еспресо