Пише: Милан Томић, професор менаџмента и дугогодишњи предавач на руским факултетима

Ако је вођство Зеленског, приученог и напрасно новопридошлог политичара, како га политички зналци, а и противници квалификују, очекивано, онда се свакако нико није надао да ће разлика у гласовима међу њима, бити по многима скоро недостижна у другом кругу гласања - 30,23 одсто гласова у односу на 15,95 одсто. Наравно у корист Зеленског.

Одредница за предводника изборне трке, да је он руско-украјински комичар и шоумен нашла се испред његовог имена искључиво због једнаке популарности и на једној и другој страни некада заједничке државе, а сада непримирно посвађаних њихових политичких елита, које су, на жалост, за собом повукле и део народа. Више на украјинској, него на руској страни.

У Русији се и даље на Украјинце гледа као на братски народ.

Занимљиво је да су наступи Зеленског са својим студијом “Квартал 95” обележени иступањем на руском, а не на украјинском језику, осим у ретким ситуацијама, а да је његова кампања у председничкој трци сва била у знаку руског језика!

У националистичкој украјинској еуфорији то је свакако био преседан, али преседан који изгледа побеђује, што већина кандидата није знала, или није хтела да зна.

Украјинска елита трује односе међу (некадашњом) браћом

Многи ће се питати: зашто се погледи на Русију упућују преко украјинских избора, једне, сада већ друге државе, изузетно “нарајцане” против вишевековне “руско-украјинске” верзије балканске флоскуле “два ока у истој глави”.

То је искључиво зато што су односи међу накадашњом “браћом” до те мере затровани, да постоји претња чак и отвореног оружаног сукоба у који Украјина по сваку цену жели да увуче САД и Европску унију, а сада већ и НАТО.

Референдумски повратак Крима мајчици Русији и побуна народа у Донбасу догодили су се после побуне и државног преврата на Мајдану “Два” (од новембра 2013. до марта 2014), од стране националистичко-нацистичких снага, које имају упориште у Западној Украјини.

Догађаји на Криму и у Донбасу били су логични одговори на “укидање” руског језика као званичног државног језика, на националистичко-нацистичку реторику, на проглашење Бандере и Шухевича, фашистичких злочинаца и слугу хитлеровске Немачке за народне хероје и борце за независност Украјине, затим на стварање украјинског националног идентитета преко антируске политике (црногорско-хрватски сценарио), забраном књига на руском језику, филмова, гостовања уметника, прекрајања заједничке историје, дакле на све оно што је изазвало незадовољство код рускојезичних (матерњи језик руски) Украјинаца и Руса, а њих није мало – више их је од 60 одсто у целој Украјини.

Дакле, погледи на Украјину и председничке изборе у њој, уствари директни су погледи на Русију и њен положај у међународној заједници, а он је дефинисан санкцијама те исте заједнице за наводну анексију Крима и наводну агресију на Украјину, односно помагање народног отпора на Донбасу.

Украјина је уствари постала инструмент САД, НАТО и ЕУ притиска на Русију и смену власти у њој по сваку цену, укључујући и ратну опцију.

Шта Украјинци неће?

Данас постоји апсолутна мржња политичких елита у Украјини према свему што има предзнак руског. Међутим, код народа постоји очигледно другојачији поглед на званичну политику, што је и први изборни круг недосмислено показао.

Избори су тајни, па народног страха од одомаћене одмазде у Украјини према “издајницима” сведена је на најмању могућу меру.

Народ је рекао да не жели стару политику коју је Парошенко отелотворивао у последњих пет година.

Више од 80 одсто гласова отишло је кандидатима који нису имали у приоритету антируску политику, већ су се изјашњавали за мир, завршетак рата против сопственог народа, за борбу против корупције и економског сиромаштва.

У изборној кампањи појављивале су се још и поруке, код неког кандидата више код неког мање, о незаустаљвивом путу ка ЕУ, па чак и према НАТО, али насупрот томе и нужности разговора са Руском Федерацијом и сарадње са њом.Занимљиво је да се тих 80 одсто гласача који немају у првом фокусу `руску агресију` и русофобију, апсолутно поклапа са степеном антирејтинга који има Петар Парошенко, садашњи председник Украјине.

Дакле први круг председничких избора недвосмислено је показао да Украјина неће политику која се водила за време председниковања Парошенка. Посебно се то односи на пређени пут од Мајдана 2014. године до данас, у политичком, војном и економско-социјалном смислу. Тај пут говори, а први круг ових председничких избора је показао да се Украјина идеолошки и географски поделила. Најпре на оне који заступају мир и економски опоравак чији су репрезенти Зеленски, Бојко, Вилкул, Гриценко, Смешко, па и Тимошенко којима у приоритету није рат на Донбасу и оптужбе да је Русија агресор и узрочник свих невоља у Украјини, као и на оне који хоће да наставе пут конфронтација са Русијом и сопственим побуњеним народом на Донбасу, чији су репрезенти - Порошенко, Љашко и Кошулински.

Већина је дакле оних који желе мир, економски опоравак и сарадњу са суседима, укључујући и Русију. Међу опонентима Парошенка - а то су готово сви кандидати, са различитим оптужбама према њему -има и оних који су недвосмислено за ЕУ и НАТО (Зеленски, Смешко, Гриценко, Љашко) и оних који су против таквих асоцијација (Бојко, Вилкул).

…А шта хоће Украјинци?

Зеленски води са 30,24 одсто гласова, на другом месту је са великим заостатком Парошенко са 15,92 одсто. Трећа на тој листи је Јулија Тимошенко, лидер покрета Баткившћина са 13,39 одсто гласова. Она је очекивала свакако улазак у други круг, али се то није остварило, по њеном мишљењу, због превара на бирачким местима.

Оптужбе су адресоване на садашњег председника Парошенка и његову екипу.

Тешко је рећи да ли ће она извести е присталице на улицу да “брани” свој претпостављени изборни резултат из најмање два разлога. Први је дата обавеза америчким представницима и америчкој амбасадорки Мери Јовановић да ће се кандидати понашати демократски, а други је да она иза себе нема ту врсту бунтовника која би могла метежом да исправи оно што су званични представници изборних органа рекли.

Иако иза ње стоје Арсен Борисович Аваков, министар унутрашњих послова, човек који је Парошенка оптуживао за корупцију у јеку изборне трке, као и познати олигарх Игор Коломојски, који је истоивремено подржавао Зеленског, бивша председница владе Украјине највероватније се неће одлучити на радикалније потезе.

Коломојски живи сада у Израелу и љути је противник Парошенка истовремено је и заклети русофоб.

На четвртом месту је Јуриј Анатољевич Бојко, копредседник «Опозиционе платформе – за живот” са 11,67 одсто гласова. То достигнуће није изненађење али је показатељ да постоје озбиљне снаге које могу и спремне су да разговарају са Донбасом и Русијом у вези регулисања оружаног сукоба на југоистоку земље.

Стварни лидер “Опозиционе платформе” је Виктор Владимирович Медведчук, познат као кум и пријатељ Владимира Путина. Он је у неколико наврата успео да код Путина и Парошенка издејствује размену заробљеника, а десетак дана пре избора заједно са Бојком разговарао је са премијером Русије Медведевим у вези даљих испорука гаса Украјини.

Добар резултат кандидата «Опозиционе платформе – за живот»

Та акција проглашена је од стране неких кандидата али и радикалних националистичких елемената као `издаја`, па је чак тражено да се против њега поведе кривични поступак. Ипак, резултат који је постигнут, упркос апсолутној медијској и свакој другој опструкцији кандидат “Опозиционе платформе - за живот” постигао је висок резултат, што даје наде да ће на следећим парламентарним изборима на јесен ова политичка опција постати значајан фактор у Украјини.

Проруски кандидат Александар Вилкул (осмо место) из “Опозиционог блока – партија мира и развоја” добио је 4,16 одсто што говори да би кандидат уједињене русофилске оријентације успео да прође у други круг председничких избора, само да се на време разговарало о тој могућој опцији и коалицији.

Остали значајнији кандидати су поређани овим редом: на 5. месту је Анатолиј Степанович Гриценко, из партије “Грађанска позиција” са 6,92 одсто гласова, на 6. месту је генерал-пуковник Игор Петрович Смешко, из партије “Снага и част” са 6,03 одсто, на 7. месту је Олег Ваљеревич Љашко (Радикална странка) са 5,47, а на 9. месту је Руслан Володомирович Кошулински, из покрета “Слобода” са 1,63.

Љашко и Кошулински представљају најрадикалније националистичке структуре Украјине.

Резултати првог круга дефинитивно указују да Украјинци хоће промене. Ту промену Украјинци управо виде у младом и амбициозном, додуше неискусном политичару али интелигентном глумцу-комичару Владимиру Зеленском.

Исток Украјине је руски и рускојезични

Не желе више, то је сада већ свима јасно, да виде Парошенка на челу државе и на челу оружаних снага, које воде рат на југоистоку земље, са оним својим народом који се не поистовећује са државном нацистичком тенденцијом, пристеклом на западом делу Украјине и која је и дан данас улични регулатор официјелне политике Председника и Врховне Раде (парламент).

С друге стране, таква ситуација очигледно је земљу поделила на Исток (рускојезични народ и русофили) и на Запад (националисти и наследници Бандере и Шухевича).

Огромну већину Зеленски и Бојко остварили су баш на истоку и југоистоку, као и деловима централне Украјине, док је на Западу и самом Кијеву Парошенко однео победу.

Зеленски је у првој рунди добио захваљујући управо гласовима са истока и југоистока. Бојко је, на пример, са око 40 одсто гласова однео победу у Луганској и Доњецкој области, односно на оним преосталим територијама ових области које контролише кијевска власт.Ту је Зеленски био други.

Онај други део ове две области, који је под контролом самопроглашених република, значи више од два милиона грађана, није ни гласао. Они су искључени из изборног процеса. То је јасан показатељ да је Украјина вероватно и неповратно политички подељена, могуће и до територијалног расцепа.

Преко 60 одсто кршења изборних правила направио Порошенко

Када је реч о нерегуларностима на изборима, у првом кругу а претпоставља се да ће тако бити и у другом кругу, о чему врло озбиљно упозорава Тимошенкова, постоји евидентан податак да је изборним органима поднето више од 2.000 примедаба, са 39 предлога за покретање кривичног поступка. Од тог броја, више од 60 одсто односи се на нарушавање изборне процедуре од стране Петра Парошенка, а остало се односи на Јулију Тимошенко.

Није извесно како ће се примедбе процесуирати с обзиром на то да Парошенко држи у својим рукама правосудне органе, укључујући и самог државног тужиоца Јурија Витаљевича Луценка.

Када се има у виду да су из изборног процеса избачени и грађани Украјине који раде у Русији, а њих је око четири милиона, јасно је да је реч о самој легитимности председничких избора. Остала дијаспора, која је сконцентрисана углавном у Пољској и другим земљама ЕУ, није гласала пуним капацитетом, тек око један одсто је заокружило гласачки листић.

Званичних података нема, али органи Украјине претпостављају да укупна дијаспора, настала после Мајдана 2014.године, због догађаја на њему и после њега, броји између осам и десет милиона људи.         

Готово сви аналитичари слажу се у једном – Владимир Зеленски је велика политичка непознаница.

Он зна шта народ неће, али још увек није изложио своју концепцију изласка земље из политичког и економског колапса. А, можда је баш у томе сва политичка интрига претендента на највишу политичку функцију.

Његова излагања у кампањи била су у духу “општих места” са комичним глумачким перформансом и изругивањем садашњем председнику.

Владимир Зеленски рођен је 1978. године у Кривом Рогу у рускојезичној украјинској породици.

Отац инжењер и професор универзитета, дуго година био је совјетски и руски представник у заједничком предузећу ГОК Ерденет (бакар) у Монголији, где га је писац ових редова и упознао.

Син Владимир започео је школовање у руској школи у Ерденету, али се са мајком вратио у Украјину и тамо наставио да се школује.

Мајка је такође факултетски образована жена.

Када је завршио десети разред, Владимир је добио позив да настави припремне студије у Израелу (мајка има јеврејске крви), али је отац то изричито забранио (“Само преко мене мртвог”).

Завршио је права, али се правом никада није бавио.

Од ране младости наступа са својим друговима у комичним представама, већином политичке природе, у којима критикује власт и готово увек украјинске председнике.

Основао је са својим истомишљеницима студио “Квартал 95” (нешто попут “Београдског синдиката”), који наступа углавном у Украјини и Русији као и у бившим совјетским републикама.

Зеленском многи замерају да је притајени русофил

Имао је жељу да студира политичке науке у Кијеву док му је отац био у Монголији, али то је била само жеља коју на неки начин испуњава сада, ангажујући се директно у политици. У њу је унео несвакидашњу популарност у народу, који је пронашао у његовим комичним ликовима актуелних председника врло важану ствар - какав уствари председник не треба да буде.

Многи говоре да је народ гласао за виртуелног кандидата, који је само глумачки одсликао негативне стране шефа државе.

Обрео се у политици као кандидат за председника захваљујући Дмитрију Гордону, ТВ новинару, русофобу и шефу једне ТВ станице коју држи Коломојски, противник Парошенка. Он је наговорио Зеленског да се упусти у ову неизвесну политичку игру.Сматра се једним од неколико идеолога његове будуће политике.

Зеленском многи замерају да је притајени русофил, јер се залаже за мирно, путем преговора, решење проблема у вези грађанског рата на Донбасу.

Коначно, наступа и на сцени и у кампањи говорећи на руском језику. Тек понекад се служи украјинским.

За разлику од Парошенка који би проблеме на Донбасу решио још жешћим ратом, па и да га води против Русије уз помоћ НАТО, САД И ЕУ, Зеленски наступа мирољубивије.

Он такође не сматра да се Крим вратио својој матичној држави Русији, већ да је над њим извршена агресија. Он такође сматра да је Русија и војно умешана у сукоб на Донбасу и да је главни катализатор политичких, економских и војних недаћа које данас има Украјина.

Tаква иступања су нормална у овој земљи, јер људи супротног мишљења очас се дискредитују и завршавају своју политичку каријеру.

Ако се певачима за Евровизију “товаре” императиви да се изјашњавају како је “Крим Украјина”, онда се може замислити шта се тражи од политичара.

Вероватно ни сам Зеленски није још увек свестан шта га чека у данима до другог круга, иако је његово вођство више него убедљиво.

Порошенко ће `пуцати из свих оружја и тући тамо где је Зеленски најтањи`

По испитивању јавног мњења непосредно после првог круга избора, расположење бирачког тела је следеће: за Зеленског би гласало 49,40 одсто бирача, за Парошенка 19,20 одсто, “размишљајућих” је 19,40, а оних који неће изаћи на изборе је 11,60 одсто. Дакле разлика се чини још непремостивијом за дејствујушћег председника.

Отуда, Порошенко ће, говоре сви, пуцати из свих оружја, како би ту разлику премостио. И то, пре свега тамо где је комичар “најтањи”.

“Како да препустите врховну команду и безбедност једне земље таквом једном политички неозбиљном човеку и кловну”, вели Парошенко.

Он, ипак, има све мање ресурса да достигне Зеленског. Неке је истрошио а неки нису поуздани. На пример, истрошио је аргумент Путина. У предизборној кампањи он није видео као противника ниједног од свих кандидата, већ председника Русије Владимира Владимировича Путина.

“Мој противник је Путин. Бирате између Украјине, односно мене и Русије, то јест - Путина”.

Како му је народ одговорио у вези с тим са 15,92 одсто гласова, то тај његов волшебни аргумент у другом кругу “не пије воду”.

Сада мора да се суочи са конкретним кандидатом који ће комично одговарати на тврдње Парошенка “Ја сам за ЕУ, НАТО и сарадњу са САД”, на шта ће Зеленски: ”Наравно, и ја сам”, “Али, ја сам да вратимо било којим путем Крим и Донбас под окриље Украјине”, “Нисте Петро Олексијевичу открили врућу воду, и ја сам за ту опцију, али да не гине наш народ, већ да то учинимо креативном дипломатијом”. И, ту је надобудни Петро у шкрипцу.

Било би неодговорно говорити да Петро Олексијевич нема никаквих шанси. Има их, свакако.

Дефинитивно, САД због непознавања шта Зеленски носи собом у председничком пакету подржаће на све начине, наравно дискретно, садашњег председника. Америка зна с ким има посла и не жели ништа да ризикује. А кад то чине САД, онда ће и ЕУ, укључујући и НАТО то исто урадити.

Брине, међутим, Порошенкова изјава изречена у ноћи непосредно после првог круга да ће већ 21. априла када се заврши други круг и када победи започети операцију ослобођења “окупираних територија”, ако треба и применом оружане силе.

Ратни председник неће значи седети скрштених руку. У том смислу, он је уверен да ће му НАТО помоћи.

Порошенко ангажовао израелског политичког технолога Моше Клугхафта

Пoрошенко ће још јаче притиснути милионе људи у администраци јавног сектора да гласају за њега, пошто се у првом кругу ти гласачи нису како ваља одужили свом председнику. Он је, колико 24 сата после првог круга, ангажовао светски познатог “Црног пиаршћика” - Израелца Моше Клугхафта који се прославио радикалним и сумњивим маркетиншким мерама драстичног и подједнако драматичног смањивања разлика међу кандидатима на изборима.

Његови успеси у Аустрији, Немачкој (сарађујући са Мартином Шулцом из СДП), Израелу, Молдавији, Грузији, Румунији и другим земљама говоре у прилог тој Парошенковој идеји. Већ сутрадан по доласку чувеног “спин доктора” у Кијев, Влада Украјине доноси одлуку у снижењу цена за гас уз изјаву Парошенка да он мисли на свој народ.

Главни изборни дуел Порошенка и Зеленског – на стадиону?

Зеленски је прихватио изазов јавне дебате. Ту рукавицу му је бацио Парошенко, сматрајући да ће га негде “уловити” у директном сучељавању. Тај изазов јавне дебате одиграће се три дана пред други круг и то, ни мање ни више већ на Олимпијском стадиону у Кијеву, грађен за ЕШ у фудбалу, и то пред 70 хиљада гледалаца и милионским ТВ аудиторијумом. Тај спектакл имаће и своје судије, а један од њих је требало да буде трећепласирана Јулија Тимошенко, али је одбила.    

С обзиром на то да у овој кампањи није било такмичења идеологија и политичких суштина, већ надметања “скупих одела, слатких речи, демагогије и политичких фраза”, то ће сценски гламур на стадиону бити светски догађај, који зацело неће променити, бар не у пуној мери, политику Украјине.

Зналци тврде да ће се променити само место и личност која ће спроводити одлуке. А, доношење одлука увек је за Украјину резервисано – у Вашингтону.

Политичка аритметика говори да ће Владимир Зеленски однети победу.Незамисливо је да ће бирачи Тимошенкове, Бојка, Гриценка, Смешка и још неких кандидата гласати за Парошенка, с обзиром на то да је у претходној кампањи виђена најпрљавија борба за два места која воде у други круг.У њему су били сви против свих.

Ипак, треба оставити резерву по питању Пoрошенка.

У нормалним околностима, сматрају руски аналитичари, Парошенко не може да добије изборе, њему су потребне војне и политичке провокације против Русије, а истовремено и фалсификовање избора.

Украјински аналитичари сматрају да Парошенко има и резервну варијанту. Он ће се борити да не изгуби са великом разликом, јер ће му то омогућити да на парламентарним изборима, на јесен, уђе у победничку варијанту са контролу парламента, с обзиром на то да му се не губи баш тако лако имунитет, који му гарантује политичка позиција.

Њега ће свакако једног дана оптужити за корупцију.

Суморне прогнозе и ратне претње Ајдера Муждабајева

Међутим, стање свести украјинских националиста после првог круга избора описао је кримско-татарски новинар, заменик директора АТР канала Ајдер Муждабајев.

Он дубоко саосећа с Парошенком и његовим поразом. Назвао је издајницима све оне који су гласали за Владимира Зеленског.

На свом Фејсбук налогу, објавио је излазну анкету Инфографика, према којој 42% бирача на југу Украјине подржава председничког кандидата Владимира Зеленског. Према истим подацима, на истоку Украјине Зеленског подржава 30,7% бирача, у центру - 28,6%, а на западу - 21,2%.

Он пише: "Национална опција била је осуђена на пропаст. Ови резултати су одлична илустрација оних са којима живимо у једној земљи. То су обични издајници. Израчунајте присталице Јулије, Бојка, Вилкула и других присталица Русије. Немамо шансу да их победимо у другом кругу.То је апсолутно нереално. Издаја ће победити са вероватношћом од 100%. Управо сам говорио са мојим ратним командантом. Очигледно је да ћемо морати пуцати!»

Муждабајев је такође оценио да ће нова револуција довести до губитка још шест до осам региона Украјине, али да нема другог излаза.

“Остаје нам једино још једна револуција. На жалост, проруска већина нам не даје шансу да се спасимо, осим ове", додао је Муждабајев, некада заменика главног уредника “Московског комсомолца”.

Прочитајте ОВДЕ каква је то паника у Русији.

Извор: fakti. org