Др. Јохана Дајмел је независна експерткиња за Балкан. Годинама је била заменица директора Друштва за Југоисточну Европу са седиштем у Минхену.
Немачка канцеларка Ангела Меркел и француски председник Емануел Макрон састаће се у понедељак 29. априла са шефовима држава и премијерима Србије и Косова: Александром Вучићем, ХашимомТачијем, Аном Брнабиц́ем и Рамушем Харадинајем. Зашто је изненада сазван тај састанак?
- Поред неких других чланица Европске уније, Немачка је једна од земаља које су јасно изнеле своје мишљење о променама граница које су предложили Вучић и Тачи. Последице тог предлога представљале би велики безбедносно-политички ризик, не само за Косово, већ и за читав регион Балкана. Очигледно да су имале ефекта јасне критике и забринутост изражени у Берлину, као и од стране познатих међународних личности и стручњака.
Да ли је овај састанак одговор Берлина и Париза на дебату о промени граница између Косова и Србије?
- Канцеларка Меркел и председник Макрон овим састанком шаљу јасан сигнал Вашингтону – а пре свега Бриселу и високој представници ЕУ Федерики Могерини. Она, не само да је толерисала, већ је и подстицала преговоре између Вучића и Тачија. А за то није имала ни мандат, ни подршку свих 28 чланица ЕУ. Све у свему, дијалог који се већ годинама води у Бриселу налази се у слепој улици. Такође, преговори Вучића и Тачија иза затворених врата мало тога су донели.
Много би се постигло ако би се сада у Берлину дао нови импулс и ако би се у Приштину, Београд и Тирану послала јасна порука, да циљ обе земље, региона и Европе може бити само свеобухватни споразум између Србије и Косова, без промена граница по етничким критеријумима.
Треба ли уопште имати велика очекивања од овог берлинског сусрета? На крају крајева, присутни су најважнији европски политичари, Меркел и Макрон…
- Немачка и Француска су позвале на овај неформални састанак на највишем нивоу. Тиме те две државе, које су након разорних светских ратова Јелисејским уговором из 1963. окончале непријатељство и започеле пријатељство, показују да су нормализација и добросуседски односи после ужасних ратова могући и за Косово и Србију. С друге стране, позивом у Берлин, француско-немачки тандем шаље јасан сигнал да је Европа, да је ЕУ спремна и да је и даље ангажована. И да хоће и мора да седи за преговарачким столом.
Идеја о промени граница још увек се разматра. Постоје ли неке снаге које стоје иза те идеје, које то подржавају?
- Према мом мишљењу, идеја није сасвим потиснута, али је у последњих неколико седмица изгубила замах и снагу. Истина је да и у САД и унутар ЕУ постоје снаге које врло јасно и снажно подржавају Вучића и Тачија. Али постоји и отпор, не само у Берлину, већ и у другим чланицама ЕУ. На Косову је формиран преговарачки тим који има платформу коју подржава Парламент. Међутим, шта мисле Вучић и Тачи – то не знамо. На столу нема ничега.
Идеја је да ће ово коначно довести до договора и признавања Косова...
- Чврсто сам уверена да територијална размена не би променила крхку ситуацију. Не постоји „мирно етничко чишћење“, то је неподношљив еуфемизам. Територијална размена је у супротности са основним европским вредностима, са мултиетничким темељима послератног поретка након ратова у Југославији и на Косову пре 20 година.
Дијалогу који је до сада вођен у Бриселу потребан је нови замах, нови формат и јасно дефинисан циљ, а то је признавање Косова од стране Србије и развој добросуседских односа, то је тачно.
Када је реч о царинама, Харадинај инсистира на 100 одсто дажбина на српске производе, упркос међународним критикама. Где води такав радикалан став?
- Тачно је да се царине на српске производе као политичка мера снажно критикују, али оне имају више симболичан, него стварно економски карактер. Према мом мишљењу, то није разлог прекида дијалога у Бриселу. Ти преговори стагнирају од раније и ниједна страна – ни Београд, ни Приштина – нису имале никакав интерес да дијалог наставе у досадашњем облику.
Поред тога, ту су и следећи фактори: шефца дипломатије ЕУ Федерика Могерини ускоро одлази са функције, Вучић се суочава са притиском са улице, а на Косову се повећава ривалство између председника Тачија и премијера Харадинаја. Председник Тачи је на Косову прилично изолован са својим разговорима иза затворених врата са Вучићем. Харадинајева рачуница је да се царинама, „строгоћом“ против Србије, може одржати на власти – јер чињеница је да се већина грађана, узгред и српских грађана Косова, противе Тачијевим тајним преговорима и размени територије.
Прочитајте ОВДЕ шта је Тачи открио ша се дешавало иза затворених врата у Бриселу на преговорима са Вучићем.
Извор: Дојче Веле
