Пише: Олег Валецки
Међутим, појавио се нови, невиђени феномен у српско-руским односима, када је нека врста „информативног лобирања“ домаћих политичких интереса српске владе предвођена премијером Анном Бирнабић и стварним власником владајуће Српске напредне странке (СНС), председником Александром Вучићем и његовим саветником Тонијем Блером.
Посљедњи пут је такав лоби постојао код Слободана Милошевића и, очигледно, државни апарат Србије, у који су били укључени и његово министарство спољних послова, као и главна обавјештана служба Србије БИА (Безбедносно-информативна агенција).
У принципу, овакве информативне лобије стварају све државе које су суочене са тешкоћама у спољној политици, а Србија није изузетак.
Међутим, овде се јавља једна околност која би могла довести до озбиљне унутрашње дестабилизације Србије.
Многи руски лобисти одлучили су, без оклевања, да пренесу печат модерне руске пропаганде на српско тло.
Српска опозиција, која је против Вучићеве владе и његове СНС проглашена је од стране таквих руских пропагандиста за плаћенике Стејт департмента, а ниједан доказ, осим фотографија и видео снимака са продирањем неких од демонстраната у зграду телевизије у Београду, није дат.
Изворна логика грађана земље у којој је пуцањ са крстарице Аурора, са којом је почела оружана побуна у Петрограду, сматра једним од елемената “патриотског образовања”.
Истовремено, руски '’специјалисти'’ дају српској влади савете да растуре антивладине демонстрације силом.
У међувремену, међу демонстрантима има људи са веома различитим политичким ставовима, а нису сви присталице ове или оне опозиционе странке.
Међу опозицијом значајан део чине људи националистичких ставова, пре свега присталице странке Двери, која Русију сматра својим савезником.
Колико је познато, Влада Србије је за свој стратешки циљ одредила улазак своје земље у ЕУ. То је, наравно, право српске владе да доноси такве одлуке, које такође одговарају геополитичкој ситуацији у којој се Србија налази, али је некако нелогично да се демонстранти у Београду називају плаћеницима Стејт департмента и ЕУ, када српска влада тек од 2011. године испуњава препоруке Стејт департмента и ЕУ, као и ММФ-а и Међународног суда у Хагу.
Захваљујући таквим препорукама, неколико десетина грађана Србије осуђено је у Србији због учешћа у сукобина на страни ДНР и ЛНР у Украјини.
Наравно, то је и право Скупштине Србије да донесе такве законе, по којима би Срби који су се борили у ЛНР и ДНР требали да добију затворске казне, док Срби који се добровољно прикључе војсци Косова, за које је главни непријатељ српска војска, имају подршку у косовском парламенту од "Српске листе" - локалног огранка владајуће СНС председника Александра Вучића. "Српска листа" обезбеђује спровођење споразума А. Вучића са руководством Косова, на челу са Хашимом Тачијем и Рамушом Харадинајем.
Позиви на насилно растурање демонстрација могу довести до заиста братоубилачких сукоба у Србији, јер, за разлику од Руса, Срби се и даље придржавају православних обреда - и према томе, према логици цркве, они су браћа и сестре у том смислу.
Сада су Србија, као и читава пространства бивше Југославије, изван зоне ефективног утицаја Руске Федерације, што се показало током ваздушних напада НАТО-а на тадашњу Југославију од марта до јуна 1999. године.
Зашто су они онда активно укључени у унутрашњу политичку борбу у Србији, није јасно, а још мање је јасно, зашто тако активно подржавају једну страну у сукобу.
Уосталом, сами протести су изазвани не само спољним, већ унутрашњим факторима, и, стојећи на једној страни, где, између осталог, Руска Федерација нема апсолутно никакву контролу, од друге стране прави себи непријатеље, који од самог почетка немају анти-руска осећања.
Како је хрватски историчар шокирао Европу, погледајте ОВДЕ.
Извор: Правда/Регнум
