Сукоб у Либији се заоштрава. Реакције из Москве за сада су хладне и рационалне. Током прошлонедељне посете Египту, руски министар спољних послова Сергеј Лавров је изјавио да је задатак Русије тај да "либијском народу помогне да се превазиђу неслагања и да се постигне стабилан споразум", како би се завађене стране помириле.
И портпарол Кремља Дмитриј Песков недавно је рекао да ће Русија искористити сваку прилику како би све стране позвала да избегну проливање крви и убијање цивила.
Од почетка априла снаге приближавају се главном граду Триполију. У њему је међународно призната влада премијера Фајеза ал Сараџа, која Хафтара оптужује да планира пуч. Хафтар је вођа самопроглашене "Либијске националне армије", коју подржава противничка влада на истоку земље.
У сукобу који ескалира, Русија се за сада није јасно определила ни за једну страну. "За Русију је то веома деликатна дипломатска ситуација", каже Вјачеслав Матузов, дугогодишњи дипломата, који тренутно ради као независни стручњак за Блиски исток.
Најближи савезници Русије у том сукобу подржавају различите стране: Турска и Алжир су на пример на страни владе у Триполију коју признају у Уједињене нације. С друге стране, Египат и Саудијска Арабија подржавају генерала Хафтара.
Египат и Алжир су два најважнија купца руског оружја. Турска је за Русију генерално важан међународни партнер. Две земље сарађују у рату у Сирији и недавно је Турска чак наручила ракете из Русије. Посао који је наишао на неразумевање НАТО партнера.
Главни разлог због којег се Русија уплиће у ту дипломатску збрку, јесте страх од хаоса у Либији, објашњава Матузов. То би наиме могло да води ка новом јачању такозване Исламске државе, што би за Русију био безбедносни проблем.
И независни руски војни аналитичар Павел Фелгенхауер каже да је Либија за Москву дипломатска загонетка: "Русија ће веома пажљиво приступити том сукобу и неће отворено да се позиционира на једну одређену страну." Али док Матузов наглашава да неутралне изјаве Русије одражавају став владе, Фелгенхауер сматра да је „очигледно" да Москва подржава Хафтара. Међутим, Кремљ то за сада жестоко пориче.
Чињеница је то да су руску владу у Москви већ посетили и премијер Ал Серај и генерал Хафтар. Међутим, делује као да је Кремљ нешто наклоњенији Хафтару. Он је 2016. године три пута посетио Москву, а 2017. се чак укрцао на главни руски носач авиона "Адмирал Кузњецов" – наводно да би одржао видео-конференцију с руским министром одбране Сергејом Шојгуом.
Фелгенхауер верује да је новац главни разлог за наклоњеност Москве Хафтару. Он има главну реч у готово свим деловима земље у којима се производи нафта. "То значи: он има новац. А то значи да је важан за Москву", каже аналитичар.
И поред ембарга на увоз оружја које су УН увеле Либији, Фелгенхауер каже да би Русија могла да проба Хафтару да прода оружје. Процењује се да је смрт Моамера ел Гадафија Русији донела милијарде долара од продаје оружја, пише Дојче веле.
Русија је 7. априла блокирала саопштење Савета безбедности УН, којим то тело позива Хафтара да заустави продор ка Триполију. Вето-сила Русија је притом указала да би све снаге у земљи требало да обуставе војне активности. Према мишљењу Фелгенхауера то је јасан знак да Русија прећутно подржава Хафтара.
Према појединим медијским извештајима, Русија, међутим, тражи конкретне путеве како би се позиционирала у либијском сукобу. Крајем 2018. године руски дневни лист РБЦ, позивајући се на изворе блиске руском министарству одбране, јавио је да се руске снаге налазе на истоку Либије. Независни лист Новаја Газета објавио је видео-снимак на којем се види бизнисмен Јевгениј Пригожин како у Москви разговора са генералом Хафтаром.
Пригожин је близак председнику Владимиру Путину. Његова улога у руском апарату моћи је нејасна. Наводно је на челу „фабрике тролова" за друштвене мреже и на челу једне приватне војне компаније зване „Вагнер група". Та компанија се наводно појављује у свим светским сукобима, попут Украјине, Сирије, Венецуеле и Централноафричке Републике.
Бивши дипломата Матузов каже да није могуће да Русија у Либију шаље плаћене војнике. Такве вести су, истиче, "дезинформације". Да је тако, већ одавно би се за то знало, сматра Матузов. Јер, у Либији нема тајни, зато што се борци увек изнова пребацују из једне борбене групе у другу – "у зависности од ситуације на терену".
С друге стране, војни стручњак Фелгенхауер сматра да је врло вероватно да су руски плаћеници на либијском тлу или у либијском ваздушном простору. То би било елегантно решење за руски дипломатски проблем у земљи, верује Фелгенхауер. С обзиром да приватни војници не могу да се доведу у директну везу са владом, Русија са њима може активно да се умеша у сукоб и да истовремено не напада.
Почетком 2018. године Русија је најавила да ће повући војне снаге из Сирије – тиме је распламсала сумње о могућој војној операцији у Либији. Ипак, мало је вероватно да Русија у Либији планира неку већу војну интервенцију, као што је био случај пре четири године у Сирији. Пре свега зато што је у Сирији још увек активна.
"Задатак у Сирији још увек није завршен. И капацитети Руса су већ преоптерећени. Нисмо више у Совјетском Савезу", рекао је Фелгенхауер.
Аналитичар додаје и да се интервенција у Либији не уклапа у руске стратешке циљеве.
"Главни покретач руске спољне и војне политике је анти-американизам. То функционише у Сирији и Венецуели. Али у Либији уопште није јасно кога Американци подржавају".
Ни Матузов не верује да ће Либија бити нова Сирија за Русију. Две војне базе које је Русија поставила у Сирији, довољне су за остваривање циљева на Блиском истоку. Још једну, сматра Матузов, Москва себи не може да приушти. И коначно, великом војном офанзивом као што је била у Сирији, Русија би се само увукла у невоље.
"Либија је попут живог песка. Свако ко у њу крочи, тоне", рекао је Матузов.
Американци почињу да граде флоту роботизованих ратних бродова. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Дојче веле
