Лазарева субота је посвећена успомени на дан када је Исус Христос васкрсао верника Лазара, који је пре тога четири дана био мртав.
Некада се на Лазареву суботу одлазило по врбове гранчице, које су већ раније старији насекли, онда су се враћали у цркву где се вршило освећење Врбице. Она је дељена деци, а она су њом китила куће.
Неко на овај дан одлази на реку да се умије, онда је стављао камичак на ногу и бацао што даље говорећи: "Колико сам овај камен бацио, толико змија далеко од мене била."
На овај празник се обично бере цвеће, али се не уноси у кућу, већ се држи у дворишту у посуди са водом. Цвећем се рано ујутро кити кућа, а водом у којој је стајало, умивају се укућани. Обичај је да се тог дана млади међусобно дарују цвећем.
Понегде девојке у групама иду од куће до куће и певају песме које се зову "Лазарке". Овај дан је празник деце која свечано одевена носе звончиће око врата. Врбица је за православне хришћане празник дечје радости, јер је, према јеванђељу, Христос полазећи у Јерусалим рекао: "Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско".
На данашњи празник се у православне храмове уносе врбове гране које ту остају до недељне литургије, на Цвети, када се обавља ритуал благосиљања врбе.
Врбове гране које се потом деле народу, симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља на уласку у Јерусалим.
Празник Цвети слави се у част уласка Исуса Христа у Јерусалим. Целог тог дана држао је проповеди у храму, а увече се са својим ученицима вратио у Витанију.
Извор: Медији
