Руски излазак из комуникације последица је војне доктрине САД у којој је званична Москва означена као претња. Улазак у нову фазу односа између Русије и западног војног блока назначен је и на последњем самиту НАТО-а пре месец дана, када је заоштрен однос према Москви и најављен прекид сарадње са Руском Федерацијом на свим великим безбедносним, војним и цивилним програмима.
Грушко је рекао да је НАТО отишао сувише далеко у ескалацији сукоба са Русијом, да је одбио конструктиван разговор, да он више не постоји и да Русија не види да с дуге стране постоје икакве назнаке да постоји план изласка из овог „ћорсокака”.
Што се тиче највећих жаришта, попут Сирије, Венецуеле или Ирана, иако су званични програми ограничени, тврди се да ће сарадња на неформалном нивоу ипак постојати у смислу контролисања ризика од глобалне претње. Али нека мања и за сада неактивна жаришта имаће статус детонатора, који може да се отме контроли, поготово у новој трци у наоружавању која је настала изласком из постојећих споразума. Уз обнављање одређених облика хладног рата, ствара се погодна атмосфера која ће свакако лоше утицати на регионе са тињајућим жариштима и стварати додатне ризике.
Тако је јуче више од десет руских бомбардера „су-24” извело војну вежбу гађања условних мета на морском полигону на Балтичком мору свега неколико сати након што су три брода НАТО-а, предвођени америчким разарачем, упловили у те воде. Не треба ни напомињати да је руско министарство одбране одмах нагласило да сва три брода НАТО-а „држи под будним оком” како се ништа не би догодило мимо стандарда. Бродови НАТО-а редовно улазе у црноморске воде, а руска морнарица и тамо помно прати њихово кретање. Прошлогодишњи маневри малих украјинских војних бродова у Керчком мореузу постали су локални модел конфронтације. У глобалном контексту, овакве конфронтације ће ескалирати, а пошто су у њих укључене нуклеарне силе – постоји озбиљна опасност да се сукоб подигне на тај ниво.
Све те неуралгичне тачке су на самој унакрсној ватри између Русије и НАТО-а. Интереси НАТО-а у Украјини су јасни, у Румунији, Црном мору и балтичким државама такође, али је проблем што, с друге стране, Русија одговара нагомилавањем наоружања, све чешћим војним вежбама на својој западној граници, као и најавама високих званичника, укључујући и руског председника Владимира Путина, да ће на распоређивање ракетних система у Пољској и балтичким државама уследити „адекватан одговор”.
Проблем преламања интереса НАТО и Русије у Украјини је свакако надрастао формат „нормандијске четворке” и постао жариште које мора да се решава на глобалном нивоу великих играча. Већина земаља сада повећава своју војну потрошњу. Посебно САД оштро постављају захтев да НАТО савезници морају да издвајају најмање два одсто БДП за безбедност и одбрану.
Међу свим тим малим корацима који воде ка потпуном заоштравању је и јучерашња одлука руског председника владе Дмитрија Медведева да предузме контрамере као одговор на ограничења која јој је наметнула Украјина. На проширење листе забрањених руских роба у Кијеву, влада у Москви је одговорила забраном увоза украјинске инжењерске индустрије, робе широке потрошње и металске индустрије, које су прошле године износиле готово 250 милиона долара. С друге стране, из Русије у Украјину је забрањен извоз руске нафте и нафтних деривата.
Прочитајте ОВДЕ све о израелским новим ракетама за које кажу да су неухватљиве за С-300.
Извор: Политика
