Недавно се навршило двадесет година од НАТО бомбардовања ондашње СР Југославије која се састојала од Србије и Црне Горе. Та за западни свет, поготово за земље-чланице НАТО пакта, срамна годишњица је у немачким медијма прошла готово незапажено.
Чак и они политичари који су се, као нпр. актуелни немачки министар спољних послова Хајко Мас, члан Социјалистичке партије Немачке, по питању НАТО агресије „Милосрдни анђео“ јавили за реч, пренели су својој гласачкој клијентели вероватно не само своје лично мишљење. Неке изјаве званичника су могле да се разумеју и као актуелно мишљење данашње владе!
По свим некадашњим али и данашњим изјавама о догађајима током бомбардовања, неупућени и веома једнострано информисани немачки грађани су морали да стекну утисак да је бомбардовање било нужно потрерно - како би се спречило никада доказано протеривање и уништење шиптарског живља на српском Космету.
Неки „приповедачи бајки“ о оправданости илегалног бомбардовања Србије користили су чак и оштрији вокабулар. Приписивали су српској влади Слободана Милошевића наводни покушај некаквог „геноцидног етничког чишћења“. Непостојећи прогон је по мишљењу ратних хушкача, могао бити спречен само злочиначким НАТО бомбардовањем без мандата Савета безбедности Уједињених нација односно уништавањем српских градова, ресурса, природе али и убијањем цивилног становништва!
Један од ретких немачких публициста, доказани пријатељ Србије Јирген Елзесер, је пред сам почетак бомбардовања као и за време агресије и одмах после Кумановског споразума покушао да Немцима у више публикација објављених у левичарским издавачким кућама, јер друге издаваче истина није интересовала, појасни разлоге и последице бомбардовања, претежно Србије и њене јужне покрајине Космета.
Многи други, такозвани „велики, слободарски умови“ су, као обичне кукавице, прећутали последњу трагедију Срба на просторима некадашње заједничке државе. Или су се, не стидећи се лажирања истине, као плаћеници ставили на страну агресора.
Јирген Елзесер, раније убеђени левичар који је као такав у Штутгарту својевремено био чак најурен са радног места наставника у једној школи, данас је умерено на десно оријентисани новинар и публициста. Њему су демократија и слобода штампе, ТВ, говора и окупљања једина „звезда водиља“. Он је у више књига, од којих су неке преведене на српски језик и издате у Београду, итекако осуђивао немачко учешће у растурању Југославије из кога су касније резултирали крвави грађански ратови али и НАТО агресија на Србију. То је био, како је Елзесер говорио, трећи напад Немачке на Србију у прошлом веку.
Као главни и одговорни уредник и шеф пословодства политичког магазина КОМПАКТ који излази једном месечно, Елзесер је иницирао и штампао ванредно издање „КОМПАКТ Специјал“ у коме је хронолошки детаљно и веома верно описно настајање Југославије, ту су и разлози растурања исте, истинито је приказано како су почели крвави грађански ратови.
Појашњено је ко је и како подржавао терористичке побуне Шиптара на Космету, подршку и дотурање оружја са запада -прво муслиманским џихадистима у Босни а касније и шиптарско-албанским терористима на Косову. Описани су лажирани поводи за НАТО агресију правдавану кривотворењем и инсценирањем намештених дешавања на Космету иза којих су стајале САД и друге западне земље итд.
Ту су и извештаји о последицама рата, о прогону Срба из Хрватске и са Космета, затим о броју невиних жртава, последицама по преживеле од бомби и муниције са тобоже „осиромашеним“ урамнијумом али и извештаји о јуначкој борби српске војске против агресора- итд.
Елзесер и сарадници се детаљно дотичу и Хашког трибунала и суђења српским политичарима и генералима, хајки против Срба као народа окривљеног чак и за злочине које су чинили муслимани и Шиптари приписујући их Србима уз свесрдну помоћ западних званичника и њихових обавештајних служби као и западних медија. Публикација је илустрована са више од стотина оригиналних –у западним медијима ретко до сада објављиваних фотографија.
За читаоце у Немачкој је посебно интересантна константација Јиргена Елзесера и његових ко-аутора овог специјалног издања, насловљеног као „Рат Зелених“, да су су се за бомбардовање Србије највише залагали некадашњи тобожи „убеђени пацифисти-миротворци“ из странке „Зелени“ предвођени Јозефом- Јошком Фишером, тадашњим министром спољних послова Немачке у коалиционој влади социјалисте Герхарда Шредера. Та влада је донела одлуку да немачки пилоти учествују у НАТО бомбардовању!
„Зелени“ –пише Елзесер, су се на политичкој сцени Немачке појавили својом успешном паролом „Никада више рат“. Та парола им је донела велике симпатије посебно млађе популације. Поступцима свог министра спољних послова 1999.године , човека који у свом животи није завршио ни започету средњу школу- гимназију, ни започети фотографски занат, али је због недовољног броја мандата Социјалиста аутоматски „улетео“ у фотељу министра спољних послова, његовој партији „Зелени“ приписивана је нова парола и после одласка Јошке Фишера са политичке сцене - „Никада више рат БЕЗ НАС (зелених)“!
Та парола очигледно важи и данас јер су „Зелени“ прихватали све одлуке каснијих немачких влада о учешћу немачких трупа на ратишту Авганистана али и на неким другим кризним подручјима.
Јошка Фишер је по пореклу тзв. Подунавски Шваба. Његови родитељи су 1944/1945. г. као припадници Подунавских Шваба, побегли из околине Будимпеште пред Црвеном армијом, вероватно знајући зашто беже. Данас се то више не зна. Можда је и Јошкин отац, по занимању касапин, као многе Швабе у Војводини, био припадник немачких СС формација? Фишерови су се доселили у околину Штутгарта где је Јошка рођен. Дозвољено је питање, да ли је млађани Јозеф од својих родитеља „подојен“ реваншистичким духом освете у корист свих са туђих територија побеглеих Шваба? Можда је зато смишљао “освету” и за оне који су пред надирањем Црвене армије и југословенских партизана, побегли и из Српске Војводине. Да ли се тако може схватити његова велика ратоборност и нетрпељивост према Србима и његов реваншизам?
Колико далеко је ишла Фишерова мржња према Србима, говори чињеница, да је баш он као најнешколованији министар у историји Немачке покушао да свету потури лажне „доказе“ о наводном српском оснивању концентрационог логора „Други Аушвиц“, који је по њему требало да послужи за масовне ликвидације шиптарског живља на Космету.
То су, на срећу, одмах негирале јеврејске организације у Немачкој откривши Јошкину причу као гнусну лаж јер на Космету нигде никада нису постојали никакви конц- логори! Јеврејска организција из Франкфурта је после Фишерове јавне тврдње имала велике муке да у некој надрегионалној новини објави плаћени оглас на целој страни против Фишерове лажи. Иако је за оглас нуђено и до 70.000 ондашњих ДМ, оглас је објавио само „Франкфуртер Рундсцхау“, левичарски оријентисан лист за неких четрдесетак хиљада ДМ. Наслов огласа је гласио „Аушвиц је непоновљив, господине Фишер“. У тексту огласа који су потписали многи виђени немачки Јевреји јасно је указано да је Фишер лагао!
Јирген Елзесер је у свом специјалном издању детаљно описао и друге немачке политичаре из реда партије Социјалних демократа јер су они као већински партнер чинили ондашњу немачку коалициону савезну владу. Ти политичари су за разлику од малошколованог Фишера који се у младости бавио свим и свачим, имали универзитетска образовања па се веровало да су могли озбиљније и трезвеније пре доношења својих одлука да процене евентуално могуће последице политичке и медијске подршке, подршке испорукама оружја и логистичком па и финансијском подршком муџахединима у Босни а касније и терористичкој УЧК. За Фишера Елзесер каже да је, док се раније као „црвени“ левичар међу Зеленима тукао са полицијом бацајући каменице на њих, одједном на Србе почео да баца –бомбе. Од „каменичара“ је преко ноћи постао бомбаш!
Немачки политичари су се, да оправдају своју агресивност према Србији као нпр. Рудолф Шарпинг, Шредеров блиски сарадник и министар војске, користили чистим лажима и фалсификатима тобожих „докумената“ или како их је Шарпинг називао, „плановима за уништење Шиптара“ који никада нису постојали. По Елзесеру та лаж је потекла од министра Фишера а министар војске је преузео. Шарпингова глупост се видела код јавне презентације тобожег српског плана названог „Поткова“. Он очигледно није имао никога да му каже да је то хрватски назив за фалсификован план. Да је српски, он би се звао „Потковица“! Таквих и сличних примера манипулација истином је било безброј.
У сваком случају, издање магазина Компакт- „Рат Зелених“ је једна за Србе у Немачкој веома важна информативна публикација коју би могли да прочитају и поклоне својим пријатељима или колегама на послу- Немцима ради сазнавања истине. Они, нажалост великим делом, још увек имају ружно мишљење о Србима који су, по укорењеном ставу у Немачкој још од 1914.г. до данас, „дежурни кривци“ за све ратове, недаће и несреће на Балкану и шире.
Прочитајте ОВДЕ шта Вучић мора да уради до краја месеца и које питање је пресудно.
Извор: novosti. online
