С друге стране, да је на бројним крузерима често заиста тако, што је њима већ свакодневица и сасвим нормална појава, сведоче четверо бивших чланова посаде за британски "Сан".
"Младе чистачице повећавале су зараду сексом са пензионерима“
Клер Сандерс (27) радила је годину дана као фризерка на бродовима за крстарење, када је имала 20 година.
- Пре него што се укрцате на крузер као члан посаде, морате да прођете темељни преглед своје способности за пловидбу. Сви се морају тестирати на дроге, а женски део посаде је дужан проћи и тестове трудноће - говори Клер.
- Моје радно време је било од 8 до 20 сати, а сва дневна зарада је била моја. Али, ако у дану нисам имала ниједну муштерију нисам ништа ни зарадила. На светским крстарењима има пуно соло путника који би у недостатку друштва често разговарали с члановима посаде. Углавном су то били старији пензионери с којима су за новац спавале чистачице, али и особље барова и нису се тога стидели. Колико је ко додатно зарадио на сексу с путницима није била никаква тајна, о томе се разговарало и свако је знао за свачије “хонорарне послове”, а чак су се и такмичили ко ће спавати са више путника.
Радила сам на крстарењима између Велике Британије и Белгије познатим и као “крстарења пијанства”, а та су за посаду права ноћна мора. Ако се путници нису опијали и међусобно тукли, тада су узимали дроге па се свако мало некоме одузимао кокаин и скидало би га се с пловидбе.
На једном крстарењу између Кукових острва и Хаваја наш крузер је пресрео одред за дроге и имиграције са тренираним псима за тражење дроге. Били смо запањени количинама пронађеног кокаина и бројком људи удаљених са брода. Пензионери који крузерима хватају зраке сунца? Можеш мислити! С обзиром на то да ми се на рукама појавио дерматитис јер су ми руке стално биле у води, али без обзира на то што су лекови решили мој проблем, више нисам могла да добијем дозволу за рад на крузеру. Упркос свему било је то сјајно раздобље мог живота, посетила сам невероватна места и јако пуно "партијала". Помогло ми је да одрастем - закључује Клер.
"Имали смо складиште за мртва тела код хладњака"
Тина Молсон (52) радила је на крузеру у продавници од 2002. до 2010. године.
- Радила сам на мору осам година за две различите бродске компаније, код једне за млађе путнике и друге за старију клијентелу. Радити на броду врло је промискуитетан начин живота, а већина чланова посаде је међусобно скакала у кревет. Права акција одвијала се испод палубе где се особље стално “хватало”. У бару за посаду често су се одржавале вечерње забаве. Украсили бисмо бар и свако би направио костиме из свега што нам се нашло при руци. Кад је неко отишао са припадником супротног пола, сви су викали: "Такси!"
Али, то је заправо један усамљен начин живота и свима је било добро бити с неким. Што је члан посаде био вишег ранга, имао је и бољу кабину па је већина девојака желела да буде са официром без обзира на његов изглед или брачно стање. Већина официра је код куће имала жену и децу, али мало ко је марио за то. Једноставно би један живот водили на копну, а други на мору. Путујући светом бродом навикнете на различите националности. Када су Аустралијанци били на броду, крстарење је било живо са касним ноћним опијањем и плесом. Задњи дан путовања са њима увек је посебно напоран, покуповали би сав алкохол у продавници која је често била отворена до раних јутарњих сати.
Није било необично ни да кинески путници уђу у трговину и изађу с пет дизајнерских торби од по 4.000 долара. Зато не чуди да су бројне бродске компаније послале своје бродове у Кину управо због њихове потрошње, пише Јутарњи лист.
Није тајна ни да су пијани путници често уринирали у посуде са вештачким биљкама без обзира на знак “Не мокрити”, било око ресторана или чак око самог брода. У таквом стању ни ударање особља у пролазу по стражњици није неуобичајено, што ми се догодило неколико пута. Није реткост ни да старији путници иду на вишемесечна крстарења бродом јер им је јефтиније него код куће, а неки иду на пловидбу и да умру на броду. А то се дешавало више пута када бих ја пловила. Тада смо тела умрлих стављали у складиште одмах до просторије за замрзавање где би били до идућег пристајања - наводи Тина.
"Љубавнице официра боравиле су у њиховим кабинама, али би се иселиле када би супруге са децом дошле на одмор"
Џејмс Харис (47) пет година је радио као фотограф на крстарењима у Сједињеним Државама.
- Службени назив мог радног места био је фотограф, а дани на сунцу и хедонистички начин живота приуштили су ми луде дане забављања и љубавних излета са згодним женама. Официри су били посебно популарни, љубавнице су боравиле у њиховим кабинама, али би иселиле када би супруге са децом дошле на одмор. Као фотограф на крузерима имао сам прилике сусрести оно најгоре у људима, а често је било и немогуће напорних типова. Један ме путник константно тражио да га фотографишем изнова јер је према властитом суду увек изгледао дебео. Толико ме измалтретирао да кад је наручио коњак Луј XIII од 1.000 долара, дечко са бара и ја замиенили смо боцу са боцом јефтиног брендија док није гледао. То је била моја сатисфакција, током целог путовања пио је јефтин бренди, а ја и конобар смо на његов рачун пили најбољи коњак.
Једном смо се конобар и ја затекли у винском подруму брода када је започео ураган, сви ормарићи са вином су се отворили и већина се боца најбољег вина разбила. С обзиром на то да је била реч о луксузном броду, штета се мерила у стотинама хиљада долара, а нико није знао је ли и колико је боца остало читаво па је једноставно отписана цела залиха, а ми смо искористили прилику и следећих неколико недеља смо пили само вина која коштају најмање 500 долара по боци.
Додуше, може бити заморно. Имате 80-сатну радну недељу, немате слободних дана... Али сваке вечери је журка иако су барови за особље пуно забавнији од барова за путнике. Све у свему, био је то добар посао: не мораш да плаћаш станарину, храну и порез. Али ја сам свеједно са брода отишао без новца: све сам потрошио на журке! - каже Џејмс.
"Такмичили смо се ко ће спавати са више путника"
Хајли Џејн (38) радила је на крузеру као хостеса од 2009. до 2013. године.
- Журке са остатком особља били су најбољи део посла, док су безбедносне мере знале бити права ноћна мора када бих се након "партијања" кришом враћала у своју кабину. Стално су нас вребали, гледали су јесмо ли препијани.
Ако би неко претерао и прекорачио дозвољени лимит, а многима се то догађало, стандардна је процедура била да их искрцају с брода у првој следећој луци у коју крузер пристане. Једном се колеги то догодило у Панамском каналу! Сам Бог зна како се вратио кући. Ја сам имала среће да ме ниједном нису ухватили. Алкохола је било свуда - увек би се препричавало како су људи мртви пијани у неко недоба бауљали потпуно голи по палуби.
Све кабине у којима је било особље биле су близу једни другима, тако да су се људи често упуштали у везе. Догађало се и да чланови посаде спавају с путницима, што је као забрањено, али било је и тога. Чула сам и да су се колеге такмичили како би "повалили" што више путника, то би ваљда била нека бродска верзија "мајл хај" клуба. Иако ми посао недостаје, не бих се вратила на крузер. Окренула сам нови лист - закључује Хајли.
Амерички ратни брод шаље поруку Русији. Погледајте ОВДЕ о каквој поруци је реч.
Извор: Блиц, Јутарњи лист
