Oн сматра да су древне мудрости Европе и Блиског истока настале из лепенско-винчанске цивилизације. Велимир Абрамовић говори о смилу и сврси живота, коју види у очувању хармоније. Веома опширно Абрамовић износи своје ставове о религији и религиозности.
У смислу поимања односа човека према Богу и цркви, Абрамовићеви ставови су најсличнији Лутеровим. Како сам признаје, езотеријски гледа на хришћанство.
Абрамовић каже:
„Ја покушавам уствари да езотерију и религију пребацим на један научни терен, како би могла да ради за све људе... да буде употребаљива за целокупно човечанство”.
Затим наставља у духу теорије о развитку људског веровања, америчког социјалног антрополога Џ. Џ. Фрејзера, по којој људско веровање од најнесвршенијег ка најсавшенијем, иде редом, магија, религија, наука.
Тако Абрамовић надограђује Фрејзера, па каже: „Наша могућност данас јесте да подигнемо науку на спиритуални ниво (научна духовност) и она би могла да замени све културе и религије данас постојеће које су застареле, које су апсолутно за музеј и које само производе сукоб.“
Попут Светог Августина из Хипона, Абрамовић разликује три врсте времена, а однос вере и разума види као Свети Тома Аквински. Гост даје своје мишљење о томе шта је душа, љубав, морал, човек, која је теорија постанка универзума најбоља, а чак побија неке Ајнштајнове теорије. Неке од својих бројних мишљења, Абрамовић је недоградио претворивши их у теорије, као нпр. теорија научне духовности , односно духовне науке, тј. теслинијанства.
Велимир Абрамовић наводи мало познати податак, који говори одакле је Тесла црпео сазнања:
„Ја све своје идеје добијам из једног језгра, који ако хоћу да је опишем физички, онда је то је светлост, а ако хоћу да га опишем духовно, онда су то лепота, љубав и самилост.“
Исповест команданта 63. падобранске о крвавом Васкрсу на Кошарама читајте ОВДЕ.
