Већ неко време водите блог “Иванине приче”, како сте дошли на идеју да напишете књигу?
Мој блог је место моје личне презентације, али и бројних текстова које сам писала широм света, где сам путовала и желела да поделим са својим пратиоцима и читалачком публиком своје импресије. Књига „Нека много битна“ настала је као последица двогодишњег писања за Антистрес водич портал где сам писала о феноменима на релацији мушко женских односа. Моје колумне су биле јако занимљиве, духовите и после две године писања, дошла сам на идеју да објавим књигу. “Нека много битна” је заправо једна од прича у књизи иако наслов делује претенциозно, када прочитате схватите да другачије није могло. Али зато морате прво да прочитате књигу. Драго ми је ако моја књига људе увесели и дода мало оптимизма у њихове љубавне релације, макар у виду закључака и перцепције која ће им се сигурно променити после ове књиге. Мој сајт ivanineprice.com и даље ради и путем мог сајта у одељку „Поручи књигу“ можете онлине да поручите издање „Нека много битна“. Наравно књига се може наћи и у књижарама Делфи, Вулкан и осталим продајним местима, а издавач је Албион Боокс.
Коме је намењена књига „Нека много битна“?
Књига је намењена подједнако и мушкарцима и женама, будући да у љубави нема првих и других, већ само оних који воле. Нека много битна ће свакако утицати да се о неким табуима проговори на један разуман начин, да се неке појаве сагледају другачије, а рећи ћу вам да су само неке од тема – удати мушкарци, зашто су лепе жене саме, да ли је теретана – нови секс, да ли смо почели да одвајамо љубав од секса, и где стаје последњи воз. Да ли фрајер може да се ухвати на бебу и да ли има те калкулације која у љубави доноси профит. Звучи као чиста филозофија, међутим, уз дозу хумора све постаје много питкије него што у први мах делује. Мислим да је финални закључак ове књиге да у животу и љубави ништа не треба схватати трагично, коначно и никако не бити искључив, јер живот за искључиве људе има врло грубе методе да им појасни ствари. Рецензенти књиге су Вања Булић који је књигу упоредио са серијом „Секс и град“, потом Весна Дедић, психолог Вања Бокун Поповић, ТВ аутори Мили Чолић и Јасмина Стефановић. Гледала сам да се књига бави актуелним темама али на занимљив и поучан начин. Морам да се захвалим свим својим блиским људима на подршци, инспирацији и ослонцу који су пружали док сам припремала књигу, као и апсолутном уверењу да ће “Нека много битна” бити бестселер!
Ко је за вас много битан?
За мене су битни људи које волим. Родитељи, ћерка, пријатељи. Људи за које сам ту 24 сата и поврх свих обавеза које имам на послу као уредник и водитељ на Гранд ТВ и БКТВ, као ПР менаџер и као пре свега запослена мајка. Постоје људи који су вам битни читавог живота и они које примате у свој живот на основу њихових заслуга. Ови први су вам у крвном сродству, а ови други су људи које сте заволели и учинили да вам буду нерођена породица. Имам пуно познаника и другара, док пријатеље могу да набројим на прсте једне руке. Кад се бавите јавним послом, врло брзо схватите да ваша битност расте у очима оних који би да се огребу или очешу о ваше пословне успехе. Захваљујући здравом разуму, увек сам знала да одстраним вишак свега у свом животу и да сведем све на законски минимум (смех) У неке сам се пријатеље разочаравала, али сам схватила да је то све део живота и да је то нормално. Да одлазимо једни од других када се прерастемо или када променимо животне перцепције. Књигу сам посветила својој ћерки Милици и она је неко ко мени лично представља светлу тачку у свему што радим. Мислим да ће једног дана бити јако поносна на своју мајку, а да ће књиге које пишем, бити пуне порука које ће јој олакшати неке животне ситуације, ако ништа, а оно бар да их на време препозна. Моја мајка је мени оставила у аманет мудрост, добру генетику, а ја ћу својој ћерки оставити све што могу да пренесем на њу у смислу подршке, како финансијске, тако и подршке у свему што буде у животу радила. Мислим да кад добијете своју децу, добијете нову перцепцију и промените приоритете, али да и упркос томе не смете бити таоци среће своје деце. Управо томе учим Милицу кроз све што радим и кроз начин живота који водим. За мене су много битни и пријатељи који би без речи дошли на мој позив у пола ноћи без обзира због чега их зовем, људи који су ушли у мој живот нечујно и тихо и задржали се као лојални, ненаметљиви и пре свега искрени у својој подршци.
Поред писане речи, водите и емисију. Која је од те две љубави већа?
Мени су те две ствари потпуно природне да иду руку под руку. Посао ТВ водитеља захтева припрему, као и писање. Не могу да пишем нити да причам о нечему о чему нисам претходно информисана. Тако да не знам тачан одоговор на ваше питање јер то су два различита посла, али заједничко им је публика. И у водитељском послу и у писању ја се обраћам људима који прате мој рад. Дајем свој суд, своју визију и експоатишем себе као бренд. Не бих ја то раздвајала по принципу шта више волим. Волим оба подједнако, јер сам им заједнички именитељ – ја. На БК ТВ одскоро водим ауторску емсиију „Иванине приче“, док на Гранд ТВ водим већ 5 година водим забавно музичку емсисију „Гранд Магазин“. У питању су два различита формата, тако да истражујем своје границе креативности, јер на БК радим породичну емисију, едукативног карактера, док се на Гранд ТВ бавим забавом. Све у свему, свој телевизијски живот сам заиста подесила по својој мери.
Корисник сте друшвених мрежа и имате пуно пратилаца. Шта за вас представљају друштвене мреже?
Друштвене мреже олакшавају живот и функционисање савременог човека. Посамтрам их као један велики разглас јер сви ми који се бавимо јавним послом и око себе и свог рада окупљамо велики број људи који одобравају то што радимо, имамо потребу за саопштењима. Некада је то добра тема, некада је то добра слика, некада неки шаљив коментар, али посао јавног радника јесте да се обраћа јавности. У коришћењу друштвених мрежа треба бити опрезан у смислу шта све делите са јавношћу. Као неко ко се професионално бави и односима са јавношћу, увек размишљам како нешто што напишем, сликам или урадим путем друштвених мрежа одјекује. Врло пазим на своју слику у јавности јер то је моја репутација. Нешто што се стрпљиво гради и што тачно има своју намену и примену. Поносна сам на чињеницу да ме прати велики број људи, али и на чињеницу да врло водим рачуна о концепту својих појављивања на фотографијама. Шта хоћу да кажем, много је важно остати провокативан а не прећи границу доброг укуса. Књига „Нека много битна“ свакако изазива различите коментаре, јер је наслов претенциозан, али када људи прочитају књигу схвате колико је заправо наслов ироничан и сатиричан.
Да ли имате у плану да напишете још једну књигу?
Да. Уколико успем да је завршим у мом планираном року, до краја године би био неки оквир у ком ће се појавити мој први роман. Верујем да ће изазвати пуну пажњу медија као што је то и „Нека много битна“, јер ја сам све само не обична жена. А кад нисте обична жена, не можете да будете ни обичан писац. Тема следеће књиге смештена је у свет дипломатије, са освртом на естраду, подземље и политику, и дефинитивно ће бити велико изненађење. Али о том потом. Пустићемо књигу „Нека много битна“ да иживи свој живот код читалачке публике. Прво скочи па реци хоп!
Извор: Правда
