Конкретно, постоји велики ризик да ће се у обрнутом смеру активирати “аутопут џихада”, од јужног дела Турске, докле су многи фундаменталисти допутовали 2012. године да би стигли до Сирије и Ирака, сада натраг према Европи. Стога се озбиљно рескира могућност поновног избијања феномена исламског тероризма на Старом континенту, пише регионални портал Логично.
Страхови повезани с Косовом
Због своје географске близине и историјских и политичких посебности, Косово је кључно у овој причи. Иако се као полигон за слање страних бораца у редове терористичких група воли помињати БиХ, то није истина, или барем не у оној мери како се приказује.
Тачно је да је само у Сарајеву, главном граду Босне и Херцеговине, од почетка двадесет и првог века изграђено више од 100 нових џамија и више од 70 исламских културних центара, све са средствима петромонархија Арапског полуострва, што је дозволила и Албанија, али се у сигурносним службама страхује да би Косово, мала самопроглашена НАТО држава настала 2008. након једностраног проглашења независности од Србије, могла бити својеврсни “мост” исламистичког тероризма у Европи. Косово је величине осредње европске покрајине, нема јаке институције ни сигурносне снаге довољно обучене за суочавање с исламистичким милитантним групама.
Осим тога, Саудијска Арабија је уложила огромна средства како би локалним муслиманима наметнула своју верзију ислама, врло блиску оној коју је ИД пропагирао у покојном калифату.
Један аспект који је можда чак и озбиљнији је чињеница да је на нешто мање од два милиона становника Косово је дало више од 350 страних бораца ИД што је највећи проценат о односу на број становника. Сразмерно броју грађана, само Тунис има већи проценат страних бораца у редовима “калифата”.
Међу њима има и оних који су убијени или заробљени током вишемесечних борби Сиријаца, Ирачана и Курда против “калифата”, али има и оних који су спремни за повратак.
Њихов повратак на Косово значи повратак у живот у тешко контролиране услове само неколико корака до срца Европе, што буди страхове у земљама с јаком албанском дијаспором. Томе треба додати да исламизам све више прожима становништво Косова, пре свега зато што су институције које су градили Приштина и НАТО врло крхке и не само да не успевају обуздати терористичке групе него је корупција понекад толико висока да је готово као утопија изгледа могућност деловања Приштине у сузбијању феномена исламског екстремизма и фундаментализма.
Осим тога, привреда Косова је практично у колапсу и многи млади у екстремистичкој идеологији или припадању групама исламистичких корена виде једину праву алтернативу животу у ком немају никаквих изгледа за успех.
Друго, уз горе описане елементе је на Косову све више џамија или културних института финансирају Саудијска Арабија, Турска и Катар. Истина је да између Саудијаца и дуета ког су основали Анкара и Доха траје својеврсни дерби у борби за културни утицај у малом балканском ентитету. Док Саудијска Арабија шири вехабизам, Катар и Турска покушавају људима приближити идеје Муслиманског братства. У оба случаја говоримо о најрадикалнијем исламу који је на Косову нашао плодно тло.
Међутим, Европски парламент жели либерализацију визног режима
Уместо да политички интервенише на Косову, да подсети Приштину на дужност провођења сигурносних планова након пружене потпоре, чија се доброта из очигледних разлога сада доводи у питање, САД и Европа кроз Брисел рескира да ослаби косовске граничне контроле. Посебно се мисли на споразум с Косовом ком је циљ либерализација визног режима. Пројект већ види одобрење Европског парламента и важан је корак за Европу, али и велики “пропуст” којег многи у Бриселу и Страсбуру као да не желе да виде.
У овој фази, ако ништа друго, Европа мора да ојача сигурност на Косову и спречити потенцијалне терористе да имају слободу кретања на Старом континенту. Друго, европске институције би се у односу с Приштином требале усмерити на све што ће уклонити плодно тло за ширење радикалног ислама, иначе ће Косово заувек остати “црна рупа” у срцу Балкана.
Неке владе су већ назначиле да намеравају блокирати пројект либерализације визног режима с Косовом. Од Немачке до Француске, пролазећи кроз Шпанију која не признаје независност Приштине, те Италије, бројне европске земље се противе пројекту којем је циљ лакше издавање виза за грађане Косова.
Но, Брисел ни овде не води рачуна о остатку земаља Западног Балкана, баш као што је случај с илегалним мигрантима. Важно је блиндирати границе Европске уније, или само Шенгенског простора, а остали нека се с проблемима носе како знају.
Прочитајте ОВДЕ колико је супруга Тонија Блера добила од Шиптара за...
Извор: logicno. com/Нермин. Н
