„Овогодишње повећање од 4,6 одсто је прво повећање након седам година“, каже Нан Тијан, шеф пројекта института СИПРИ. „САД планирају велики програм модернизације читаве војске и сада почињу са тим. Говоримо о суми од 1,8 билиона долара, за наредних двадесет година, која ће бити издвојена за конвенционално, као и нуклеарно оружје.”
Према подацима института СИПРИ највише за војску издвајају САД, Кина, Саудијска Арабија и Индија. На петом месту 2018. године је била Француска, затим Русија, која је по први пут од 2006. године на шестом месту. Међутим, то није зато што је Русија 2018. године издвајала за војску мање новца него ранијих година, већ зато што је СИПРИ све бројке прерачунао у америчке доларе, објашњава Тијан. “То због чега су се руски војни издаци смањили за 3,5 процента је искључиво због инфлације. У рубљама је 2018. потрошено једнако много као и 2017. године.”
Источна Европа узнемирена
Руска војна издвајања изазивају немир у европском комшилуку, наводи се даље у извештају. Томе је свакако допринео руско-украјински сукоб. Прошле године Украјина је издвојила 4,8 милијарди америчких долаза за оружје, што је за 21 одсто више него годину дана раније. Војне издатке су 2018. гоидине, међутим, повећале и Бугарска, Летонија, Литванија, Румунија и Пољска, како би реаговале на претњу коју осећају од стране великог суседа.
Земље западне Европе које су међу првих десет земаља на листи су Француска, Велика Британија и Немачка. Немачка је повећала војни буџет – влада до 2025. године планира да повећа војне издатке на 1,5 одсто бруто домаћег производа. Данас они износе 1,2 одсто, док НАТО партнер САД захтева да издвајања износе два одсто.
Див Кина
На неоспорном другом месту у свету је Народна Република Кина. За оружје и модернизацију војске Кина је прошле године издвојила 250 милијарди америчких долара. У последњих десет година војни буџет је повећан за 83 одсто. Стручњак института СИПРИ каже да Кина са једне стране шири утицај у региону. „Кина не жели да САД дођу преблизу у региону и суседним земљама. Има великих напетости између тих великих играча.“ Са друге стране, додаје, важну улогу свакако има модернизација војних снага САД – како за Кину, тако и за Русију. „Не бих то назвао трком у наоружању, али те земје свакако издвајају више новца за војску и наоружавају се новим, бољим и ефикаснијим оружјем. То оружје је често веомо скупо.“
У новом арсеналу је све више аутономног, сајбер и биолошког оружја. На конференцији у министарству спољних послова у Берлину, СИПРИ је недавно упозорио на опасност муњевитог развоја нових, биолошких технологоја у наоружању.
Саудијској Арабији се и даље испоручује оружје
И поред пада цена нафте Саудијска Арабија је и прошло године толико новца издвајала за наоружање да је на трећем месту актуелне листе института СИПРИ. Са војним буџетом од 67,6 милијарди америчких долара, Саудијска Арабија је највећи светски увозник оружја. Након убиство новинара Џамала Кашогија у новембру прошле године, немачка влада је увела забрану извоза оружја у Саудијску Арабију, али се та одлука тешко спроводи. Војна опрема немачке војне индустрије производи се у сарадњи са партнерима из других земаља, у којима немачка влада не може да утиче за забрану извоза.
Турска наставља да се наоружава
Када је реч о извозу оружја, Немачкој влади је све теже и са Турском. Разлог за то су кршење људских права у тој земљи или војне офанзиве против Курда у Сирији. Међутим, Турска наставља навелико да се наоружава – прошле године војни буџет јој је био већи за 24 одсто. У међувремену је Турска на петнаестом месту, када је реч о војним издацима. „Турска издваја све више новца, како би финансирала брз програм испоруке оружја. Она купује јако много оружја", коментарише Нан Тијан. „Такође шири и војну офанзиву против курдских група у Сирији, а за то је потребно много новца."
Заклети непријатељи Индија и Пакистан
Пету годину заредом Индија повећава војне издатке – и тренутно је на четвртом месту листе СИПРИ. Индија за војску издваја 66,5 милијарди долара - скоро шест пута више од суседа и заклетог непријатеља Пакистана. Две нуклеарне силе настављају са наоружавањем и ситуација у региону Кашмира остаје неизвесна и ризична за читав регион. Генерално се у читавој Азији све више новца издваја за наоружање. Према извештају института СИПРИ, тај тренд се не мења добрих тридесет година, а томе свакако доприносе војни издаци Кине, Индије, Јапана и Јужне Кореје, које су међу првих десет земаља на СИПРИ листи.
Африка: нафта за оружје
Африка као континет може у овогодишњем извештају да се похвали да је мање новца издвојила за наоружање. Тај тренд траје четири године – а из извештаја за 2018. годину се пре свега види да су четири северноафричке земље издвојиле више новца за оружје од 45 земаља јужно од Сахаре. Војни издаци Судана смањени су за чак 49 одсто, Анголе за 18 одсто. Ипак, стручњак института СИПРИ, Нан Тијан, каже да треба бити опрезан са тим подацима. „Постоје озбиљне сумње да Судан издваја много новца који није из државног буџета, због чега је тешко све то пратити. Постоје програми у оквиру којих новац од нафте директно одлази војсци, али као цивилно друштво то не можемо да докажемо.“ Сумња се да Судан није једина афричка земља која не износи отворено податке о својим војним издацима: „То је наравно и питање корупције и на који начин се новац издваја – и ко од тога профитира“, истиче Тијан.
239 долара по глави за наоружање
У извештају института СИПРИ о војним издацима, нема информација о тајном пословању у трговини оружјем. Извештај и база података се базирају искључиво на слободно доступним изворима и званичним информацијама. Дакле, није искључено да су стварна издвајања за војску и већа од 1.822 милијарде америчких долара, што је израчунао институт СИПРИ. Било да је реч о деци, мушкарцима или женама, сиромашнима или богатима: по глави становника Земље, на оружје одлази 239 америчких долара. „Када погледамо колико много људи живи испод линије сиромаштва, са доларом или два, онда је то 60 одсто њиховог годишњег прихода, ако се рачуна линија сиромаштва од једног долара дневно“, наглаша Др. Нан Тијан са међународног Института за истраживање мира - СИПРИ.
Прочитајте ОВДЕ шта све може моћни Путинов “Белгород”.
Извор: Дојче Веле
