Само десет дана након што је напунио свој 44. рођендан, само пар сати након што се оженио, највећи злочинац и нацистички вођа извршио је самоубиство!
Битка за Берлин почела је 16. априла 1945. године. Шест дана касније, каћуше 1. белоруског фронта почеле су гранатирање града.
22. априла Хитлер је својим генералима напокон признао да је рат изгубљен те исказао решеност да остане на бојном пољу и изврши самоубиство.
27. априла Црвена армија пресекла им је везу са остатком Немачке. Није више било ни безбедне радијске комуникације Фирербункера, који се налазио испод Рајхсканцеларије, и јединица које су браниле град, па је Врховна команда телефонским путем издавала наређења.
Обавештавали су се путем јавног радија. Преко Би-Би-Си-ја су 28. априла сазнали за Химлеров неуспели покушај преговора са западним Савезницима.
Фирер је наредио његово хапшење, потом и стрељање Хермана Фегелајна, представника СС-а у главном штабу и зета Еве Браун, још притом ухваћеног у покушају бекства из града.
Пред сам крај Другог светског рата, када су својетске трупе већ ушле у Немачку, фирер је дан раније, 29. априла, у 4 сата после поноћи завршио диктирање приватног и политичког тестамента својој секретарици, а истог дана се у бункеру и венчао са својом дугогодишном партнерком Евом Браун, која је била 23 године млађа од њега.
Већ следећег дана, а на данашњи дан 30. априла те 1945. Хитлер је загризао ампулу цијанида и пуцао себи у главу, а Браун је попила отров.
Њихова тела одмах потом су спаљена у дворишту Рајхстага, а земни остаци фирера никада нису пронађени те и данас постоје бројне шпекулације о томе да ли се он заиста убио.
Скоро је ФБИ објавио тајна документа о томе да је Хитлер виђен у Аргентини, што је додатно подгрејало теорије завере о наводном бекству Хитлера и еве Брану као и да је вођа Трећег рајха умро природном срмћу.
Амерички ФБИ испитао је информације према којима нацистички вођа Адолф Хитлер можда није извршио самоубиство 30. априла 1945, већ је наводно побјегао у Аргентину подморницом.
ФБИ је имао увид у документа с којих је скинута ознака поверљивости, а који сведоче о томе да је Хитлер побегао у Јужну Америку подморницом по завршетку Другог светског рата, пет месеци пошто се, како каже званична историја, убио у берлинском бункеру.
Документа су датирана на 21. септембра 1945, две недјеље пошто се Јапан предао након што су САД бациле атомске бомбе, преноси лондонски "Даилy миррор".
Током година почеле су да круже гласине да је нацистички вођа изгледа преживео рат, а појавиле су се и информације да живи у подножју Анда.
ФБИ досјеи откривају да је о тврдњама да је Хитлер преживио вођена истрага, па су међу документима и бројна писма између бившег директора ФБИ Јона Едгара Хувера и његових подређених.
ФБИ је наводно информације до којих је дошао пренио војној обавештајној служби.
У документима се тврди да је нацистички лидер стигао у Аргентину са око 50 људи за које се верује да су званичници који су побегли из Трећег Рајха и чланови њихових породица. Наводи се да је био лошег здравља и да је патио од астме и чирева када се искрцао у Аргентини.
Именовано је шест аргентинских званичника који су наводно помогли Хитлеру да се смјести на ранчу у подножју Анда.
„После шест година рата, који ће упркос свим неуспесима, ући у историју као најславнија и херојска манифестација борбе за егзистенцију народа, ја не могу напустити град који је престоница Рајха. Од када су наше снаге сувише слабе да зауставе непријатељски напад и од када када је наш отпор постао слаб због створења која су слепа као што им недостаје карактер, ја бих желео да поделим судбину милиона других који су такође решили да остану у овом граду. Али, ја нећу пасти у руке непријатеља који захтева нови спектакл, руковођен од стране Јевреја, за демонстрацију хистеричним масама“, наводи се у његовом политичком тестаменту.
Додаје се да је он према томе одлучио да остане и да добровољно одабере смрт када он одлучи да позиција Вође и Канцелара не може да се више одржава.
„Ја ћу умрети са радошћу у срцу знајући за немерљива дела и достигнућа наших сељака и радника и допринос јединству у историји омладине која носи моје име“, истакао је Хитлер у документу који је издиктирао дан пред самоубиство.
Ипак само дан раније све је изгледало сасвим другачије. Наиме, 29. априла 1945. године, пола два ујутру. У берлинском Фирербункеру малобројне званице скромно прослављају брак Хитлера и Еве Браун, док секретарица Траудл Јунге на писаћој машини куца фирерово завештање.
Око један сат ујутру, Адолф Хитлер и Ева Браун ступили су у брак пред матичарем Валтером Вагнером и сведоцима Јозефом Гебелсом и Мартином Борманом. У складу са немачком традицијом, на себи је имала скромну црну венчаницу. Он није пресвукао униформу.
После кратке церемоније, око 01.30 часова одржан је мали свадбени доручак, или ручак, или вечера, како год желите: њима самима то није било битно јер су се већ предуго налазили у Фирербункеру испод берлинске Рајхсканцеларије, и одавно су изгубили сваки осећај за време, и за доба дана.
Док је секретарица Траудл Јунге куцала копије Хитлеровог политичког тестамента и личне опоруке, присутни гости служени су шампањцем, мађарским вином, сендвичима, кобасицама.
Хитлер је одбио шампањац, целога живота био је трезвењак, противник алкохола и пушења, али је том приликом пристао да попије чашу мађарског вина заслађеног шећером.
Матичар се после чаше шампањца и кобасице вратио на борбени положај, пошто се крају приводила Битка за Берлин а Црвена армија налазила на удаљености од пар стотинама метара, два дана касније погинуо је на улици у унакрсној ватри.
Фиреров лични собар Хајнц Линге касније се сећао своје одушевљености сабраношћу Еве Браун, којој су очи заблистале када ју је ословио са „фрау Хитлер“.
"Спустила је руку на његову подлактицу, и задовољна причала с њим. За то време, Хитлер је размишљао о тестаменту и додатним именовањима на упражњене положаје после његове смрти. Био је „фирер и рајхсканцелар“, пошто је 1934. након смрти председника Паула фон Хинденбурга спојио положаје државног поглавара и председника владе, али су они правно гледано остали одвојени; зато је за новог председника Великонемачког рајха одредио адмирала Карла Деница а за рајхсканцелара Јозефа Гебелса", причао је он.
Адолф Хитлер је био немачки диктатор, лидер Нацистичке партије, канцелар и самопроглашени председник Немачке. Рођен је 20. априла 1889. године у аустријском месту Браунау на Ину. У новијој историји остаје упамћен као један од највећих злочинаца у свету.
Прочитајте ОВДЕ шта то тврди професор са Оксфорда а тиче се ванземаљаца.
Извор: espreso. rs
