Руски председник је рекао како је одлуку донео из хуманитарних разлога, јер Кијев те људе не признаје за своје грађане, ускраћује им темељна права, не исплаћује им пензије, нити им јамчи било какву помоћ. Уз све наведено, власти из Кијева воде војну кампању против регија које су се Споразумима из Минска одавно требале интегрисати у састав Украјине. Како то није учињено, за Москву није било другог излаза него да се на овај начин побрине за неколико милиона људи који живе у Русији или на територијима ДНР и ЛНР.
Будући да кијевски режим не показује знакове договора, предузимаће се све више нових корака за интеграцију република и њихових становника у јединствени руски простор,
“О томе о чему смо тако дуго говорили, догодило се. Данас је Владимир Путин потписао декрет о поједностављењу поступка добијања држављанства Руске Федерације за становнике ДНР и ЛНР. Рекли смо да ће се то догодити у пролеће, пре неколико месеци”, на дан објаве одлуке пише новинар Александар Роџерс, који је и сам држављанин Украјине и налази се у процесу добијања руског држављанства.
За руску владу се нови председник Украјине Владимир Зеленски не чини спремним на преговоре.
“Све је то је логичан наставак развоја догађаја. Будући да кијевски режим не показује знакове договора, од сада ће се предузимати све више нових корака за интеграцију република и њихових становника у јединствени руски простор, а добијање руског држављанства грађана република је дуго очекивани и жељени корак. Заправо, због свега тога је све и почело”, рекао је Александар Роџерс.
Подсетио је да се део Руса, попут становника република Донбаса, дуго бојао да ће бити враћен у Украјину. Међутим, као што видимо, то се не догађа.
“Као што сам рекао, нико никога не враћа у Украјину, како су многи плашили становнике Донбаса. Говорили су да ће бити као с Курилима, као овде или онде, као и увек, све уопштено”, истакао је стручњак.
Према његовом мишљењу, ситуација се за народ у Донбасу развија на најповољнији начин за Русију.
“С једне стране ће се спровести интеграција руског народа у руски свет. Још увек не свих, али становници Донбаса заслужују то више него ико други. С друге стране, они неће признати изборе, неће им се блокирати испоруке нафте, затворити тржишта или било шта чиме се жели уразумити кијевски режим”, додао је А. Роџерс.
Подсетимо, уредба налаже да особе с подручја одређених делова регија Доњецк и Луганск у Украјини имају право да поднесу захтев за пријем у држављанство Руске Федерације на поједностављени начин.
Наравно да је ово политичка одлука с далекосежним последицама и јасна порука Кијеву да се “уразуми”, како тврди руски новинар пореклом из Украјине.
Раније смо објавили изјаве одлазећег украјинског председника Порошенка и виших функционера из Кијева, као и коментар Стејт Департмента, али се бура не стишава.
Заправо, Владимир Путин није имао ни времена да потпише декрет о поједностављењу добијања руског држављанства за становнике Донбаса, а хистерија је већ почела да се шири интернетом.
Први је био одлазећи министар спољних послова Украјине Павел Климкин, који се протеклих пет година није сетио постојања становника Донбаса, да би након Путиново декрета проговорио: “Ви сте Украјинци. Будите свесни тога. Не узимајте руско држављанство!”.
Озбиљно? Зар он још увек мисли да након пет година континуираног бомбардовања од стране оружаних снага Украјине и напада неонацистичких група на Донбас, људи тамо могу бити украјинске патриоте? Тешко је у то поверовати. Дакле, ово је био празни вапај очаја.
Готово одмах је хистерија обузела обе стране породице Шаријев. У својим коментарима су хистерично претили Москви: “Ово ће вам опет наштетити” и “Не усуђујте се да се мешате у унутрашње послове Украјине.”
Чудно, када су САД организовале државни удар у Кијеву и поставиле своје марионете на власт, то није сметало породици Шаријев и то нису сматрали мешањем у унутрашње послове Украјине. Протеклих година, када су Мађарска, Румунија и Пољска делиле своје пасоше у пограничним подручјима, није им сметало. Али, када је Русија исто понудила становницима Донбаса, али добровољно, јер их нико на то не сили, одједном хистерија. Шта се догодило?
Уз све то су се на руском делу интернета одмах нашли велики економисти, који су почели да рачунају да у Донбасу живи 1,1 милион пензионера и да ће руска влада на њихово издржавање морати да потроши око 120 милијарди рубаља годишње. Тако су се жестоко залагали да промовишу ову тезу да су износу приписали три нуле. Ништа ново. Заправо су посегли за старим рецептом украјинских националиста, према којима је у њиховим првим “жртвеним документима” Стаљин убио 1,5 милијарди људи. Упркос чињеници да Стаљин није био либерал, уместо ужаса, тада су се сви смејали.
Али ужасне приче никога нису импресионирале, јер се испоставило да 120 милијарди рубаља и није нека свота. То је мање од 2 милијарде долара, а чак и ратна економија Донбаса то може да поднесе. Наравно, обрнутим извозом угља и других производа преко Русије или компанија регистрованих у Јужној Осетији и Абазији у Украјину или треће земље.
“Смешно је то што ће држава трошити мој новац, а није ме питала”, пише корисник Миша Шахов, незапослен, који не плаћа порезе и живи у Гои од новца који добија од изнајмљивања свог стана у Москви. Овај посебно дегутантни став долази од људи који се претварају да су остављени, то јест, присталица државе благостања.
Међутим, како тврде познаваоци ситуација, исти они који данас пишу колумне у којима вриште “како Русија сада мора да храни још милион пензионера”, пре пет година су викали “Владимире Владимировичу, пошаљи трупе у Кијев”.
Наравно да не треба бринути. Људи у Донбасу су вредни и могли би свакоме бити узор. Они ће се само прехранити. Чак и под гранатама, стари рудници Донбаса и даље раде. То се не би ни знало да медији нису објавили вест о експлозији метана у руднику угља у селу Јурјевки, двадесетак километара југозападно од Луганска, када је у четвртак ујутро погинуло пет рудара, а дванаесторица се воде као нестали. Руско министарство за ванредна стања, које је годинама, пре него што ће постати министар одбране, водио генерал Сергеј Шојгу, одмах је послало спасилачке екипе и опрему.
Русију, срећом, не воде “економисти”, већ стратези и визионари.
Враћајући се на Путинову уредбу, Александар Роџерс, рођен у украјинском граду Винице, пише: “Ја заправо и нисам становник Донбаса, стога не спадам под ову уредбу. Али јуче сам био срећан због тих људи. Сањали су о томе, трудили су се, борили су се за то и давно су то заслужили. Разумем да ће и даље бити свих врста уобичајених бирократских кашњења, али је најважније да је лед пробијен. И ускоро можемо рећи: “Добродошли кући!”
Међутим, сада ће утихнути сви они који су годинама говорили како је Путин издао Донбас. Разумни људи ће схватити да су грешили и да је ово била одлука која ће бити објављена у правом тренутку. Они којима је “критика” начин постојања и остварења скривених политичких амбиција, наставиће да живе својим уобичајеним животима и већ су пронашли прву жртву, пензионере Донбаса.
Али, шта ће Русија добити овим? Захваљујући овој уредби ће око три милиона људи руски пасош добити у само три месеца. Одмах да појаснимо да то не значи како ће до 1. августа милиони људи који су исцрпљени ратом добити руске пасоше. Рок за стицање држављанства биће три месеца за сваку особу, али ће се спроводити поступно.
А сада о суштини “инцидента” и реакцији на њега. У Донбасу је реакција прилично предвидљива – радост и славље. У Русији, већина грађана, наравно, подржава ту одлуку. Осим либерала и оних који протестују против свега, који се могу назвати вечним интернет несрећницима, који критикују власти Руске Федерације због истог онога због чега и амерички либерали, покушавају да ову критику замотају у “патриотску омотницу”.
Такви би “другови”, да се тада могло, критиковали и Стаљина због победе у рату против нацифашизма. Питали би зашто није победио већ 1941. године? Зашто се криминално повлачио до 1945., уместо да заједно с побуњеним немачким радницима уђе у Берлин у марту 1942.?
Њихова критика ће изгледати уверљиво. Јер су на њиховој страни речи које се не могу проверити, а на Стаљиновој страни најтежа војно-дипломатска кампања од неколико година. Дакле, “критичари свега и свачега” сада, уместо радости за Донбас, или критикују одлуку због новог буџетског терета или грме против Кремља: “Зашто им нисте дали пасоше пре?”
А сада о предностима које је Русија добила покретањем поступка за издавањем држављанства становницима Донбаса.
1. Руси огромном већином мисле како је крајње време да помогне Донбасу, да се успостави мир и заустави тамошње крвопролиће. Очигледно је да ће ова одлука смањити напетости у Русији и ојачати поверење грађана у владу.
2.Издавањем пасоша становницима Донбаса је Русија јача тако што прима три милиона најоданијих људи у руском свету, који је никада неће издати. Каква је западна демократија, видели су властитим очима. И властитим ушима су је слушали за време бомбардовања. Ово искуство и та осећања је тешко преценити.
3.Уз милионе “цивилних” пасоша Русије, ту је и на десетина хиљада војника и официра, становника Донбаса, који седе у рововима, који ће заиста штитити Русију и Русе по цену живота и здравља. Ови “војници Русије” још увек немају руско држављанство. Издавање пасоша Руске Федерације онима који су Руси, који се сматрају Русима без обзира на порекло и крв која тече у њиховим венама, бориће се за своје право да говоре руски, јер је то чин правде, а руски народи имају посебан став према правди.
4.Давање руског држављанства становницима Донбаса у потпуности урушава украјинску пропаганду из последњих пет година. Након преузимања власти у Кијеву је почела пропаганда да су неке “руске терористичке” трупе деловале у Доњецку и Луганску, а ДНР и ЛНР су једноставно окупиране од стране Русије. Можете то говорити и понављати дуго времена, а онда три милиона становника Донбаса добровољно затражи да им се изда руски пасош. Добровољно?! Након тога ће све приче о “окупацији” и насиљу бити неуверљиве, јер је немогуће силом поделити пасоше онима који је не траже. Ситуација постаје транспарентна, одмах је јасно шта становници Донбаса желе и ко их подржава.
5.Због критика и одобравања председничког декрета се у Русији готово није обратила пажња на један врло важан детаљ. Ако су раније у Русији тражили званичну потврду и документ о одрицању од држављанства Украјине, како би добили пасош Руске Федерације, сада се посебно наглашава да становници Донбаса не морају да одбаце украјински пасош. Русија то не захтева, али из хуманитарних разлога помаже сународницима.
Значење свега што се догађа савршено схватају у Кијеву. Министар спољних послова Павел Климкин је изјавио како је “декрет Владимира Путина агресија”. Мало касније је рекао како ће “убудуће Русија издавати пасоше не само становницима република Донбаса, него и целокупном становништву Украјине”. Кијев је захтевао повећани политички притисак на Русију, додатне санкције, иако за то нема никаквих разлога, јер би исто морало да важи и за Пољску, Мађарску и Румунијуу, као што је руски председник подсетио западне лидере.
Друго, свака држава је суверена у питању издавања држављанства. Не мора никога да пита за допуштење. Уосталом, поступак је једноставан: особа тражи руско држављанство, а Русија се слаже. То је све.
Стога оптужбе не би требале бити упућене Русији, него онима који су људе у Украјини довели у такво стање да желе пасош друге државе. Русија не преузима територије ДНР и ЛНР, само даје пасоше људима.
Неки руски стручњаци за сукоб у Донбасу су више пута говорили о потреби издавања руских пасоша становницима ДНР и ЛНР, као први корак у заустављању братоубилачког рата између Русије и Украјине, који је покренуо Запад.
6.Одлучујући корак у превладавању ове опасне “феудалне фрагментације” требало би да буде оно чега су се сада уплашили у Кијеву. Русија је такорећи рекла да сваки грађанин Украјине, осим нациста и следбеника идеологије Степана Бандере, може добити руско држављанство. Давањем пасоша прво Донбасу, а затим читавој Украјини, може се радикално променити геополитичка ситуација у Европи.
7.Сама чињеница да је значајан део становништва суседне земље поднео захтев за руско држављанство, без потребе да се одрекне украјинског, постао би својеврсни плебисцит, показатељ става према актуелним властима у Кијеву и самом постојању Украјине као “антируске државе”. Резултати овог референдума не могу бити лажирани, а људи, за разлику од предизборних кампања, не могу бити збуњени. Уосталом, сваки грађанин Украјине добровољно и лично тражи руски пасош. Ако је држављанин Украјине постао и грађанин Русије, а има и десетине милиона таквих људи, пропада и пројекат “Украјина = АнтиРусија”, што значи немогућност покретања рата између две братске земље у сваком смислу.
То је оно чега се актуелни политичари у Кијеву највише боје. Дословно сви. Они су свесни да су пасоши за Донбас само први корак. И зато украјински прозападни политичари реагују исто.
У седишту изабраног председника Украјине Владимира Зеленског су, као одговор на Путинов декрет, позвали на строже санкције против Русије, а одлазећи председник Порошенко назвао је одлуку руског председника Владимира Путина незапамћеним мешањем у унутрашње послове Украјине и брутално кршење суверенитета, територијалног интегритета и независности Украјине.
Путинова одлука се не може мерити новцем. Трошкова ће бити, али да се штедело не би било могуће ослободити Европу од Хитлера или победити Швеђане код Полтаве. Уосталом, да су на челу Русије били “економисти”, а не стратези и визионари, Руси никада не би видели пространства Сибира и Далеког истока. Украјина Русији не може бити терет, јер је довољно богата, али то богатство данас тече изван њених граница. Осим тога, ова одлука Владимира Путина, вероватно одавно испланирана, али објављена након пораза Петра Порошенка, без сумње ће ојачати руски спољнополитички утицај. И за крај, наше честитке Донбасу.
Путин је спречио напад Шиптара за Ускрс. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: logicno.com
