Најновија класа руских подморница била је тема нове емисије „На нишану Мирослава Лазанског“, а саговорник нашег спољнополитичког коментатора и колумнисте је ове недеље био морнаричко-технички пуковник Милан Комар.
На констатацију да су на првим снимцима подморнице „Белгород“ објављеним у јавности њени пропелери били покривени специјалном тканином, и упитан да ли је могуће да је то због тога што стручна јавност, можда, не треба да види како они тачно изгледају, Комар каже да то није неуобичајен потез на поринућу.
Његова процена је да су одређени делови подморнице, заправо, били намерно скривени, с идејом да се привуче што више медијске пажње.
„Нема ту заправо неке велике тајне — на свим тим подморницама налазе се пропелери са седам крила, који су, како се то стручно каже, ’изведени до максимума‘. За једног хидроакустичара нема праве ’слике‘ пропелера све док он дубоко под водом не направи кретај, и док хидроакустичар не сними његове карактеристике. Дакле, нема никакве техничке тајне. Мислим да је то замотавање пропелера само знак мало пажљивијег односа према медијима у савременом добу, јер, не заборавите, тај пропелер је пет година био на увиду, могао је да га види свако, да га услика, или чак да га наслика — дакле, ово је вероватно само покушај да се произведе некакав ’ефекат свечаности‘“, каже пуковник Комар.
Он додаје и да су познате само поједине техничке карактеристике подморнице „Белгород“ — као на пример то да је њена декларисана радна дубина око 400 метара — а да је нарочито занимљиво то да ће уз њу ићи још једна, знатно мања подморница.
„’Белгород‘ је грађен на основу подморнице ’Оскар 2‘ — задржали су конструкцију, димензије, мало су је продужили. Дакле, у односу на ’Оскара‘, али и на конкуренцију, то је већа подморница; направили су је тако да буде комбинација борбене и експерименталне подморнице. Додали су неколико савршено актуелних борбених система, и Белгород је сада практично ’матично пловило‘, брод-мајка. Сада следе пробе и испитивања различитих ефеката, односно Руси желе да сазнају како све то ради у пракси“, каже Комар.
Куриозитет је, додаје наш саговорник, што ће се испод „Белгорода“, односно уз њега, налазити „скривена“, мања подморница, такође с нуклеарним реактором, масе око две хиљаде тона и са 25 чланова посаде, чија је намена да као мања, бржа и окретнија буде нека врста заштите стационарнијем „Белгороду“, односно да буде задужена за тзв. „кружна осматрања“ на месту на којем је „Белгород“ укотвљен.
На подсећање Мирослава Лазанског да је председник Русије Владимир Путин пре годину дана најавио да ће баш са подморнице налик „Белгороду“ бити лансиран нови руски торпедо „Посејдон“, са сопственим нуклеарним реактором, пуковник Комар наводи да је „Белгород“ на поринућу имао чак шест таквих торпеда.
„То је његово најважније оружје; поред њега, поседоваће још два-три веома софистицирана система. Колико сам успео да видим, на поринућу је било по три торпеда на левом и на десном боку, и то је право чудо. Светско чудо! Запад све време спекулише о томе за шта су Руси наменили тај торпедо — да ли за први борбени удар, или за нешто друго, али заиста за то не постоји друга реч него — чудо. То је торпедо који може да пређе чак десет хиљада километара, а еквивалент његовог експлозива је око сто килотона“, каже пуковник Комар.
Руси стратешки пуно добијају лансирањем нове подморнице, као и системом „Посејдон“, јер је претпоставка да ће уследити производња серије од најмање 4-5 комада, додаје пуковник Милан Комар, и наглашава да је на светској сцени, и поред покушаја Кине, Индије, Бразила и других земаља да се укључе у „подморничарску трку“, Руска Федерација ипак у највећој предности у тој области.
Међутим, кад је „Белгород“ у питању, с обзиром на то да је у питању прво такво пловило чија укупна маса вероватно премашује и 50 хиљада тона, читав пројекат је и даље у великој мери обавијен велом тајне. „За светску, а пре свега за стручну јавност, највероватније ће и у неком наредном периоду он и остати потпуна мистерија“, каже на крају разговора за Спутњик пуковник Милан Комар.
Антируска Украјина ће нестати, а геополитичке промене у Европи ће бити несагледиве. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: rs.sputniknews. com
