Кина је главна на уму званичника НАТО који су се окупили у америчкој престоници како би прославили 70. годишњицу потписивања Вашингтонског споразума, којим је успостављен савез 4. априла 1949. године.
Да ли и у којој мери би чланови савеза требало да дозволе кинеском технолошком гиганту "Хуавеј" да послује у њиховим земљама, као и могући проблеми са жељом Италије да се придружи амбициозној иницијативи "Један појас, један пут" питања су на која НАТО треба да нађе начин да одговори, пише "Политико".
- Кина ће постати главни субјект 21. века с обе стране Атлантика. Кина је изазов за скоро сваку тему. Важно је боље разумети шта то подразумева за НАТО - изјавио је немачки министар спољних послова Хајко Мас у говору у Вашингтону у среду.
То је тешко питање за Европу која, као и САД, има дубоке комерцијалне везе са Кином.
- Ми смо партнери с једне стране и конкуренти с друге стране - не само у погледу економије, већ имамо и врло различите политичке системе. Желимо односе на основу реципроцитета. Такође желимо добре трговинске везе са Кином - рекла је Ангела Меркел на самиту Европског савета у Бриселу прошле недеље.
Кина је сада највећи трговински партнер Немачке, испред САД. За ЕУ у целини, трговина са Кином је на другом месту веома близу САД. Поред тога, Кина је показала спремност да уложи значајне износе тамо где други неће: у инфраструктурне пројекте у земљама као што су Грчка, Мађарска и Италија.
Док је Трампова администрација била фокусирана на Кину од првог дана, европски лидери тек почињу да се суочавају са све већим знаковима да кинеска великодушност може представљати дугорочну стратешку претњу региону.
ЕУ је обећала да ће заузети строжи став према Кини по питањиу сајбер шпијунаже и крађе интелектуалне својине, што су питања која ће се наћи на врху агенде на самиту ЕУ и Кине следеће недеље.
Није јасно какву улогу НАТО са својим географским ограничењима треба да одигра у напорима Запада да се заштити од Кине.
Међутим, расте уверење међу безбедносним званичницима да кинеска политика има утицаја и на САД и на Европу.
На пример, питања о томе како осигурати отворене канале у кључним трговинским коридорима, као што је Јужнокинеско море, једнако су важна за Европу као и за САД.
Претња коју пружа способност кинеске војне борбе је још једна област од кључног стратешког значаја. Све што недостаје је стратегија Запада.
- Сви бисмо могли имати користи ако бисмо могли развити заједничке приступе са САД. Али још увек немамо стратегију ЕУ и не можете имати заједничку стратегију ако немате сопствену стратегију - рекао је Волфганг Ишингер, бивши немачки амбасадор који сада води Минхенску безбедносну конференцију.
Подела фокуса између Русије и Кине
Највећа забринутост за Европу је да ће у свету велике борбе сила између САД-а и Кине, она бити остављена по страни. Недавна одлука председника Доналда Трампа да се повуче из Споразума о средњим нуклеарним снагама (ИНФ), споразума из доба Хладног рата који је имао за циљ задржавање нуклеарног оружја средњег ранга изван Европе, подстакао је те страхове. Трампова администрација је донела одлуку без ангажовања европских савезника из Вашингтона, иако би Европа била највише изложена руским нуклеарним оружјима. Оно што је Европљане фрустрирало било је то што практично нису имали право гласа о питању од егзистенцијалног значаја за њих.
Велики ризик за Европу би била криза у Азији која би одвратила америчке ресурсе од НАТО. Таква промена би могла доћи изненада, као што се догодило након терористичких напада 11. септембра 2001. године, када су САД преусмериле свој фокус готово преко ноћи на Блиски исток. Зато неки европски војни стратези верују да би се чланице НАТО у региону требало да се припреме да преузму вођство у суочавању с Русијом. Одређени број европских земаља, укључујући Велику Британију и Немачку, већ играју централну улогу у НАТО-овој операцији унапређене даљње присутности у Балтичким земљама и Пољској, која има за циљ да обесхрабри Русију да не врши агресију у региону.
Кад би се Европа усредсредила на Русију, ослободила би САД да се више концентрише на Азију (где европски савезници НАТО практично немају присуства), поделу рада која би вероватно учинила да Вашингтон на челу са Трампом има боље мишљење о Алијанси. У том погледу би успостављање Европске армије било корисно.
Са Трампом или без њега, реалност суочавања са Кином ће довести до разматрања будућности НАТО. Да ли Европљани, с обзиром на њихову све већу економску зависност од Кине, могу постићи консензус међу собом или са САД, друго је питање. Жеља земаља у јужној Европи да прихвате кинеске инвестиције је забрињавајући знак онима који позивају на јединствен приступ.
- Кина паралише доношење одлука у Европи. Требало би да ми правимо инвестиције које сада Кина ради. Али нисмо више довољно богати да држимо Кину изван нашег тржишта - рекао је Јан Техау, немачки политиколог и директор Евроспког програма на Немачком Маршаловом фонду.
Снаге НАТО пакта спремне да ударе на Русију, бојно поље Црно море. Више о томе читаајте ОВДЕ.
Извор: Блиц
