Генерал Калифа Хафтар показује се као кључни играч грађанског рата пошто је са својом Либијском националном армијом заузео главна нафтна поља и извозне терминале у име паралелне владе која нема међународну подршку. Хафтарови борци заузели су и град Гарјан стотинак километара јужно од Триполија и најавили марш ка престоници коју контролишу снаге лојалне међународно признатом лидеру Фајезу ал Серају.
Тако је генерал Хафтар постао централна фигура у ратом разваљеној земљи. Он је добро познато име пошто је као официр учествовао у државном удару којим је 1969. године свргнут последњи либијски краљ Идрис. То је био и почетак вишедеценијске владавине пуковника Муамера ел Гадафија северноафричком земљом.
Опозиционар из Вашингтона
Међутим, Хафтар и Гадафи разишли су се двадесетак година касније, након што је њихова земља поражена у рату са Чадом 1987. Хафтар је као заповедник војске заробљен и затим око 1990. испоручен у Сједињене Државе где се прикључио либијској опозицији којом је управљала ЦИА. Тако је Хафтар пуне две деценије из вашингтонског предграђа планирао да збаци или убије бившег саборца Гадафија.
То је коначно дочекао 2011. током побуне против Гадафија у Либији. Властодржац је убијен након ваздушних удара НАТО, те је Хафтару отворен пут до једног од заповедничких места у редовима побуњеника.
Фебруара 2014, Хафтар је путем телевизије позвао Либијце да се успротиве Општем националном конгресу – телу које је водило земљу у прелазном периоду – те да се одрже слободни избори. Тај Конгрес је претходно контроверзном одлуком продужио свој мандат. Влада је тај потез Хафтара означила као покушај државног удара.
Три месеца касније официр је удружио снаге са паравојскама из области града Зинтана те су покренули операцију против исламиста који су држали велики источни град Бенгази под својом управом. Избори који су уследили довели су до формирања две паралелне власти: један парламент и Влада у главном граду Триполију, и други парламент и Влада у Бенгазију – овим другима се приклонио Хафтар премда су они први имали међународну подршку.
У марту 2015, тај непризнати парламент именовао га је за команданта Либијске националне армије. Премда је тај назив достојан праве војске, у ствари се ради о савезу преосталих војних јединица лојалних Хафтару, полицајаца, племенских милиција и разних оружаних група.
Шта хоће генерал?
Генерал се представља као либијски патриота, али нема баш погодну биографију – многи му замерају некадашње присне односе са Гадафијем, а онда и са Американцима. Ипак, његове снаге већ годинама заузимају нафтом богати исток земље где су поља и терминали, побеђујући паравојне јединице лојалне властима у Триполију или исламистима.
Под покровитељством Уједињених нација, 2015. је успостављено тело звано Председнички савет са идејом да помири све фракције у Либији и представља једину признату власт. На његовом челу је Фајез ал Серај. Међутим, борци лојални тој власти нису никада успели да успоставе контролу ни над читавом околином Триполија, а камоли над целом земљом. Прелазну владу којом руководи Серај није признао чак ни званични парламент.
Од тада УН, Француска, Италија и земље Арабијског полуострва покушавају да доведу Сераја и Хафтара за исти сто и окончају грађански рат. Следећа рунда разговора под патронатом УН требало је да се одржи крајем априла, а било је планирано да се разговара о парламентарним и председничким изборима који би коначно изнедрили јединствену власт за целу територију Либије.
Према неким извештајима, Хафтаров циљ је да буде заповедник званичне армије целе Либије тако што би његова Либијска национална армија била призната као званична војска. Сада су његове јединице надомак главног града и та ће војна претња можда бити вредан капитал који Хафтар носи на преговоре о „уједињењу“ Либије.
Командант Либијске националне армије фелдмаршал Халифа Хафтар одбио је предлог генералног секретара УН Антонија Гутереша да одржи састанак са председником Владе Фаузом Сараџом у Женеви. Прочитајте ОВДЕ све о томе.
Извор: Дојче Веле
