Због растуће оперативне кризе у регији Сирта, авиони из Мисрате су наводно напали колоне Хафтарових снага у подручју родног града Моамдера Гадафија. Удари су спроведени на три локације западно од Сирте, дуж обалског пута, што потврђује да је Сирт блокиран. Бројни извори наводе да Либијска народна армија данас планира покренути кампању ослобађања Сирта, али борбе још нису почеле.
Снаге Владе националног споразума премијера из Триполија Фајеза Ал-Сараја извештавају о покретању операције “Вулкан гнева”, чији је циљ спречити офанзиву ЛНА. Западна влада Триполија тврди да је успела да уништи један тенк Хафтарове војске и да су њихове снаге убиле и заробиле 34 борца Либијске народе армије.
Међутим, команда Хафтарових снага је известила да је операција “Вулкан гнева” пропала у самом почетку, а јутрос је потврђено да су Хафтарови авиони бомбардовали ваздухопловну базу Митига западно од Триполија, која је сада неупотребљива за покретање напада, а неколико авона који су могли да лете су уништени.
Снаге Триполија су у недељу напале међународни аеродром Триполи, гдје се налазе Хафтарове снаге, након чега се Хафтар одлучио да повећа број ваздучних удара. Подсећамо, 4. априла је Хафтар наредио напад на Триполи, а 5. априла је преузео контролу над аеродром јужно од главног рада.
Иако је јуче било информација да су исламистичке милиције и снаге Фајеза Ал-Сараја повратиле контролу над аеродромом, Либијска народна армија тврди да још увек контролише међународни аеродром у Триполију и није да напустила, изјавио је портпарол ЛНА, бригадни генерал Ахмед Ал-Мисмари.
Јучер је ЛНА саоштила како успоставља контролу над већином приградских подручја у Триполију, а Фајез Ал-Сарај је наредио контранапад.
Ситуација се мења из сата у сат, а медији и портали су пуни пропаганде. Оно што се са сигурношћу може тврдити је да борбе и даље трају и да Либијска народна армија не намерава да стане. Ситуација на терену им иде у прилог, као и врло мали отпор на путу до главног либијског града, где би се тек у урбаним подручјима очекују праве борбе.
Хафтар је поручио да ће објвити услове примирја и његови услови ће бити понуђени на основу процена команданата на терену.
Противници кампање тврде да су активна непријатељства опасна, јер би могле уништити идеју о обнови либијске државности. Наиме, уместо једне државе би се могле појавити енклаве које ће подржавати различите стране државе, пре свега Француска и Италија. Али да до тога не дође, исламистичке милиције морају бити војно поражене.
Ако погледате равнотежу снага на бојном пољу, уз потпору арапског свијета Хафтар има више шанси за победу него Сарај, који се ослања на групе исламских фундаменталиста који су концентрисани у Мисрати, али ужива подршку Запада.
Међутим, Хафтар је у четвртак наредио офензиву на Триполи и сутра је већ био на 20 километара од града. Раније је ослободио град Гарјан, стотињак километара јужно од главног града где му пристижу нове снаге и војна техника. Убрзо је преузео контролу над међународним аеродромом и дошао пред јужна предграђа Триполија. Западно од престолнице је ушао у два већа града, док је у две приобалне енклаве окружио локалне исламистичке милиције и спречио их да пошаљу појачања у Триполи.
Хафтар се ослања на активну подршку земаља Перзијског заљева, с изузетком Катара, и Египта и прећутну дипломатску подршку Русије. Уосталом, он је ову офанзиву покренуо након састанка са саудијским краљем Салманом. Стратешки гледано, његова позадина је у потпуности осигурана, док његови противници иза леђа имају само море.
С политичке тачке гледишта, Хафтар је много јачи. Има више легитимитета, јер се ослања на подршку парламента, једине институције која има легитимни статус и коју је изабрао народ.
Главни недостатак такозваног премијера Фаyеза Ал-Сарраја је недостатак легитимности. Он је три пута парламенту на одобрење поднео попис владе, а парламент га је три пута одбацио. Сарај нема никакве везе с парламентом, а састав владе коју је покушао наметнути је изазвао категоричне приговоре Заступничког дома са седиштем у Тобруку.
Фајез Ал-Сарај је покушао да формира владу с исламистичким групама које су повезане с Ал Каедом, Исламском државом и Муслиманским братством и људима које су му предложили екстремисти. Наравно, такав кабинет је одбијен и УН је намјеравао средином овог месеца одржати националну конференцију на којој би се две стране договориле о нечему о чему се никада неће моћи договорити, јер је Хафтар, када је 2014. покренуо антитерористичку “Операцију достојанство”, рекао “како у новој Либији неће бити места наоружаним исламистичким групама ни њиховим политичким представницима”.
У војном смислу, проблем са ваздухопловством није тако тежак. Уништене су све писте, а мало авкиона може да лети. Ради се о прастарим совјетски МиГ-овима, старим југословенским “Галебовима” Г2 и чешким Л-39 ЗО.
Оружане снаге на терену мораће да реше проблем, а Хафтарова пешадија осваја територије.
Запад, ако жели нешто да учини, мораће послати своје трупе, а то значи да мора бити спреман на битке и губитке у људству. Да би се то учинило, ако говоримо о Сједињеним Државама, кампању мора одобрити амерички Конгрес, а не председник.
Нема никакве могућности за ангажман НАТО пакта, јер европске земље немају јединствен став о Либији. Италија и Француска имају потпуно супротна гледишта. Француска сарађује с Хафтаром, а Италијани и Британци с Фајезом Ал-Сарајем у Триполију. Дакле, консензуса у НАТО пакту нема и не може бити заједничке операције.
“С обзиром на све већу кризу у Либији, Велика Британија и НАТО требају да предузму акције, будући да је њихова војска учествовала у операцијама свргавања Моамера Гадафија, што је довело до хаоса у земљи. Осим тога, нестабилна Либија су отворена врата кроз која мигранти могу да продру у Европу”, пише Скај Њуз.
“Али би било лудило с гледишта било које војске да доведе соптвене трупе у тако проблематични регион, гдје је огромна количина оружја у рукама становништва и наоружаних група. Стога ће се европске канцеларије и Вашингтон ослањати на локалне ресурсе, локалне групе. То може бити опасно, јер идеја о обнови либијске државности може бити уништена. Уместо једне државе, могу се појавити енклаве које спонзоришу поједине западне земље”, рекао је извор за Скај Њуз, али искључује да би се управо победом Хафтара Либија опет могла ујединити и решити се екстремизма и радикализма.
На интернету су већ објављени видеозаписи о “привременом повлачењу” америчког војног особља из Либије, а америчке власти су одлуку донеле због “безбедносних разлога”. Снимци које су објавили либијски медији приказују бродове под америчком заставом који се налазе у либијским обалама.
Запад је хтео наметнути своје вође независној држави. То би се могло постићи да није покушао, заједно с Фајезом Ал-Сарајом као премијером, ког неће прихватити ни парламент ни генерал Хафтар, јер групе које га подржавају сматрају својим крвним непријатељима и обећали су им да ће бити поражене још 2014. Сада сведочимо епилогу ове приче.
Русија је у овом тренутку декларативно неутрална, иако је јасно да је опција с Хафтаром и новим вођством које ће бити изабрано на општимим изборима за Москву повољнија.
Међутим, сама могућност руског продора у Либију узрокује хистерију на Западу. Највише буке прави Лондон. Прошле јесени су британски медији пренели да ће њихове обавештајне агенције запријетиле да ће “угасити светло у Кремљу”, користећи интернет операције, ако Русија “нападне Либију како би стекла контролу над резервама нафте и изазвала нову миграцијску кризу у Европи”.
Порука Владимира Путина сину убијеног Либијског вође, Саифу Ал-Исламу Гадафију, ни мање ни више да подржава његову кандидатуру на председничким изборима, додатно је распламсала ову хистерију. Али ако погледате споља, прави владар земље се чини Хафтар, који је заинтересиран за купњу руског оружја.
Чињеница је да ЛНА контролише 90 посто либијског територија, али је могуће да је успех војника генерала претеран. На пример, Хафтар је рекао да је Бенгази био потпуно слободан 2017., иако је град био очишћен и миран тек годину касније.
Ипак, главна борбена снага Хафтара је новац. Он једноставно с новцем УАЕ купује све снаге које су биле одане Сарају. Ако новца нестане, почеће проблеми и зато мора завршити кампању што пре. Триполи је пун страних плаћеника, што је такође проблем, јер њих није брига за локално становништво.
Ипак, према развоју офанзиве се види да је добро припремљена. Хафтар жели показати своју снагу и опколити Триполи. На југу се налазе исламистички милитанти из Мисрате, који представљају озбиљну претњу. Њих ће Хафтар тешко заобићи и мораће их уништити. О помирењу се уопште не може говорити, јер је мржња обострана.
Хафтар, Триполи има на длану и жели бити председник Либије и бити нови Гадафи. Генерал жели да покаже да је он господар ситуације, а не Фајез Ал-Сарај.
Председник руског Друштва за пријатељство и пословну сарадњу с арапским земљама, Вјачеслав Матузов, особни познаник Хафтара, није искључио да је одлука о уласку у Триполи била “споразум”.
“Наиме, Хафтар би могао издати наређење о обустави кампање након неког договора са Сарајом. Премијер Сарај нема власт и ослања се само на међународну подршкуу, а Хафтар на војну силу и политичку моћ. Француска, Италија и Сједињене Државе, које, према мишљењу посматрача и контролишу стварну равнотежу снага у Либији, неће се противити ако напад на Триполи не буде “претерано крвав”, а ако буде неуспјешан, онда ће Хафтар бити крив”, примијетио је Матузов.
Али, ово су само претпоставке и Либија без успоставе контроле Либијске народне армије над целом територијом, што се може постићи само војним пораз милитаната из Триполија и Мисрате, никада неће бити уједињена земља нити држава у правом смислу те речи. Хафтар тренутно држи конце у својим рукама и има подршку арапских земаља, пре свега Египта и УАЕ, као и прећутну подршку Француске и Русије. Прави је тренутак да је и искористи на бојном пољу.
Пет кључних ствари које би требало да знате о хаосу у Либији и зашто може да букне нови грађански рат! Прочитајте ОВДЕ све детаље.
Извор: logicno. com/Н. Бабић
