Током 2018. године у свету је на наоружање потрошено чак 1,8 билиона долара, највише од 1988, од када се бележе подаци.

Тензије у Азији

Очекивано, највише новца на оружје потрошиле су САД с председником Доналдом Трампом на челу - 649 милијарди, или чак 36 одсто од укупне суме. На другом месту је Кина, коју предводи Си Ђинпинг, са 250 милијарди. Упоредо с економским растом и развојем, Кина је последњих година константно у врху издвајања на војну индустрију. Занимљиво је да су и поједине чланице НАТО почеле да издвајају веће суме за оружје, док на другој страни Русија већ годинама смањује војни буџет.

Пораст у куповини наоружања изазван је растућом тензијом и ривалитетом између Вашингтона и Пекинга, као и напетом ситуацијом у Азији, где су Индија и Пакистан издвајања за оружје повећали за 3,1, односно 11 процената.

- Главни покретачи војне индустрије на глобалном нивоу су ривалства између Америке и Кине, односно Индије и Пакистана - каже Питер Веземан, истраживач из Програма за наоружање и војну потрошњу при СИПРИ.

У извештају се наводи да Америка већ годинама највише издваја за наоружање, али од доласка Трампа на власт потрошња се још више повећала. Током 2018. САД су потрошиле највише на оружје још од 2010.

Били бисмо богатији

- То је директна последица нових програма које је усвојила Трампова администрација - каже др Од Флуран, један од директора у СИПРИ.

Кина последње 24 године константно на оружје издваја пет одсто више него претходне. Неизвесност око Тајвана и спор са суседима због суверенитета над острвима у Јужном кинеском мору главне су бриге Пекинга на локалном нивоу.

Да је новац издвојен на оружје потрошен на нешто друго, БДП у целом свету би порастао за 2,1 одсто или би сваки житељ планете био богатији за 239 долара.

Руски лидер смањује гас

Русија је у 2018. години на оружје потрошила 61,4 милијарде долара или 3,9 одсто БДП, што је за 3,5 одсто мање него 2017. У односу на 2009. годину, то је раст од 27 одсто. Упркос томе, руски суседи су знатно повећали издвајање на оружје. Пре свих, то је Пољска са 11,6 милијарди долара, што је раст од 8,9 одсто. Слично су реаговале и балтичке земље - Литванија, Естонија и Летонија.

Извор: Курир