За остварење тог циља неолиберална економска доктрина је претворена у идеологију, са својим тактикама и стратегијама, која је требало да прожима све поре народа и друштава, којима је предодређена судбина милијарди потрошача који ће хранити развијене економије Запада.
Међутим, нешто је пошло по злу. Данас се САД, као предводник овог неоствареног историјског процеса, уместо у земље слободног тржишта претварају у економског разбојника. Већ смо писали о томе како Вашингтон, наметањем санкција читавом свету, руши систем који су САД градиле деценијама и властитом немоћи су се запетљале у властите санкције, царине и ембарга.
Економско разбојништво против Северног тока 2 и Хуавеја
Многи Американци свој целокупни поглед на свет и њихово разумевање односа Сједињених Држава с другим земљама темеље на садржају колегијума “Економија 101”, за New Eastern Outlook пише Кејлеб Мапен, политички аналитичар из Њујорка и бивши припадник покрета Occupy Wall Street.
Они на светско тржиште гледају као на простор “слободне конкуренције” у којој се “такмиче” различите земље и међународне корпорације. Верују да потрошачи, заједнице и земље “гласају својим доларима”, чиме награђују најбоље производе и услуге.
У тој суманутој фантазији, коју ликови попут Џорџа Сороша и Ане Марије Слотер заговарају као идеално “отворено међународно тржиште”, Сједињене Државе и западне земље заузимају своју доминантну позицију једноставно зато што су најбољи. Према том мишљењу, производи и услуге које нуде западне финансијске институције и међународне корпорације једноставно су супериорније од оних које се могу купити негде другде. Ова разочаравајућа фантазија је још увек карактеристична за западну, финансијску елиту, која као некакав ментор помаже свету да се “развије” и можда једног дана буде што више налик “супериорном Западу”.
“Енергетска доминација”
Они који тврде да је ова западњачка прича лажна најбољу потврду имају у недавним акцијама америчке владе. Одговор на гасовод Северни ток 2 и недавни напади на технологије кинеског дива Хуавеј потврђују да америчку владу уопште не интересује слободна конкуренцију међу међународним корпорацијама.
Северни ток 2 је гасовод који се тренутно гради, а требало би да буде довршен касније ове године. То ће омогућити руским државним енергетским корпорацијама да продају природни гас земљама унутар Европске уније. Народи у разним земљама ЕУ подржавају изградњу Северног тока 2, јер ће се проширити и повећати погодности њиховом приступу квалитетном и јефтином руском, природном гасу.
Међутим, Сједињеним Америчким Државама и Трамповој администрацији су се придружили челници “отпора” Демократске странке и сви заједно траже да грађани Немачке и других европских земаља не купују руски гас. Они глупо траже да Европска унија купује гас из Сједињених Држава и да га увози преко Атлантског океана.
Свима је јасно да ће увоз природног гаса преко читаве планете бити далеко скупљи за централну Европу, него једноставни транзит преко границе из Русије. Међутим, у оштрој атмосфери хистерије, позивајући се на све врсте невезаних питања и оптужби против руске владе, амерички политички естаблишмент говори о санкцијама и другим средствима присиљавања европске јавности на куповину америчког гаса.
Амерички челници се позивају на критике руске владе темељене на људским правима, што је очито лицемерје. Узмимо само Краљевину Саудијску Арабију, бруталну аутократију која убија и мучи, а на тржишту енергије и оружја остаје главни пословни партнер Сједињених Држава. Брутално убиство новинара Џамала Кашогија није променило тај однос, који је Трамп отворено бранио искључиво на финансијској основи.
Циљ зарађивања новца за америчке енергетске корпорације и слабљење руских енергетских корпорација, њихових конкурената, уопште се не скрива. Бела кућа отворено говори о “енергетској доминацији” као темељу своје политике и говори о томе како је заштита профита америчких нафтних и гасних компанија њена јасна намера.
Рат против кинеског паметног телефона
Јесу ли Немци, Белгијанци и други европски народи слободни да “гласају својим доларима” и да изаберу где ће купити своју нафту и гас? Чини се да “отворени међународни систем” није толико отворен када су у питању геополитички ривали монополиста са Вол Стрита.
Иста реторика и методе се користе како би покушале да се притисну земље широм света, од којих се захтева да не купују телекомуникацијске технологије Хуавеја из Кине. Хуавеј је највећи произвођач телекомуникација на свету. Компанија је саставни део тржишно-социјалистичког модела који је развио Денг Сјаопинг, а Си Ђинпинг га је прилагодио и унапредио.
Хуавеј телефони имају дужи век трајања батерије, боље камере и издржљивији, дуготрајнији хардвер од америчких телефона. Широм света, на местима попут Индије, Латинске Америке и разних афричких земаља, људи су масовно одлучили да купују те јефтиније и квалитетније телефоне. Добит Еплеа је недавно пала само зато што су Хуаwеи производи постали избор све више и више потрошача, широм света и унутар Кине.
Међутим, амерички челници су одједном почели да траже да народи широм света не “гласају својим доларима” и купе бољи телефон.
Ако би примењивали логику слободног тржишта, амерички лидери би једноставно позвали америчке произвођаче да буду конкурентнији. Уместо тога, амерички лидери и даље захтевају да земље попут Пољске и Бугарске престану да послују са Хуавејем и да не купују његове технологије.
У Сједињеним Америчким Државама су Американци били спречени да “гласају својим доларима” и купују П20, најновији телефон који је издао кинески произвођач. Читав попис кинеских паметних телефона је сада забрањен у Америци, јер “представљају ризик за националну безбедност”.
Амерички челници тврде да су паметни телефони које производе кинеске корпорације претња националној безбедности јер компаније које их производе имају везе с кинеском војском и владом. Ова тврдња је прилично лицемерна, јер Епл АТ&Т, Веризон и друге америчке телекомуникацијске компаније нису чак ни покушале да прикрију своје односе са америчким обавештајним агенцијама.
Али амерички телефони нису “војна” или “обавештајна” претња, него су то кинески. Очекивати да КП Кине, која је заправо створила Хуавеј, не одржава контакте с овим телекомуникацијским дивом су смешне жеље очајника.
Од слободног тржишта до економског гангстеризма
Више од “слободне конкуренције” и “отвореног међународног система” који заговарају, чини се да амерички лидери прихватају економску филозофију мафијашких гангстера. Слично као и криминалци који се баве “заштитним рекетом”, америчке вође тврде да су одређене земље у свету њихово “двориште”. Захтевају да се њихови конкуренти униште, а свима који им се нађу на путу следе “санкције”.
Амерички челници сами дискредитују идеологију коју су проширили широм света. Управо они откривају да је “слободна конкуренција” била заблуда и да владе доносе одлуке које користе њиховим богатим финансијерима. Мантра “слободне конкуренције” је коришћена за обуздавање земаља у развоју и потенцијалних конкурената, али амерички челници су срећни што занемарују властите вредности и штите глобални монопол Вол Стрита и Силицијумске долине.
Истина је да најбогатији људи у Сједињеним Државама своје богатство нису стекли личним жртвовањем и брилијантношћу, као што западни свет није стекао своје место у међународној арени својим џентлменским, пословним праксама.
Међутим, у XXI веку земље широм света су одбациле ове заблуде о слободном тржишту и њихове владе су изградиле економије под државном контролом, како би елиминисале сиромаштво и подигле животни стандард. Хуавеј, као и руски Гаспром и Росњефт, резултат су економских иновација у којима су владе, након Хладног рата, предузеле мере којима ће контролисати економију у име становништва.
За разлику од многих радника у западним земљама, становништво Русије и Кине није избачено из процеса изградње супер-корпорација. Када су се две евроазијске суперсиле појавиле у XX веку, нису имале слободно тржиште, већ социјалистичко, централно, планирање економије. Служећи се тим искуствима, које су прилагодиле XXI веку, данас су милиони људи изашли из сиромаштва.
Како је Додик одувао Тачија прочитајте ОВДЕ.
Извор: logicno.com
