Пише: Франк Зирен
САД и Кина ових су дана у ствари планирале да обуставе трговински спор. Говорили су да је остварен напредак. Али, онда је Трамп почетком седмице запретио да ће повећати царине Кини са 10 на 25 одсто. Преговори су се одвијали исувише споро, написао је председник САД на Твитеру. Кинези ће хтети даље да преговарају, али он не учествује у томе, написао је Трамп.
Након кратког размишљања, кинеско Министарство спољних послова је саопштило да ће се и поред свега држати својих планова – преговори су у петак настављени у Вашингтону. То је сталожена реакција. С обзиром на такву врсту притиска и Пекинг је могао једноставно да прекине преговоре. „Покушавамо да схватимо ситуацију“, каже Генг Шуанг, портпарол кинеског Министарства спољних послова. „Позиција кинеске стране је константна и јасна, САД знају какав је наш став.“
То да је Трамп у тако кључном тренутку спреман да стави на коцку преговоре који су се месецима водили са једне стране има везе са његовим бруталним преговарачким стилом. Са друге стране, то је симптом промене односа снага на светској бини: маневарски простор Вашингтона се све више сужава, па тако расту и страхови од губитака.
Најјача светска сила, након распада Совјетског Савеза, готово свакодневно губи утицај у односу на Кину. САД се осећају сатераним у ћошак и зато на све стране заоштравају тон.
Стога и не чуди што су ових дана Американци одлучили да још један носач авиона модерне ЛХА-6 класе, стално стационирају на јапанској обали. „Безбедносна ситуација у региону Индијског и Тихог океана захтева стационирање ударних бродова америчке морнарице“, саопштено је из војске САД.
ЛХА-6 спадају у најмодерније бродове америчке морнарице и намењени су пре свега за подршку инвазијама. Могу да приме двадесет борбених авиона Ф-35Б, различите типове хеликоптера, 1.700 маринаца и више од хиљаду других војника. Јуришни брод прати један транспортни брод опремљен најсавременијом технологијом, уз помоћ које је невидљив за радаре. Традиционално је у Јапану стациониран и „УСС Роналд Реган“ – носач авиона велике Нимиц-класе, који прима и до 85 борбених авиона.
Истовремено се и носач авиона „УСС Абрахам Линколн“ – такође класе Нимиц – одједном упутио ка Ирану. „САД не желе рат са Ираном, али ми смо у потпуности спремни да одговоримо на сваку врсту напада“, поручио је Џон Болтон, саветник председника САД за националну безбедност.
Кина је најближи савезник Ирана и противник је санкција против те земље. Пре две седмице Американци су још најавили и да ће увести санкције свакој земљи која буде наставила да купује нафту од Ирана.
Одлуке Вашингтона су објављене само неколико дана након што је кинеска морнарица великом парадом прославила свој 70. рођендан. У близини луке Ђингдао јавности је представила 32 ратна брода, 39 борбених авиона, као и први кинески носач авиона „Лиаонинг“. Купљен је још пре двадесет година од Украјине, део је оставштине Совјетског Савеза. Преуређен је и тек од 2012. године је у функцији. Дакле, није баш најнапреднији. Кина сада располаже са три носача авиона, од којих се два још увек тестирају. Тиме Кина још увек није на истом нивоу са САД.
На паради у Ђингдау је, међутим, могло да се види да кинеска морнарица своје ратне бродове све више опрема суперсоничним против-бродским ракетама, које имају већи домет од америчких, од којих су неке још из времена Хладног рата. На паради је Пекинг представио и „Нанчанг“, разарач тежак 10.000 тона, који уз помоћ најмодерније технике може да открије закамуфлиране објекте.
Управо те високотехнолошке ратне машине Вашингтон чине нервозним. Поред другог носача авиона на јапанској обали, војска САД је последњих месеци појачала је присуство и у близини острва Спретли и у Тајванском мореузу, који су важни Кини.
Вашингтон зна да ако између Кине и САД дође до конвенционалног војног сукоба, то би онда вероватно био морски рат. Кинези тренутно покушавају све како би у крајњем случају били спремни да се супротставе тако добро заштићеној групи носача авиона. Наиме, Американци то могу. За то су потребне подморнице, ратни бродови, авиони и одговарајуће сателитско позиционирање, како би се контролисао напад.
Пекинг своју морнарицу тренутно опрема више од било које друге земље, али мало је вероватно да разматра такав напад. То је и зато што Кинези у економској области тренутно – и до даљњег – имају знатно повољније и ефикасније методе да прошире своју геополитичку моћ.
За потребе „поморског пута свиле“ Кина је активна у лукама дуж обале Индијског океана, све до Африке. Оне, додуше, служе економским циљевима, али у случају да ситуација постане озбиљна могла би да их користи и морнарица, за узимање горива, муниције и залиха.
Међутим, агресиван наступ Пекинга у Јужном кинеском мору више не може да се објасни економским разлозима. Ту се очигледно ради о стварању што веће тампон зоне око Кине, како би се што више отежали евентуални напади са мора. САД то с правом виде као напад на њен утицај у Пацифику. С обзиром да још ретко ко од суседа Кине моли за помоћ, Американцима постаје све теже да оправдају присуство у азијским водама.
Опасност од поморског сукоба између светске силе у успону и силе која слаби тренутно није јако велика, али се знатно повећала слањем америчких бродова ка Азији. А могућ је и индиректан сукоб, као што је рецимо рат преко посредника у Ирану.
При тектонским променама на светској бини често је опаснији тим који слаби јер он још једва нешто може да добије, али зато може много да изгуби. Пре ће ставити све на једну карту од тима који је у успону. Америчка војска већ има у плану бродове-роботе величине корвета и подморнице без посаде који би у светским морима могли много више да ризикују. Америчка јавност би пре толерисала губитак брода без људских жртава, чак и ако то изазове хаос на берзи и отежа снабдевање САД робом.
Срећом још увек се није стигло тако далеко. Претње у Азији, као и према Ирану, показују колико САД свуда у свету појачавају притисак. Доналд Трамп је очигледно у великој дилеми: не жели добровољно да одустане од досадашњих интересних сфера САД, а са друге стране народу је обећао да ће своје војнике вратити кући.
Иста дилема може да се види и у трговинском спору: са једне стране Трамп би хтео да га обустави, пре него што бирачи осете последице на свом новчанику, а истовремено то би требало да буде победа. Трамп је управо знатно повећао улог. А тиме и ризик.
Прочитајте ОВДЕ шта анализирају немачки медији, а тиче се НАТО.
Извор: Дојче Веле
