Пише: Горан Шарић
1. Нема повијесних записа сувременика који би говорили о сеоби.
Да се стварно догодила сеоба тако масовних размјера, гдје неколико десетина тисућа војника и стотине тисућа цивила запосједају простор од Алпа до Црног Мора то би био јединствен догађај у повијести Европе. Кроничари, повјесничари и путописци оног времена описивали би провалу масе људи на Балкан који у страшном геноциду бришу дотадашње становнике Сиска, Осијека, Сремске Митровице и небројних других градова и села. Међутим, ни један једини аутор из периода од пет стољећа не спомиње никакво досељавање Славена. Постоји преко 100 књига из тог времена само на латинском и ни једна не говори о досељавању. Од укупно 54 повијесне књиге из 5., 6., 7. и 8. стољећа, њих тридесетак се бави повијешћу Европе и ни у једној не налазимо ни једно једино слово о масовним сеобама Славена, ни о њиховим ратовима са Илирима, Трачанима и романизираним становницима Далмације, Паноније, Мезије, Тракије или Норика.
Заступници тезе о досељавању Славена на Балкан могу споменути записе које говоре о нападима Славена на Солун или Цариград. Али у тим записима Славени се не називају дошљацима из Закарпатија, него "нашим славенским сусједима". Ако су Солунцима Славени сусједи, онда сигурно не зиве у Украјини. Сама опсада неког града није никакав доказ досељавања. 6.9. 1688. наком мјесец дана опсаде, Хабсбуршка војска је уз помоћ Срба под водством подвојводе Јована Монастерлије ослободила Београд послије 167 година турске окупације. Да ли је то доказ да су се Срби 1688. године доселили на Балкан?
2. Нема археолошких доказа сеобе.
Ако су сувременици из неког разлога прешутили ту велику сеобу, она би морала бити видљива у археолошком запису. У Кенији је пронађен отисак стопала човјека стар 1.5 милион година, а на цијелом Балкану не постоји ни један једини доказ некаквих масовних битака Славена и Илира или романских становника Балкана из 7. стољећа, рушења њихових градова, насељавања стотина тисућа људи из Украјине у Босну или Црну Гору.
Салона (Солин поред данашњег Сплита) је у своје најбоље вријеме имала најмање 60 000, а мозда и више од 150 000 становника. Да су Славени у 7. стољећу заузели Далмацију, прво би освојили Солин. Заступници тезе о досељавању Славена тврде да су Славени разорили Солин 614. године и да након тога у њему више никад није обнављан живот, већ се преживјело становништво разбјежало, а дошљаци се нису населили. 1979. у источном дјелу данашњег Солина откривен је депо брончаног новца. Медју 51 комадом новца пронађен је и Хераклијев новац који је кован 630. и 631. године, 15 година након наводне пропасти и напустања града што недвосмислено указује да се живот у Солину нормално одвијао током тог фамозног 7. стољећа и да 614. није било никаквог славенског разорења града.
С друге стране, у Новој Табли код Мурске Соботе у Словенији пронађена је керамика прашког типа какву налазимо у Чешкој и Словачкој. Керамика је датирана у 5. и почетак 6. стољећа и несумљиво је славенска. Заступници тезе о досељавању Славена на Балкан у 7. стољећу тврде да су најприје Лангобарди у прољеће 568. преко Јулијских Алпа провалили у Италију, а онда су се за њима постепено почели довлачити и Славени. Међутим, најкаснији датум датирања керамике из Нове Табле је 535. година, 33 године прије лангобардских освајања.
3. Нема народних предања која говоре о сеоби Славена.
Сваки народ памти догађаје који су обиљжили његову прошлост. Колико би вишемјесечно путовање од 1500 километара, на којем су налазили на бројне препреке, непријатељски располозене народе, пљачкаше и невремена оставило народних сјећања, прича, легенди и пословица? Какво би чуђење изазвали велики градови и плави Јадран, како би биле опјеване битке између десетина тисућа Славена и Илира? У 6. стољећу Јустинијан И. Велики обновио је Римско царство и током своје владавине изградио читав систем утврда дуж отока и источне обале Јадрана тзв. "лимес маритимус". Са колико би поноса Славени причали о освајању сваке од тих утврда да су их стварно освојили?
Али не само да не постоје никаква народна предања о сеобама из Украјине и Пољске, о биткама са Илирима и Романима, него управо супротно, постоје предања о сеобама Славена са Балкана према Пољској, Цешкој и Русији. У народу и данас зиви сјећање на Теуту, илирску краљицу коју су Римљани поразили 227. прије Криста, дакле скоро 900 година прије наводног доласка Славена на Балкан. Постоји изрека: "У цара Трајана козје уши". Постоје предања о Диоклецијану. Како је народ запамтио ликове и догадјаје који су се одиграли стољећима прије него што се наводно доселио на Балкан, а није запамтио ни једног свог војсковођу који их је водио у наводна разарања далматинских градова и освајања војводјанских равница и плоднеШумадије? Такав један вођа који је Славене довео на Балкан и био на њиховом челу док су покоравали толика пространства био би у свијести народа запамћен као митски родоначелник и херој. Народ би до данас памтио њега, а не Теуту.
4. Нема антропополошких промјена код становништва након 7. стољећа.
Антропологија је знанствена дисциплина која проучава човјека, његову културу и биологију. Да се у 7. стољећу стварно доселила маса од неколико стотина тисућа дошљака која је избрисала раније становнике Балкана, то би се једноставно морало видјети у култури, обичајима, вјеровањима, анатомским, физичким, психичким и карактеролошким особинама становника. Не постоји ни један траг неке нове популације у 7. и 8. стољећу која би се по обичајима, архитектури, физичком изгледу или било чему другом разликовала од старосједиоца. Нпр. средином деведесетих се у насељу Вишково поред Ријеке доселио велик број Босанаца. Њихове куће се већ на први поглед разликују од кућа чакавских старосједиоца. Гдје је специфична градња кућа коју су Славени из Пољске донијели на Косово или у Македонију?
На костурима становника Балкана након 7. стољећа морале би се видјети бар неке разлике у односну на костуре из античког времена, али бројна истразивања скелета показала су да никаквих разлика нема и да постоји непрекунит антрополошки континуитет становника Балкана од праповијести до доласка Турака, па и касније. Многи антрополози, домаћи и страни закључују да је данашњи динарски тип мушкарца "стари Илир" и да су динарци компактна маса која живи од Далмације, Босне и Херцеговине, Србије Црне Горе, Албаније па све до Грчке, а потјечу од прастановника балканског полуотока.
У описима античких становника Балкана препознајемо и данашње карактеристике становника Хрватске, Босне, Херцеговине, Црне Горе и Србије, посебно динарских предјела. Брђанско ојкање, херојска поезија, урођена борбеност, јунаштво и честитост, али и лукавство, а код неких и криминогене склоности све су то заједничке карактеристике античких становника Балкана и оних који на овим просторима живе након 7. стољећа. Да не говоримо о гардероби као што су опанци, капе, хаљине...
Далматинска коњица била је ударна песница Рима, српски Јањичари најјача снага Османског царства, Цетињска коњица елитна војна јединица Млетачке Републике, а Крајишници најбољи војници Хабсбурске Монархије. То се никако не уклапа у слику наводних кукавичких Славена који су се у на Балкан као помоћне трупе довукли за реповима аварских коња.
5. Нема језичних трагова језика старосједиоца.
Уколико је домовина јузних Славена била иза Карпата, онда они тамо никад нису видјели море, нити су имали велике градове. То значи да би од античких становника Балкана свакако преузели ријечи за оне појмове са којима се раније нису сретали, па би им ријечи за поморство, бродоградњу, морске животније и урбан начин живота свакако биле илирске. Сеоба Славена није била инвазија ванземаљаца да почисте цијели Балкан од било каквих језичних трагова илирског језика. Остале би барем неке популације које би још увијек у потпуности или дјеломично причале илирским језиком, можда на тешко доступним јадранским отоцима, негдје у брдима Црне Горе или изолираним шумским дјеловима Словеније. Такве популације нити постоје, нити су у прошлости постојале.
Срби никад нису владали Турцима, па данашњи турски језик има између 100 и 1000 србизама, од којих су најпознатији "краљ" и "бозић". Гдје су "илиризми" у језику јужних Славена? Данас је познато свега пар илирских ријечи и све су славенске, ријеч за пиће од зоби - "зобаја" или ријеч за кишу - "дазг", односно дажд. Непостојање илирских ријечи у данашњем хрватском или српском језику указује на то да антички становници Балкана нису причали некаквим фантомским ишчезлим језиком, већ архаичним славенским који се у средњем вијеку развио у тзв. старославенски, односно хрватско-српски.
6. Нема генетичких доказа за сеобу у 7. стољећу.
Између 40 и 60 посто становника Пољске и Украјине носитељи су хаплогрупа Р1а. Код Хрвата, Срба и Бошњака је има до 20 посто (њен проценат расте према сјеверу и западу). С друге стране на Балкану доминира хаплогрупа И2а, коју носи око 40 посто Срба, Хрвата и Бошњака, а у Херцеговини, Далмацији и дјелу Црне горе је њен постотак још већи (код Хрвата у Херцеговини и преко 80 посто). Да су преци данашњих Хрвата и Срба некад живјели у јужној Пољској и западној Украјини, онда би њихова генетска мапа била врло слична становништву које тамо живи. Очекивали би да око 50 посто Хрвата и Срба носи хаплогурпу Р1а, а 15 посто хаплогурпу И2а. Ситуација је управо обрнута. У Закарпатију на три или четири становника са Р1а хаплогрупом, долази један са И2а, а на Балкану на три становника са И2а долази један са Р1а.
Како је то могуће објаснити? Сеобом никако. Једино ријешење је да је епицентар и прадомовина динарске хаплогрупе И2а Балкан гдје је она и данас најбројнија, а да је Р1а зивјела на простору средње и источне Европе. Још од времена младјег каменог доба, култура Лепенског Вира, Винче и Вучедола, па преко антике и средњег вијека у Подунављу је стално долазило до мјешања тих популација из којих су се у прадавна времена развили протославени.
7. Масовна сеоба технички није била могућа.
Прије свега, за сеобу толиких размјера треба мотив. Који је разлог могао отјерати толике људе са својих огњишта? Будући да у 7. стољећу нема прекида живота људи у Украјини и Пољској, то искључује неку страшну природну катастрофу. Ако је мотив била глад, одакле им тоне хране које су им потребне да путују мјесецима и превале 1500 километара до нове домовине, а онда још и презиве у њој док не засаде неко сјеме и обраде земљу коју су запосјели? Ако су у сеобу кренули ради напада неког другог народа, како војска која није била у стању обранити своје куће и домовину може протутњати кроз бројне земље, племена и народе, на том путу ратовати, а онда без проблема онако изморена и десеткована вишемјесечним путовањима и ратовањима освојити читав Балкан са стотинама утврда и утврђених градова?
Сеобе толиког броја људи ни данас нису лако изведиве. У то вријеме у средњој Европи постоји непролазна шума Херкунија Силва или Перкунија силва, Перунова шума кроз коју нису могли путовати. Ако крену стандардним путевима, наићи ће на пљачкаше и негостољубиве домицилне народе који сигурно неће мирно гледати како им говеда и друге животиње дошљака брсте пашњаке. Како ће толика маса прећи велике ријеке, како ће се пробити кроз мочваре? Логистика потребна за сеобу значила би државну организацију какву у средњем вијеку нису имале ни најмоћније државе и царства.
Закључак:
Није спорно да су се људи од памтивјека на Балкан досељавали и са њега одлазили. Крајем посљедњег леденог доба сеобе су текле од Балкана према Русији и Пољској. Посљедњих пет стољећа прије Криста, становништво се под притском Келта и Римаљана селило према Украјини. Од 1. стољећа долази до повратка становника с друге стране Дунава на Балкан, посебно у 4. стољећу. Сеобе су са већим или мањим интезитетом трајале све до 9. стољећа. Почетком 18. стољећа десетине тисућа Срба сели у Новорусију, а почетком 20. стољећа десетине тисућа бијелих Руса долазе у краљевину Југославију. Весна Песић је то најбоље објаснила:
“Постоји један скелет на локалитету Лепенски вир који су археолози нашли крај огњишта. Као да је био последњи чувар домаће ватре. После 10 000 година његовог сна, они су га пробудили и суочили свет са неупитном истином. Светови се деле и селе, али се увек враћају свом огњишту. Стога и сеобе Словена нису ништа друго до отискивања са свог огњишта под притиском насиља и поновног враћања ка есенцијалној енергији опстанка.”
Прочитајте ОВДЕ колумну Дојче Веле о Вучићевој паради.
Извор: Правда
