Сусрет двојице политичких званичника у Србији и БиХ са српским епископима одржан је предвече јер се чекало на Додиков долазак из Беча, где је на позив аустријског вицеканцелара Хајнц-Кристијана Штрахеа био, између осталог, и због подршке његовој партији на изборима за Европски парламент. Двоипосатну расправу иза затворених врата, Додик и Вучић су у изјавима оценили као „важну и корисну“.
– Са нашим драгим председником разговарали смо о проблемима нашег народа, државе и Цркве. Највише времена посветили смо КиМ. Констатовали смо да је, с обзиром на прилике у којима се налазимо, неизвесно како ће се наћи решење на КиМ. Борићемо се, нећемо попустити у одбрани Косова. Колико ћемо успети надамо се у Бога, нашу историју и помоћ пријатеља, али све зависи од ситуације у свету – рекао је патријарх Иринеј, истичући да „сви виде да се Вучић јуначки бори за државу, народ и Косово“.
На питање да ли је то његов лични став или и став Сабора, патријарх је одговорио да је то његов и став Сабора.
- Чини ми се да смо добро разумели да је важно да разумемо и наше различитости и поштујемо једни друге и да верујемо да једни и други радимо најбоље у интерси наше српске отаџбине – изјавио је Вучић, који није желео да одговара на новинарска питања.
Он је истакао да није неко ко ће говорити да Црква нема право на своје мишљење, јер је „Црква важан друштвени чинилац, која има право на своје ставове“. Милорад Додик нагласио да је о важним питањима „потребан заједнички став свих важних фактора у Србији и Срба у целини“.
Извори истичу да је упркос залагању поглавара СПЦ за Вучићево обраћање у Сабору, о тој посети донета посебна саборска одлука са записником на инсистирање већине владика, тако да се актуелни председник Србије јуче нашао у истом салону као пре тридесетак година један од његових претходника покојни Слободан Милошевић. Бивши председник Србије после „рибања“ које је тада доживео од чувеног архијерејског „тројца“ на „А“ – Амфилохије, Артемије, Атанасије – више никада није дошао у Патријаршију.
Прве незавничне вести о томе како је синоћ прошао Вучић, који је пре два дана у Скопљу тврдио да су „владике одушевљене његовим доласком“, биле су опречне – од тога да је „држао банку“ до спекулација да је био жестоко прозиван, чиме су неки објашњавали његову потрешеност и сузне очи у обраћању новинарима.
Према незваничним сазнањима, у дипломатским круговима јуче је владало велико интересовање за Вучићеву посету Патријаршији и како ће га Црква примити, имајући у виду да тамо има бројне критичаре, утолико више што као председник парламентарне републике нема ни уставна, а ни званична овлашћења Скупштине Србије да преговара о КиМ.
У дипломатским круговима спекулише се да је Вучићу важан сваки вид „домаће“ подршке да би се одржао као преговарач, јер је под великим притиском да до краја јуна и избора у Европском парламенту потпише правно обавезујући споразум са Приштином, за који је на последњем састанку у Берлину, наводно тражио да се јавности представи као предлог међународне заједнице.
У врху СПЦ спекулише се да су претходних дана на владике које су сматрале да саборно заседање није време за председников долазак, притисак вршили како власти тако и делови Цркве блиски Вучићу и СНС да дођу бар на пријем. Патријарх је наводно морао да преко појединих београдских таблоида, усред саборског заседања, јавно изнесе „своју жељу да Сабор чује Вучићево мишљење, сагледавање проблема и могуће решење“.
Иако је, према званичној верзији, патријарх Иринеј иницијатор Вучићевог доласка у Патријаршију, многи сумњају да је реч о изворно Вучићевој замисли због промене тактике. Он је прошле године јавно критиковао ставове о КиМ оба Сабора СПЦ – мајског и јесењег, кад су српски епископи једногласно били против признавања независности и поделе КиМ. Прошлог маја Вучић је оптужио српске архијереје да не нуде решење, да не знају шта је државни суверенитет, заговарају „замрзнути конфликт“, држе страну опозицији, „обрачунавају“ се са неистомишљеницима“.
У новембру, кад је већ увелико прозивао епископа рашко-призренског Теодосија (Шибалића) и игумана Високих Дечана архимандрита Саву (Јањића), који су се доследно саборским одлукама јавно успротивили подели КиМ и разграничењу, Вучић је поновљени саборски став о Косову оценио као „лоше мешање Цркве у политику“. Он се први пут срео са Сабором СПЦ у мају 2013, као први потпредседник Владе Србије да би појаснио тазе потписан Бриселски споразум, упркос гаранцијама које је наводно тадашњи председник Републике Томислав Николић дао поглавару СПЦ да до тога неће доћи.
Иако је главни преговарач тада био премијер Ивица Дачић, прича се да је Вучић, захваљујући епископу бачком Иринеју (Буловићу), на лични захтев разговарао са владикама такође у салону, али да то није прошло без сукобљавања мишљења и вербалних инцидената. Касније су поједини епископи јавно прозивали патријарха као Вучићевог сарадника у спровођењу Бриселског споразума, пре свега због позива Србима на КиМ да изађу на косовске локалне изборе.
Од кад је ступио на дужност председника Србије, положивши заклетву на Уставу и копији Мирослављевог јеванђеља, Вучићев однос са СПЦ је променљив. Прве озбиљније варнице избиле су кад је крајем 2017. митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић) јавно посумњао у искреност Вучићеве косовске политике, због чега се на њега сручила осуда Вучићевих најближих сарадника и функционера СНС.
Митрополит се, додуше, СНС-СПС коалицији замерио још кад је Дачићевој влади служио опело на протесту Срба са КиМ против Првог бриселског споразума. Многи сумњају да Вучићу у покушајима да „дисциплинује“ митрополита Амфилохија помаже и црногорски колега Мило Ђукановић, акцијама против СПЦ.
Све то није спречило патријарха Иринеја да у Бањалуци 2018. на слави РС јавно благосиља Вучића, што је изазвало револт како неких епископа, тако и верника. Више архијереја СПЦ потписало је Апел за очување КиМ, критикујући Вучићеву политику, што је подржао и део монаштва и свештенства, док се владика Иринеј бачки појавио на Вучићевом „унутрашњем дијалогу“ о КиМ.
Став Сабора о КиМ у мају прошле године, који ће, како се незванично најављује, бити поновљен и на овом заседању, захладио је Вучићеве односе са поглаваром СПЦ, па се једно време спекулисало да му се на телефонске позиве не јавља ни Никола Селаковић, председников генерални секретар. Односи су се поправили крајем 2018. кад је патријарх Иринеј у више интервјуа похвалио Вучићеву „лавовску борбу за КиМ“ и у неколико наврата у име народног јединства јавно критиковао протесте опозиције широм Србије.
Патријарх Иринеј је у последњем – васкршњем интервјуу за ТВ Храм изјавио да „није човек ни једне политике“, али у црквеним круговима многи верују да свој опстанак на челу СПЦ „везује“ за Александра Вучића, чији је главни црквени играч као некада Слободану Милошевићу, како се спекулише, један други Иринеј – владика бачки.
Отопљавање и милиони
Отопљавање односа црквеног и државног „врха“ поклопило се са финансијском помоћи коју је СПЦ, пред јубилеј – 800 година аутокефалности, добила од Владе Србије. У новембру 2018. Влада Србије доделила је милион евра Патријаршији као дотацију за измирење приспелих законских обавеза, а у марту 2019. СПЦ је одобрена владина помоћ од 1,18 милијарди динара или десетак милиона евра за наставак радова на уређењу Храма Светог Саве у Београду. У црквеним круговима спекулише се да су ове новчане „инфузије“ поједине владике користиле као аргумент за патријархову „слабост“ на Вучића у расправи о председниковом доласку на Сабор.
Владика Атанасије на Сабору?
Епископ бивши захумско-херцеговачки Атанасије могао би да буде позван на мајско заседање Сабора кад се буде расправљало о украјинском проблему. У Патријаршији многи верују да владика Атанасије као један од највећих критичара Вучићеве косовске политике у СПЦ тактички није позван на почетак Сабора да би се избегао његов сусрет са председником Србије.
Напад на владику Теодосија
Александар Вучић је синоћ на пријему у Патријаршији, како се незавнично сазнаје, напао владику Теодосија да је прошле година заједно са својим свештенствиом и монаштвом саботирао његову политику на КиМ. Владика Теодосије и архимандрит Сава тада су упозорили на могуће избијање инцидената на северу КиМ који би могли да послуже као увод у поделу јужне српске Покрајине. Они су својим изјавама изазвали не само Вућићев бес него и нападе СНС и Српске листе. Вучић је тада први пут јавно открио да ради на разграничењу, а потом се испоставило да га у томе подржава и председник самопроглашене косовске државе Хашим Тачи.
Заратили Биљана Поповић Ивковић и Сергеј Трифуновић. Погледајте ОВДЕ.
Извор: Данас
