О томе је писао и византијски историчар Прокопије, који је записао како је „Сунце било без свог сјаја, више као месец, целу годину“. Писао је и о томе које су болести и какви су ратови никнули у тој, дословно мрачној ери.
Сиријски писар описивао је „мрачно сунце и месец, и немирно море“, а Келти у Ирској писали су о „глади и недостатку хлеба“.
Годинама су се научници питали шта је „променило климу“, а модерна истраживања имају различите теорије.
Чини се како је већина северне хемисфере била „под облаком“. Студије годова стабала између 536. и 551. године показују успорени раст у Кини, Европи и Северној Америци.
Мање соларне радијације узроковале су ниже температуре и абнормално време. За људе је то значило глад, као и политичку и социјалну кризу, па зато не чуди да је 536. година проглашена најгором годином у историји човечанства.
Специфичне су се ствари догађале које су везане уз „облак“, ако га уопште тако можемо назвати. Смртоносна пандемија, позната као „Јустинијанова куга“, похарала је Византско царство између 541. и 542. Умрла је готово трећина популације.
Године 536. у Кини је била суша и владала је глад која је резултирала великим бројем смрти, а постоје и записи о „жутој прашини која је падала као снег“. Кореја је стално имала олује и потопе, а у Месопотамији је падао снег.
Археолошки докази показују како је Скандинавија била посебно јако погођена. Чак 75 одсто села у Шведској је напуштено тих година. Једна је теорија како је управо то подстакло Викинге да траже плоднију земљу у другим деловима Европе и још даље.
„Сунце је црно, земља гута море, звезде падају с неба“, каже једна њихова песма.
Необично време можда је утицало на историјске трендове. Међу њима је селидба монголских племена на запад, пад Персије и успон и ширење ислама.
Неки историчари кажу и како је то формални прелаз из антике у „мрачни“ средњи век. Како год било, време је радикално утицало на популацију.
Шта је могло да узрокује такву драматичну промену у клими? Стручњаци су подељени, и можда никада нец́емо знати прави одговор. Једна је теорија да је клима промењена ради ерупције вулкана у централној Америци. Резултат тога је могао бити слој пепела и прашине који покрива већину планета.
Друга теорија наводи како су биле две ерупције, једна 536. а друга 540 што је узроковало мрак и хладноћу широм планете. Облаци од дима су се рапидно ширили изнад планете.
Доказа о радикалној али краткорочној промени климе има и на Северном и Јужном полу. И на Антарктику и на Гренланду, депозити сулфата датирају из средине 6. века. Трећа теорија каже како је можда метеорит изазвао промене климе.
Стручњаци мисле да су мање шансе за то него за вулканске ерупције.
Прочитајте ОВДЕ шта се то чудно десило у Нотр Даму.
Извор: Курир/Express. hr/Vintage News
