Академик Димић je говорио о спољно политичком моменту југословенског питања у периоду од 1943. године од 1945. године. Професор Димић истиче да Девети мај није обичан дан, није било какав датум, да је дочекати дај дан био велики успех. Академик Димић даје одговор како изгледају замисли влада Британије и СССР-а о после ратном геополитичком преуређењу југоистока Европе, описује политичку игру Москве и Лондона око утицаја у Југославији, како тече надмудривање Черчила и Стаљина, објашњава како су њихови договори утицали на ток и исход рата у Југославији, каква је улога Броза и које су то особености југословенске револуције, а где је дошло до преузимања туђих узора. Поред наведеног из оквира своје теме, проф. др Димић концизним излагањем разјашњава улогу римокатоличке цркве и загребачког надбискупа и кардинала Степинца у геноциду у НДХ. Проф. др Димић тврди да је:
„титула коју је Алојзије Степинац добио 1942. године, титула коју римокатоличка црква даје само на оним просторима где се врши прозелитизам, прекрштавање.“
Академик Мира Радојевић говорио о емиграцији, односно о једној групацији српских политичара у поодмаклом животном добу који су Други светски рат углавном провели у Лондону. Професор Радојевић, истражујући дело припадника југословенске владе у емиграцији, је закључила, да старци нису били толико неспособни како их је обележила ранија историографија и да су исправно претпоставили да ће:
„Српство бити највећа жртва те скупе ратне победе извојеване током Другог светског рата.“
Академик Радојевић објашњава и однос Лондона према емигрантској влади Краљевине Југославије. Поред наведеног из оквира своје теме, проф. др Радојевић даје веома важне одговоре о политици српских комуниста према српском питању у Југославији, о размерама усташког злочина у Јасеновцу и о затирању трагова усташких злочина од стране комунистичке власти. Проф др. Радојевић износи мишљење, да су:
„српски комунисти, управо тиме што су жестоко критиковали своју нацију, покушавали да докажу да су прововерни комунустичком покрету и да су они доследни интернационалисти.“
Да је постојала дубоко уврежена догма у оквиру КПЈ, да је за сво зло у Југословенској краљевини одговорна српска буржоазија и народ који је изнедрио ту буржоазију.
Проф. др Александар Животић је говори о значају југословенског простора у војном погледу, колики је значај покрета отпора који су постојали на тој територији, о оружаном доприносу Југославије победи над фашизмом, а нарочито колико је тај допринос био у последњим фазама рата. Професор Животић описује како је текао настанак и прерастање партизанских јединица у Југословенску армију, војне операције ЈА, Црвене Армије и бугарске војске у ослобођењу Југославије и жесток отпор немачке војске, а поготово снага НДХ. Др Животић даје одговоре на питања о снази, струкури и карактеру ЈА у последњим фазама Другог светског рата. Алексанар Животић дотакао се и контраверзног питања страдања младића из Србије на Сремском фронту, изневши став да су ови млади људи послани с намером да их искусни немачки војници побију.
Средњошколци протествовали против скупа сексуално девијантних у Новом Саду и скандирали “Вучићу пед**у”, више о томе сазнајте ОВДЕ.
Извор: Правда
