Бровина, посланица скупштине у Приштини, машући сликом из Ирака која је сцена порно филма, а представљајући је сликом са Косова и Метохије где су силоватељи Срби, изнова је првенствено виктимизовала све жртве ратног сукоба. Међутим, и доказала да политички представници косовских Албанаца у новој акцији усмереној против Србије, не само што врше притисак већ настоје и да "наплате геноцид" од грађана Србије, очито неће презати ни од злоупотреба.
Колику ће подршку - око Резолуције за геноцид, у којој су главна ставка силовања - имати од држава које се питају и одлучују, за сада није могуће прецизирати. Циљ политичара косовских Албанаца је да добију међународну подршку јер је злочин - силовање оно на шта су западне државе изузетно осетљиве.
Према сазнањима "Блица" до сада главну и највећу помоћ у овој намери имају од Британаца. Отуда не чуди да је један од последњих међународних наступа Бровине био управо у Лондону на Светској мировној федерацији. Она је учествовала на сесији женске федерације и то на тему: "Превенција радикализације".
Међутим, шта је радила, чиме се деценијама бавила Фљора Бровина, жена која се поиграла са страшним злочином али и српском и албанском јавношћу? Најкраће би се могло описати: представљала себе као борца за људска права и као таква била призната у свету. Заправо, све време је интезивно радила за ОВК, а зарад циља често на штету сопственог народа, али и Срба.
Крајем деведестих година, ова представница удружења албанских жена, током 1998. године држала је предавања о пружању прве помоћи на тадашњем нелегалном економском факултету у Приштини. Као лекар педијатар, држала је обуку припадницима албанских терористичких група. У предратно време била је блиска Ибрахиму Ругови. Данас се може рећи и да је у политичком смислу прелетач јер је прошла пут од помагања Аљбину Куртију лидеру "Самоопредељења", до ПДК на чијем је челу био Хашим Тачи, а данас Кадри Весељи.
Фљору Бровину косовска јавност памти и као организатора "Марша на Дреницу". Тада су Албанке протествовале против акција српских снага безбедности на подручју Дренице.
За странце активисткиња и представник међународне организације "Human peace", Бровина је континуирано злоупотребљавала управо ову познату хуманитарну организацију.
ОВК "хуманитарка"
Током 1998-1999. године имала је службену легитимацију хуманитарне организације "Human peace" са којом је несметано пролазила пунктове тадашњих српских снага безбедности. Ова легитимација јој је служила за дотурање санитетског материјала, хране и помоћи припадницима ОВК. И данас није познато да ли је Бровина легитимацију међународне хуманитарне организације користила за дотурање оружја.
Под плаштом познатог хуманитарца и разних видова хуманитарног рада, Бровина је заправо била изузетно ангажована у ратним сукобима, који нису доприносили окончању рата. Радила је на формирању илегалних медицинских пунктова за збрињавање рањених припадника ОВК. Због тога је против ње и покренут кривични поступак.
Током 1999. била је на издржавању затворске казне у женском делу КПЗ Пожаревац. Пуштена без суђења када је помиловано око 200 косовских Албанаца. Како је уско сарађивала са појединим невладиним организацијама у Србији, за њено пуштање се залагала и њена лична пријатељица С.З. (име познато редакцији), председница једне НВО.
Посебну пажњу ослобађању Фљоре Бровине посветио је и Бернар Кушнер, који је од 1999. до 2001. године био на месту шефа цивилне мисије УН за КиМ. Кушнер је захтевао да се Бровина одмах пусти из затвора. Отишао је дотле да је учествовао у организовању демонстрација против УН односно самог себе - протест испред Унмика.
Користећи невладин сектор и сама Бровина се активно залагала за ослобађање Албанаца које су власти Србије теретиле за тероризам.
"Прелетач"
По завршетку рата, Фљора Бровина наставља са ангажманом. Током 2000. изнова заједно са пријатељицом из Србије која има контакте са страним НВО, ради на промоцији идеологије Аљбина Куртија, данас лидера "Самоопредељења".
Након рата, Агим Чеку, активни учесник сукоба у Хрватској али и КиМ, назвао ју је "неприкосновеним борцем ОВК". Чеку је високо оценио помоћ ове "хуманитарке" припадницима ОВК за време рата. Током 2001. године Агим Чеку је Бровини лично уручио признање за посебне заслуге и допринос у "постизању слободе".
По завршетку рата, и то најчешће током 2001. године, Бровина је са Хашимом Тачијем била чест говорник на скуповима где је промовисан и величан ОВК.
Међутим, како је почела Фљора Бровина, деценијама у међународним организацијама поштована хуманитарка, која је пре два дана и јавно злоупотребила жртве?
Састанак са Бин Ладеном
Пре 24 године, 1995. тада готово непознат светској јавности Осама Бин Ладен боравио је у Албанији, у резиденцији тадашњег председника, а потом премијера Албаније Шаље Берише. Тајном састанку присуствовали су тада двадесетседмогодишњи Рамуш Харадинај, Хашим Тачи, а потом један борац, други политички лидер ОВК. На том састанку била је и докторка Фљора Бровина. Према непотврђеним информацијама, Осама Бин Ладен донео је значајну суму новца за борбу радикалног ислама на територији Европе.
Фљора Бровина, посланица владајуће ДПК у четвртак је показала фотографију наводног силовања приликом усвајања "Резолуције о геноциду који су починили Срби". Тог дана је јавно утврдила да зна време и место силовања. Бровина је нагласила да познаје жртву и породицу. Дан касније, и након што је експресно разоткривена њена лаж, пред специјалним тужиоцем Косова, међутим, није знала идентитет "жртве". Рекла је да је никад није контактирала, а да је фотографију наводно добила 2003. године од неких активиста из Ђаковице, чијих имена се не сећа.
За сада није познато да ли је Фљора Бровина покушала у дослуху са лидерима косовских Албанаца да подметне лаж која није прошла, или се свесно жртвовала због тактике којом Приштина шаље поруку да је одмах спремна да изведе пред суд оне који се поигравају са жртвама. Тако да за сва будућа сведочења која не заврше на суду априори важи да су тачна.
Иницијатива за промену закона
Оба народа, Срби и Албанци, преживели су рат и страдања. Како би се у финишу решавања косовског статуса оба народа заштитила лажних информација политичара, а које продубљују нетрпељивост, међу познатим београдским адвокатима се појавила иницијатива да се промени закон.
Према тој замисли, у закон би требало да се унесе лажно сведочење у делима ратног злочина. Измена закона би подразумевала и расписивање потернице за лажним сведоцима.
Манипулација подацима и "косовски менталитет"
Политички представници косовских Албанаца приликом посета страним државама и међународним организацијама тврде да су српски војници на КиМ силовали око 20.000 Албанки. Овај број жртава сексуланог злостављања премашује чак и број који Приштина наводи да је наводно убијених у рату - 13.595.
Приштина је формирала Фонд за жртве силовања, чиме им се обезбеђује пензија од 230 евра, колика је просечна плата на КиМ. Према доступним подацима, комисији се обратило 1.300 жена које тврде да су жртве силовања, али ни тај број могућих жртава није опстао јер је косовску комисију прошло њих око 400. Иако је и једна жртва страшна чињеница, косовски политичари и даље наводе број 20.000, а значајно мањи број жена које се уопште обрате, страним политичарима објашњавају - косовским менталитетом.
Од српских политичких актера само је Српска листа кандидовала људе за изборе у четири општине на северу Косова. Зашто им је излазност важна, да ли ће после победе опет поднети оставке и чему служе избори без опозиције? Прочитајте ОВДЕ све детаље ове анализе Дојче Веле.
Извор: Блиц
