Ово делимично одбацивање нуклеарног споразума из 2015. тумачи се као вапај за помоћ Ирана преосталим присталицама споразума да дипломатски изолују Сједињене Државе и заобиђу њене санкције како би се осигурала међународна продаја иранске нафте и робе.
Међутим, процене Техерана се све више чине катастрофалним. Уместо јачања односа са другим међународним снагама, недавно понашање Ирана поткопава веру тих земаља у иранску владу и њихове обавезе према иранској економији.
Иран је можда схватио да његов нови приступ неће ефикасно убедити европске потписнике споразума - Европску унију, Велику Британију, Немачку и Француску. Иран је запретио наставком нуклеарних активности након 60-дневног рока, уколико земље ЕУ не пронађу начин за заобилажење санкција САД и наставак нормалних трговинских односа. Европске компаније су, међутим дубље укорењене у америчким бизнисима него у Ирану, а нови систем финансирања познат као ИНСТЕКС, осмишљен је тако да олакша хуманитарну трговину, пише "Форин полиси".
Стратегија Европе је била да се Иран држи у складу са споразумом барем до наредних председничких избора у САД, 2020. године, када би председника Доналда Трампа могао заменити неко коме би Европа и Иранци могли поново веровати. Али Иран је покварио тај приступ постављањем рока од 60 дана, ефективно подривајући Европу као потенцијалног савезника. Ипак, сумња се да је Техеран то учинио намерно, знајући добро да Европска унија никада неће отворено пркосити америчкој политици.
Циљ Ирана био је да повећа подршку својих трговинских партнера на истоку, међу којима су они који су мање блиски са Сједињеним Државама. Изгледа да Иран жели да створи нову међународну алијансу, која је усредсређена на растуће азијске силе које су спремне да се супротставе, или барем игноришу, нове националистичке и агресивне ставове САД-а. Овај нови савез би укључивао Кину, која већ купује велике количине нафте, као и Русију и Индију. Ирански министар спољних послова последњих недеља посетио је престонице ових земаља.
Судећи по мишљењима индијских, руских и кинеских дипломата, те земље окривљују Трампа и његов тим за претњу нуклеарном споразуму, али су веома забринути због недавних реакција председника Роханија и свесних импликација било каквих ширења нуклеарних активности Ирана. И саме нуклеарне силе имају интерес да Иран не приступи њиховом ексклузивном клубу.
Индија је спремна на масовне губитке од преокрета америчке политике према Ирану. Она купује нафту по ценама знатно нижим од тржишне, и након што је одлучила да неће оспорити САД, биће приморана да троши много више јер мења испоруке у складу са обновљеним санкцијама. Индија тренутно пролази кроз изборни циклус и није јавно објавила своју политику. Међутим ако се владајући одрже на власти, они ће вероватно стати на страну Трампа. Када су Сједињене Државе повукле изузеће дато Индији међу другим државама да наставе да купују нафту из Ирана, Дхармендра Прадхан, индијски министар за нафту је твитовао да је Индија успоставила "снажан план" за набавку адекватних количина сирове нафте од других добављача.
Индија има и друге разлоге, како економске, тако и стратешке, да одржи добре односе са Ираном, чак и када престане да купује нафту. Као први, Индија је опрезна у погледу ширења отиска Кине у својој земљи и жели да задржи Пекинг. Можда је његов највећи стратешки интерес у Ирану његова лука Чабахар, која би Индији омогућила да заобиђе Пакистан у трговини са Авганистаном.
Како наводи један дипломатски извор, њихов већи приоритет је зауставити Иран да купи нуклеарно оружје. Сама могућност тога чини Индију "веома непријатном". Када су Сједињене Државе повукле изузеће (како би се Индији омогућило да настави куповину нафте), то се сматрало једностраном одлуком, рекао је извор.
- Али сада, ако се Иран одрекне нуклеарног договора, морална подршка Ирану могла би брзо нестати, не само из Индије него и од многих других у свету. Коментари председника не умањују забринутост Индијаца, већ је увећавају.
Русија је, са своје стране, подржала Иран делимично да се супротстави америчкој хегемонији у глобалним пословима. Када је амерички секретар Мајк Помпео посетио Москву због разговора са својим руским колегом Сергејем Лавровим, Русија је јасно ставила до знања да Сједињене Државе сматрају одговорним за пукотине у нуклеарном споразуму. Владимир Ермаков, директор Одељења за неширење оружја и контролу наоружања руског Министарства спољних послова, отворено је рекао руској штампи: Вашингтон је крив.
Међутим, један руски стручњак познат у Москви као аутортитет за ирански нуклеарни програм, сугерисао је да су ставови Кремља сложенији од његове реторике. Говорећи за "Форин полиси" под условом да остане анониман, он је рекао да је руска влада увек сумњала у уверавање Ирана да нема намере да војно "иде нуклеарно".
- Иран има нуклеарно знање, а Москва никад није била превише сигурна да неће изградити бомбу онако како је Иран више пута увреравао - рекао је он.
Кина, друга источна сила на коју се Иран ослања, јавно је заузела чврсто проирански став. Један извор сугерисао је да Кина планира да повећа куповину нафте из Ирана користећи црно тржиште, купујући нафту директно преко трансфера на мору, користећи морнаричке трикове, као што је искључивање уређаја за праћење. Таква трговина би и даље Иран остављала краћим за чак две трећине претходне продаје. Шен Дингли, водећи кинески глас у односима са САД и професор на Универзитету Фудан у Шангају, изјавио је да наставак куповине иранске нафте у Кини делимично има за циљ да заустави "одлазак". Руски стручњак наводи пуку могућност да Иран може да заврши у поседу довољно обогаћеног уранијума за изградњу нуклеарног оружја.
- Иран можда неће изградити бомбу, али може обогатити уранијум и имати све да брзо изгради једну, желимо то да спречимо - изјавио је он.
Он је сугерисао да би Кина могла да дође до иновативних идеја, као што је слање великог броја туриста у Иран ради "ублажавања америчке агресије".
- Можемо послати хорде туриста, ако један потроши сто долара, то чини много. Нема америчких санкција за туризам. Налазимо се на истој страни као и сада када се ради о Ирану који нема нуклеарно оружје, али наше стратегије су различите - рекао је он и додао да ако се такав притисак на Иран настави, он би могао постати радикалан.
Холи Дагрес, иранско-амерички аналитичар оцењује да одржавање хипотетичке могућности добијања нуклеарног оружја добро промишља иранска стратегија. Бомба је дивља карта иранске владе, коју користи да покаже Сједињеним Државама и свету да је боље бити у послу са Техераном него га изопштити.
- Иако Иран нема нуклеарно оружје, постоји забринутост око тога да ли ће се борити за једно од њих - рекла је она.
Међутим, то је у корист иранске владе. Могућност постојања нуклеарног оружја спречава промену режима, што жели и Трампова администрација, баш као и Северна Кореја. Али за разлику од Северне Кореје, Иран не жели да постане међународна парија.
Русија, Кина и Индија разумеју фрустрације Ирана. На крају крајева, они су у истом положају, као и Европа. Мисле да не могу учинити довољно да заштите иранске економске интересе пред америчким санкцијама, а нису вољни да рескирају свој бизнис. Њихове политиче симпатије према Ирану нису довољне да надмаше њихове економске интересе. И са мало могућности да утичу на америчку политику, све што могу да ураде је да позову Иран да иде даље и одржи договор живим.
Оно што не могу да прихвате је Иран, који настоји да прекине међународни концензус против нуклеарне полипреференције. Можда није идеално да Иран има избор или да изазове међународну сумњу или да ради у оквиру параметара које су поставиле Сједињене Државе.
Прочитајте ОВДЕ шта је поручио главни ирански генерал.
Извор: Блиц/Форин полиси
