Ако се глобално загревање настави тренутним темпом, клима на Земљи ће 2030. године увелико подсећати на ону која је владала нашом планетом пре три милиона година, показује најновије истраживање Америчке научне академије (ПНАС), преноси CNN.
Током тог раздобља, познатог као "Плиоцен", температуре ваздуха на Земљи биле су између два и четири степена више, а капацитет океана више за отприлике 20 метара него што су данас, објаснио је Кевин Д. Бурк, водитељ студије и истраживач на Институту за истраживање околине Нелсон.
Најгори сценарио у историји
- Данас сведочимо једном од најгорих сценарија у историји - казао је Бурк. Ово је раздобље врло брзих климатских промјена. Морамо пронаћи било какво рјешење да те промене одмах зауставимо - додао је.
Научници тврде да је Земља већ сада један степен целзијусов топлија него што је била између 1850. и 1900. године и да су за то заслужни првенствено емисија штетних гасова из аутомобила и авиона, али и друге људске активности.
Како је Земља изгледала пре 3 милиона година?
Ако се емисије штетних гасова наставе овим темпом, што је за сада највјероватнији сценаријо, клима на Земљи за само 12 година подсећаће на климу каква је на Земљи владала средином "Плиоцена", односно пре око три милиона година.
Како је тада Земља изгледала?
Годишње температуре биле су између два и четири степена више него данас, на северној Земљиној хемисфери ледене површине биле су пуно мање, а размере океана биле су 20 метара више него данас.
На неким подручјима, укључујући Сједињене Америчке Државе, температуре би 2030. године биле, угрубо, дупло више од просека.
Још један црни сценарио
Бурк је представио још један црни сценарио - ако наставимо да радимо оно што радимо данас, до 2150. године Земља ће се вратити у стање у којем је била пре 50 милиона година, што значи да би се наша планета вратила у зору еволуције првих сисара, у време када су диносаури већ давно изумрли.
- У време пре 50 милиона година, према моделима, глобалне температуре биле су и до 13 целзијусових степени више него данас. У то време нису постојала подручја која су трајно била прекривена ледом, ни на једном од Земљиних полова, а капацитети океана били су много, много виши - објашњава Бурк.
- Идемо према веома драматичним променама у изузетно кратком времену - рекао је Џејк Вилијамс, стручњак за палеоекологију и климатологију на Универзитету у Висконсину и коаутор студије.
Додаје и како Земљини полови до 2150. године неће остати без леда јер леденим капама треба дуго да се отопе. Али, изненадно загревање могло би довести до нестанка бројних животињских и биљних врста.
- Можемо утицати на своју историју и на историју Земље кроз разумевање садашњих промена и прилагођавање њима - закључио је Вилијамс.
Прочитајте ОВДЕ све о тамном облаку који је прекрио Европу и настала је тама.
Извор: Ало
