О томе зашто више нико не спомиње ЗСО, да ли изјавама о Милошевићима релативизује прошлост, каквог значаја имају сусрети председника Александра Вучића са кинеским и руским званичницима, како гледа на протесте, Дачић прича за Блиц. Интервију преносимо у целости.
Какве резултате су донели сусрети председника Вучића са кинеским председником Си Ђинпингом и председником Русије Владимиром Путином?
- Разговори председника Вучића са лидерима Кине и Русије долазе у изузетно важном тренутку за Србију. Предстоји нам веома важан и веома тежак период око КиМ и зато су ови сусрети председника Вучића од огромне важности. Кина и Русија су најмоћнији подржаваоци наше политике о КиМ на светској сцени и није могло бити бољег тренутка за разговоре с њиховим лидерима од овог сада. Потврдили су приврженост дијалогу о КиМ, решењима која ће бити у складу са међународним правом, а против притисака и једностраних потеза, чему је Приштина иначе склона и у чему има очигледну подршку са Запада. Без Кине и Русије и њихове чврсте позиције на међународној сцени, Србија би одавно остала без икаквог права на Косово и Метохију и без икакве шансе да се бори за своје виталне националне интересе. Србија у њима има снажне пријатеље међу најмоћнијим државама света и сигуран сам да ће састанци председника Вучића бити потврда таквог партнерства.
Да ли таквим сусретима гурамо прст у око партнерима из ЕУ, на чије чланство рачунамо?
- Многе чланице ЕУ би славиле када би биле у прилици да њихов лидер има овако учестале и плодне састанке са Путином и Си Ђинпингом, као што их има Александар Вучић. У Европи се нико не мршти кад их посећују високе руске или кинеске делегације, напротив, гледају то као на прилику да унапреде своје односе, посебно економске. Па зашто би били против тога да председник Србије разговара са двојицом светских лидера? Наравно, биће и негативних коментара, али Србија је суверена земља и има пуно право да води спољну политику у складу са својим националним интересима. И ти који ће негативно коментарисати предстојеће сусрете Вучића у Кини нека само имају у виду да је чак 12 чланица ЕУ сада укључено у програм сарадње са Кином у оквиру пројекта "Један појас, један пут" у централној и југоисточној Европи. Не треба да се обазиремо на такве коментаре.
Одржан је састанак у Берлину, да ли је Србија ближа решењу односа са Косовом?
- Једино што је извесно је да је Александар Вучић био изложен великим притисцима. Приштина је искључиви кривац за то што је дијалог прекинут, њихове таксе, њихове најаве о формирању некакве војске, њихово садашње одбијање да верификују кандидатуре српских представника за изборе, све су то мине које су постављане под преговарачки сто. Ми не можемо да наставимо дијалог док се те мине не уклоне и док се атмосфера за разговор не врати у нормалу, за тај наш став добро знају и у Бриселу и у Вашингтону и у Берлину и за њега имају разумевања. Али притисци на Србију ће се наставити и зато су од изузетне важности разговори председника Вучића у Кини, јер ће њима обезбедити какву-такву равнотежу за нашу позицију на међународној сцени.
Зашто се више не говори о успостављању Заједнице српских општина на Косову?
- То је наш најважнији и стратешки захтев у оквиру дијалога од којег никад нисмо одустали. То је, нажалост, и једина ставка из Бриселског споразума која заслугом Приштине ни до данас није испуњена. И све док не буде примењена на терену, не можемо сматрати да имамо било какав споразум нити решење.
Имајући у виду досадашња дешавања, шта мислите о потписивању Бриселског споразума? Да ли је то била грешка или не?
- Бриселским споразумом Србија се вратила у игру када је реч о КиМ. Да га није било, одавно бисмо могли да се опростимо од Косова. Сви они који сматрају да је то била грешка или релативизују напор којим смо дошли до Бриселског споразума, нека се само врате у период пре тога и нека кажу колико смо тада могли да утичемо на питање Косова, а колико то можемо данас. За време Тадића и Јеремића Косово је била завршена прича, а Србија светлосним годинама далеко од било какве шансе да на то утиче. Данас без Србије не да нема решења за КиМ, него не може бити ниједног састанка на ту тему а да на њему Србија не учествује и не пита се. Бриселски споразум није идеалан, он није ни спроведен како треба јер немамо ЗСО, али његовим прихватањем Србија се из понора вратила за сто на којем се одлучује о Косову, а то није било ни лако ни једноставно.
Министар спољних послова Косова Беџет Пацоли каже да ће шефови спољних послова држава које су повукле признање Косова доћи у Приштину и да ће ти наводи бити демантовани.
- Пацоли има велики проблем како да својима објасни чињеницу да катастрофално обавља свој посао. У Приштини и не само у Приштини су у шоку сваки пут кад добију потврду да је нека чланица УН повукла признање Косова и то им се десило, ево већ 13 пута. Он може да доведе у Приштину кога год хоће, али то не може да демантује чињеницу да је 13 чланица УН до сада повукло своју ранију одлуку о признању Косова, ми то имамо црно на бело.
Да се дотакнемо унутрашње политике. Како вам се чине захтеви које су испоставили представници протеста "1 од 5 милиона"?
- И даље не знам шта су њихови захтеви, а колико видим и велики број њих самих је у истом незнању, ти захтеви се мењају из недеље у недељу. Ако је реч о последњем, о томе да треба да се промени Савет РЕМ-а и да РТС мења уређивачку политику, онда нека дођу у Скупштину јер то је једино место где могу да остваре то што желе. А пошто не долазе у парламент, онда стварно не знам како су замислили да ти захтеви буду остварени. Можда мисле да притиском својих присталица на улици могу да издејствују то што траже, али, хајде да будемо озбиљни, ради се о неколико хиљада људи у целој Србији који повремено шетају и узвикују пароле тражећи сваке недеље нешто друго.
Да сте на Вучићевом месту, да ли бисте послали представнике власти да разговарају са људима које су делегирали у радне групе?
- И те радне групе су се појавиле у изнудици, као део перформанса једне од субота, не као организована и промишљена политичка акција. Кога представљају ти људи из радних група, који је њихов легитимитет? Видео сам да неки од њих нису ни знали да су постали преговарачи и не желе да у томе учествују. Да би држава са неким преговарала о било чему, мора да зна с ким преговара и кога ти преговарачи представљају, а то овде није случај.
Како гледате на њихову одлуку да не изађу на изборе под актуелним условима?
- То је потпуно њихово право, као што ће се и последице такве одлуке односити само на њих. Поново подсећам, реч је о условима које су они сами поставили када су били на власти и који никада нису мењани. И никада нико из света, из међународних организација, није имао примедбе на услове под којима се одржавају избори у Србији, а сваки резултат је прихваћен као демократски израз народне воље. Дакле, проблем је негде другде, проблем није у изборним условима.
СПС је платио цену лоше политике
Рекли сте и да је још рано за доношење суда о Милошевићима. Зар то није релативизација њихове лоше политике и злочина почињених под њиховом капом?
- Ништа ја не релативизујем, ја само препуштам историји и историчарима да се баве личностима из прошлости, јер то је њихов посао. Мој посао је тежак и окренут је будућности. Та политика је део наше прошлости и за лоше стране те политике моја партија је платила политичку цену, из чега смо извукли многе поуке и наставили даље не правећи исте грешке. За разлику од многих других који у својој самозаљубљености нису способни ни да признају да су икада починили грешке, па зато не могу да се опораве од губитничког синдрома и таворе на маргини.
Да вам син и ћерка дођу и кажу да ће се и они бавити политиком, шта бисте им рекли?
- Подржао бих их у томе и помагао бих им саветима. За мене је чиста демагогија кад се политичари згражавају од помисли да се њихова деца баве истим послом. Па зашто се онда ви бавите политиком? Млади људи у политици су велико богатство за сваку странку уколико им се пружи подршка и отвори им се простор да искажу своје идеје и ентузијазам. А то да ли ће се моја деца бавити политиком, биће само њихова одлука.
Објављен снимак лансирања ракета „Уран“ у Балтичком мору. Више о томе читајте ОВДЕ.
Извор: Блиц